Маркале и Сребреница!

Markale i Srebrenica!

5 januara 2016

stefan-karganovic 769Piše: Stefan Karganović

Svi će se složiti da je istina uvek pravovremena i dobrodošla, ali i u tome da je u slučaju Markala – poprilično zakasnila. Tek sredinom decembra, zahvaljujući iskazu na suđenju generalu Mladiću zaštićenog svedoka GRM-116, ratnog telohranitelja Alije Izetbegovića, dobili smo neposredni uvid u nešto što smo i pre toga podozrevali. Politički izuzetno povoljno tempirani masakri na sarajevskoj pijaci Markale 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. stvorili su psihološku atmosferu koja je omogućila NATO da pokrene vojne operacije protiv Vojske Republike Srpske – navodno sa ciljem odmazde za počinjene zločine, ali faktički da bi se aktivnim angažovanjem u ratu obezbedila prevaga muslimanskoj strani.

Brojne ljudske žrtve u oba incidenta bile su vešto i beskrupulozno upotrebljene za zaoštravanje ratnih dejstava, ali sada uz učešće moćnog stranog faktora. Posledice ovih montiranih masakara, uključujući i onaj na početku rata u sarajevskoj Ulici Vase Miskina, višestruko prevazilaze broj ljudi žrtvovanih u njima. Pored opšteg slabljenja vojne moći Vojske Republike Srpske pod udarom snaga NATO, jedan od ciljeva bio je da se pomoću Markala stvori moralno i političko pokriće za zapadnu intervenciju. To je doprinelo i načinu kako se 1995. godine završio ratni sukob, što obuhvata masovno proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske Krajine i zapadnih i jugozapadnih delova Bosne i Hercegovine.

REIS JE AUTOR IDEJE O MARKALAMA

Zato je iskaz zaštićenog svedoka GRM-116 od iznimne važnosti. Svedok iznosi kako je bila donesena odluka o insceniranju prvog masakra na Markalama. Trebalo je da bude izveden tako da se zločin pripiše srpskoj strani i tako omogući zapadnim vladama da svoje građane ubede u neophodnost otvorenog angažovanja u ratu u BiH na strani Sarajeva. Po njemu, to je odlučeno na sastanku gde su bili prisutni između ostalih Alija Izetbegović, reis Mustafa Cerić, generali Armije BiH Sefer Halilović i Mustafa Hajrulahović i svedok u svojstvu Izetbegovićevog telohranitelja. Po svedoku, Izetbegoviću je montirani masakr predložio reis Cerić. Izetbegović se saglasio i zatim zadatak operativno poverio generalu Hajrulahoviću.

Službena verzija ovog događaja osporavana je kompetentno od samog početka. Međutim, svetska medijska blokada potpuno je onemogućila kritičko razmatranje svih okolnosti u tom trenutku zato što je incident stigao „kao poručen“ da opravda vojno uključivanje zapadnog faktora protiv srpske strane. U svojoj stručnoj analizi tadašnji oficir Unprofora u Sarajevu ruski pukovnik Oleg Demurenko uskoro posle događaja doveo je u pitanje tehničku mogućnost da je projektil mogao biti ispaljen sa srpskih položaja, kao što se, ne čekajući rezultate formalne istrage, odmah počelo zvanično tvrditi.

Slično se dogodilo i sa incidentom poznatim kao Markale-2 u leto 1995, čija posledica je bilo žestoko bombardovanje srpskih snaga paralelno sa otpočinjanjem kombinovane hrvatsko-muslimanske ofanzive, čime se NATO svrstao uz jednu od ratujućih strana. U okviru ratnih dejstava NATO u BiH široko je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, što je proizvelo masovne, trajne i katastrofalne zdravstvene posledice po civilno stanovništvo i predstavlja ozbiljan ratni zločin.

Pored Demurenka, koji se u vreme događaja nalazio na licu mesta u Sarajevu, službeno tumačenje oba incidenta osporava i ruski istoričar iz Moskve Konstantin Nikiforov. On tvrdi da je došao do podataka da u avgustu 1995. Markale uopšte nisu gađane iz minobacača, već da su, prema scenariju zapadnih obaveštajnih službi, akciju obavili Izetbegovićevi specijalci sa jedne od obližnjih višespratnica. Znatno pre iskaza svedoka GRM-116 u decembru 2015, Nikiforov je izneo dokaze da su, koristeći lokalne izvođače, pod nazivom „Ciklon-1“ operaciju u februaru 1994. takođe organizovale zapadne službe. Slično svedoku GRM-116 u vezi sa Markalama 1, irski oficir i u relevantnom periodu posmatrač UN u Sarajevu Pol Konvej na suđenju Radovanu Karadžiću izneo je dokaze da su i Markale-2 1995. godine bile režirani incident. U istom duhu svedočio je i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u tom periodu Jakuši Akaši, ali sa diplomatskom ogradom da su smrtonosni projektil „mogle ispaliti obe zaraćene strane“.

TRAG PREVARA VODI DO SREBRENICE

Znakovita reakcija bivšeg reisa Cerića na ova otkrovenja ne doprinosi stišavanju sumnji da je, kao neposredni očevidac, svedok GRM-116 zaista dodirnuo vrlo bolnu tačku. Svedokov iskaz dovodi u pitanje ne samo stvarnu pozadinu jednog izuzetno važnog incidenta već potencijalno i znatno više od toga – ujedno i kredibilitet niza drugih sumnjivo sličnih operacija izvedenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. A, umesto da kategorički negira tvrdnje svedoka GRM-116, reis Cerić je postupio posve čudno – samo je lično kritikovao svedoka što „kao musliman pomaže srpskoj strani“. Ta uzdržanost bi se mogla objasniti na razne načine. Jedan od njih je reisova strepnja da bi mogli isplivati novi kompromitujući dokazi. Ali pored toga, još postoji i mogućnost da bi drugi navodni svedoci – kao general Sefer Halilović, koji se kasnije oštro sukobio za Izetbegovićem i njegovim klanom – na određeni način mogli potvrditi sadržaj nezgodnog razgovora koji saopštava zaštićeni haški svedok.


Implikacije urušavanja službenih narativa u vezi sa incidentima Markale-1 i 2, kao i već diskreditovane verzije masakra po istom šablonu koji se odigrao u ulici Vase Miskina 1992. godine, što je poslužilo kao izgovor na samom početku rata za nametanje sankcija SR Jugoslaviji, nesagledive su. Da li je strah od lančanog urušavanja mnogih komotno prihvaćenih fikcija minulog rata jedan od glavnih razloga zašto su masovni mediji u Srbiji važne stvari koje je GRM-116 rekao u sudnici Haškog tribunala – uglavnom prećutali?

Glavni zaključak koji se iz ovoga nameće je to da je službena istorija sukoba na području bivše Jugoslavije 90-tih godina protkana obaveštajnim operacijama, rukovođenim iz inostranstva i izvedenim pod lažnom zastavom, pomoću kojih se u kritičnim trenucima uticalo na percepciju rata i donošenje mnogih ključnih odluka. U onoj meri u kojoj bi se formirala svest i o toj izuzetno značajnoj komponenti ratnih događaja, neizbežno bi usledili zahtevi za kritičko preispitivanje niza drugih „presuđenih činjenica“, takođe krivotvorenih pomoću beskrupulozne primene propagandnih tehnologija i realizovanih u sklopu amoralnog vođenja crnih operacija, gde se ne vodi računa o ljudskoj ceni.

Odmotavanje tog klupka neizbežno vodi i ka Srebrenici, paradigmatičnom događaju ovakve vrste, za koji je prof. Edvard Herman pronicljivo presudio da predstavlja „trijumf propagande pri kraju 20. veka“. Nije poznato ko je, kada i zašto naredio Srebrenicu. Nepoznat je i broj stvarnih žrtava, a sam Haški tribunal je izneo protivrečne cifre, koje se kreću u širokom rasponu od nekoliko hiljada. Izvesno je samo to da je zvanična cifra – neodrživa i izmišljena. Forenzički dokazi se fabrikuju u laboratoriji ICMP u Tuzli, ustanovi kojoj nedostaje profesionalna licenca da se bavi takvim poslom. Ključni arhivi su pod višedecenijskim embargom, ali čak i razmatranjem delimično dostupne građe Haškog tribunala dolazi se do zaključka da su sve glavne tvrdnje u vezi sa Srebrenicom pod osnovanom sumnjom. Posle dvadeset godina, o Srebrenici se još ništa pouzdano ne zna, a istraživanja koja se ne uklapaju u službene fikcije aktivno se obeshrabruju između ostalog i pretnjama krivičnim gonjenjem.

Srebrenica je daleko veća priča i od Markala i od Vase Miskina. Jedan od njenih upućenih aktera Naser Orić u trenutku neopreznosti izrekao se izjavom da o Srebrenici zna mnoge stvari koje će iz poštovanja za života Alije Izetbegovića – prećutati. Obratite pažnju na činjenicu da je Izetbegović odavno preminuo, ali da Orić još uvek ćuti i da se upadljivo ne vraća na ovu škakljivu temu.

(Standard.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ranko-Banja Luka says:

    Balije iz Srebrenice su bili pozvani da se predaju, nisu htjeli. Većina ih je izginula u pokušaju proboja ka balijskim teritorijama. U ravnopravnoj borbi. One priče o 7000 strijeljanih su čiste nebuloze. Evo, istina polako izlazi na vidjelo..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *