МАРИН ЛЕ ПЕН ПОДРЖАЛА ГЕНЕРАЛЕ У ОДБРАНИ ФРАНЦУСКЕ ОД ИСЛАМИЗМА! „Обавеза је свих француских патриота да устану и стварно спашавају земљу!“

МАРИН ЛЕ ПЕН ПОДРЖАЛА ГЕНЕРАЛЕ У ОДБРАНИ ФРАНЦУСКЕ ОД ИСЛАМИЗМА! „Обавеза је свих француских патриота да устану и стварно спашавају земљу!“

2 маја 2021

Отворено писмо групе пензионисаних генерала у којем се тражи „одбрана Француске“ од исламизма наилази на симпатије јавности.

То је проблем за председника Емануела Макрона пред изборе наредне године.



Снови „осамдесетогодишњака у патофнама“ – тако је најпре француска министарка одбране Флоренс Парли на Твитеру описала отворено писмо пензионисаних генерала.

Али, протеклих дана је дебата кренула својим током и властима председника Емануела Макрона више ништа није ни смешно ни банално, пише ДW.

Коментатори у Паризу чак писмо сматрају великим адутом десничара и својеврсним почетком кампање пред изборе идућег пролећа.

У писму објављеном у једном конзервативном магазину двадесет генерала у пензији пише о „опасности по Француску“, „исламизму“, „хордама из предграђа“ која насељавају мигранти и где наводно влада безакоње.

Тај апел у драматичном тону врхунац бележи у једва скривеном позиву на пуч: уколико власти седе скрштених руку, „могло би доћи до финалне експлозије и интервенције наших активних другова“ како би се заштитиле француска цивилизација и нација.

Нема опасности

Међу потписницима је и некадашњи генерал Кристијан Пикемал који је 2016. отпуштен из војске због радикалних десничарских светоназора.

Неки други су активни чланови и локални функционери Националног окупљања (бившег Националног фронта), десничарске странке коју предводи Марин Ле Пен.

Отворено писмо су до сада потписале стотине других бивших официра.

На листи потписника се пак нашло и осамнаест активних војника који би требало да буду отпуштени из службе.

То је најавио начелник Генералштаба Франсоа Леконтр.

И пензионисани официри су обрисани из резервног састава армије

Марин Лепен је са радошћу дочекала отворено писмо: „Обавеза је свих француских патриота (…) да устану и стварно спашавају земљу“, написала је она.

Ипак је додала да то мора бити „мирна борба“, стварајућу наизглед дистанцу од кокетирања са пучем.

Пикантно је што се апел генерала појавио око 60. годишњице пропалог пуча против председника Шарла де Гола због политике према Алжиру.

Управо је уз помоћ тих пучиста Жан-Мари Лепен шездесетих основао Национални фронт. Његова ћерка Марин очито дели са оцем наклоност „бату војничких чизама“, написао је на Твитеру министар унутрашњих послова Жерар Дармамин.

Из испитивања мњења већ дуже се зна да Марин Лепен и њена партија међу припадницима војске уживају већу подршку него у општој популацији, каже политиколог Бруно Котре. „У војсци се снажно држи осећај пропасти Француске и претње споља“, каже он.

Но додаје да су у армији снажно укотвљене и вредности Републике те да зато нема праве опасности од државног удара.



Макрон у заостатку

Политички би ствар могла да буде опасна за Макрона јер скреће пажњу на његову наводну слабост у односу на Лепен кад је у питању унутрашња безбедност. Анкете показују да грађани врло рђаво оцењују Макроном допринос безбедности.

Сада испитивање телевизијске станице ЛЦИ показује да 58 Француза има симпатија за отворено писмо генерала. Међу подржаваоцима Националног окупљана је подршка највећа, чак 86 одсто.

„Врло просто: ово је изборна кампања. И није случајно што се Марин Лепен придружује“, каже Франк Базнер из Немачко-француског института. Акција је, каже, усмерена против Макрона и покушаја да друштво нађе компликовану формулу у којој нису супротстављени јавна безбедност и интеграција и прихватање других религија.

Брутални исламистички напади који су протеклих година завијали Француску у црно чине од ове проблематике најосетљивију тему пред изборе.

Базнер каже да у војсци постоји одређен проценат људи који би све да реше чврстом руком.

„Та идеја о изгубљеној Француској је носталгична, али је и израз збуњености и играње са ватром“, додаје овај стручњак.

На то је Макрон у последње време реаговао затварањем десног крила, покушавајући да придобије део бирача Марин Лепен. Левица у Француској оштро је критиковала председника због нових полицијских закона и закона против „исламског сепаратизма“.

Квадратура круга за Макрона је покушај да се прикаже као бранилац вредности Републике, а да истовремено не буде попут Лепен.

Према анкетама, било би право чудо ако се и наредни председнички избори не би завршили у другом кругу у којем би се опет нашли Емануел Макрон и Марин Лепен.

Анкете њој већ шест месеци дају благу предност (тренутно 26 према 25 одсто), што значи да би се у другом кругу надметали за још половину бирачког тела и да би било неизвесно до краја.

(Дојче веле)

KOMENTARI



3 коментара

  1. Косовац says:

    2018. године на обележавању 100 година од I светског рата у Паризу, Александар Вучић као представник Србије је седео негде у запећку. У запећку су седели и Француски патриоти, са све одликовањима, видели смо на снимку са прославе. Емануел Макрон је седео поред Доналда Трампа, Хашима Таћивша и Ангеле Меркел и осталих сорошоида.

    • Archelay says:

      Sve ste opisli kako treba.A ja bih dodao da scenrist ovog pozorista opisao je kako treba da pocne i evo,pocelo je.A sa druge strane scenarist mora da tancuje po muziku Tutora jer magacini americkog oruzja moraju da se prazne.Jadni Francuzi ukoliko i dalje"spavate"sticice vas De Golovih reci:"Les Frasais sont des snimaux".

  2. petrovgrad says:

    Mogu da ostvare svoj cilj patriote Francuske, ali pitanje je kolika je cena. To da eliminišu 20 miliona muslimana tako jednostavno bez teških posledica nije ubedljivo. Nije Makron ljubitelj islama, ali mislim da je svestan cene takvog poteza. Šta treba da mu stradaju svoji građani i jedni i drugi su građani Francuske da se potuku i prepolove i da im ulete Germani na čist teren. Svaki političar koji je odgovoran pre nego što napravi potez mora tri puta da se proračuna kolika je cena poteza. Mogao je i Milošević da tokom Oluje napadne Hrvatsku, ali koja bi bila cena napasti međunarodno priznatu zemqu i da potom plaćamo ratnu štetu generacijama. Mislim da je kasno Francuzima, kao što je bilo kasno Miloševiću da 1995 stane vojno iza Srba i Hrvatskoj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u