Маркета Хејкалова: Људи у свету шпијуна

Marketa Hejkalova: Ljudi u svetu špijuna

27 oktobra 2016

kul-hejkalova-2510-2016_620x0

DRŽAVE, ideologije, pokreti, korporacije – svi oni pokušavaju da steknu što veću moć i uticaj i žele za zavladaju srcima, dušama i mislima običnih ljudi, što je veoma opasno. Ponekad je zlo sasvim očigledno i primitivno, poput severnokorejskog režima, i to ne samo u mom romanu, ponekad je prikriveno i sofisticirano, što je još opasnije.

Ovo, u razgovoru za “Novosti”, ističe češka spisateljica međunarodne reputacije Marketa Hejkalova, koja će danas, kao gost Sajma knjiga, imati susrete sa čitaocima i predstaviti špijunski roman “Rujni zraci severnog sunca”, u izdanju “Klija”. Hejkalova je potpredsednik češkog PEN centra, vodi seminar prevođenja finske književnosti na Masarikovom univerzitetu u Brnu, i sa mužem Martinom ima izdavačku kuću “Hejkal”.

* Šta Vas je podstaklo na ovakvu zanimljivu špijunsku priču koja se događa u Južnoj Koreji?

– Bila sam u Južnoj Koreji 2012. godine, na Svetskom kongresu PEN kluba. Smestili su me u jedan mali hotel u centru grada, “Ben Hur”, i to je jedino što sam preuzela iz stvarnosti. Provela sam jednu noć u tom hotelu, ne susrevši se sa nekim špijunom, ni severnokorejskim ni južnokorejskim, na sreću ili nesreću. Bila sam sama u sobi, čitala sam elektronsku poštu, kada mi je stigla poruka od prijatelja, pisca Jirija Kratočvila. Pisao mi je kako je, bar u njegovoj mašti, Seul pun severnokorejskih špijuna i da bi trebalo da pišem o tome. I tako je počelo…

* Kako je dobro primetio srpski recenzent Vule Žurić, romanom odjekuje glas Bogomila Hrabala…

– Poređenje sa Bogomilom Hrabalom je veoma laskavo, ali i izmenađujuće za mene. Moguće je da u mom romanu postoji nešto što bismo mogli nazvati “tipično češkim”: takozvani mali češki čovek, ili, u slučaju mog romana, mali češki čovek i žena, koji su se nekako našli umešani u “veliku istoriju”. Tipični Česi – nismo heroji, ali preživljavamo. Ovo je još jedan razlog zbog kog bi se moj roman mogao uporediti sa Hrabalovim pisanjem: melanholija, istovremeno prisustvo radosti i tuge.

* Šta je odlučujuće u sticanju međunarodne reputacije, pogotovo kada je reč o piscima koji stvaraju na tzv. malim jezicima?

– Prevodilac je ključni, bar za pisce koji pišu na takozvanim malim jezicima. Sledeći važan korak je pronalaženje dobrog izdavača. Mislim da imam odličnog prevodioca na srpski jezik, Vladana Matića, odličnog srpskog izdavača – “Klio”, a sad se nadam da ću imati sreće i sa čitaocima u Srbiji. Naravno da je veoma prijatno biti međunarodni pisac, ali za mene je važnije i fascinantnije da ljudi u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji čitaju ono što sam ja napisala, a i poziv za Beogradski sajam knjiga veoma prija…

MNOGO MANIPULACIJA

* U romanu ste gotovo do apsurda doveli stalnu čovekovu želju za špijuniranjem, praćenjem, vrbovanjem…

– Moj roman je špijunski triler, pa budite sigurni da tu ima više špijuna nego u svakodnevnom životu. Kao što i u ljubavnom romanu ima više ljubavi nego u stvarnom životu. Privatno, veoma sam optimistična, puna poverenja, možda čak i naivna. Ali, u svetu politike vidim mnogo manipulacija…

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *