Маркетиншки „умерени патриота”

Marketinški „umereni patriota”

30 januara 2017

branko-radun-917

Piše: Branko Radun

Već krajem 2008. počeo sam se baviti fenomenom Jeremić s tezom da je reč o političkoj travestiji koja je pokušavala da u političkom imidžu iskombinuje „svetsko, a naše“. Kasnije sam tekstom „Projekat Jeremić“ i tezom o Jeremiću kao strateški smišljenom projektu za budućeg predsednika Srbije započeo raspravu u kojoj je učestvovalo više analitičara i „medijskih poslenika“, između tada prorežimskih, koji su negovali „patriotski imidž“ mladog ministra, poput Vukadinovića i Antonića, s jedne, i onih koji su ga osporavali, s druge strane.

U Srbiji nije retka pojava da je medijska slika različita od realnosti, ali je u slučaju Jeremića ona gotovo suprotna. Tako je on od japijevskog i pronatovskog kadra preko noći postao „patriotsko lice“ Tadićevog režima, da bi posle njegove propasti nastavio tom putanjom i kao „predsednik sveta“ koji u UN uvodi „Marš na Drinu“. Treba podsetiti da je Jeremić uz Tadića bio ključni igrač u izmeštanju pregovora iz UN u EU, kao i prihvatanja Euleksa, čime je Srbija izgubila šansu da se u punom kapacitetu poziva na Rezoluciju 1244 i da dobije podršku Rusije oko bitke za status Kosova. Od prećutnog prihvatanja odbačenog Ahtisarijevog plana pa do podnošenja Predloga rezolucije o Kosovu u UN u kojoj odustajemo od pregovora o statusu pa do podrške širenju uticaja Turske na Balkanu, Jeremić nije realno učinio gotovo ništa što bi se moglo nazvati borbom za vitalne nacionalne interese ili što bi smetalo interesima onih sila koje nam kroje sudbinu. Žalosno je recimo da je rezolucija o Srebrenici u Skupštini Srbije kojom je udaren žig srama na Srbiju, a bila je „pisana“ od strane turskog stratega neoosmanizma Davutoglua i njegovog učenika Jeremića. Tada smo bili na suprotnim stranama – bio sam među onima koji su organizovali protest protiv sramne rezolucije, a koju je više od Tadića „gurao“ Jeremić. Rezolucija koju je Srbija tada „sama sebi dosudila“ slična je po težini optužbi onoj koju je prošle godine pisala Engleska, a Rusija na molbu Srbije odbacila u UN.

Kako je neko ko je školovan u Kembridžu i sa globalističkom stipendijom otišao na Harvard da bi bio iskovan u „mladog lidera Jugoistočne Evrope“ te se munjevito „probio“ do mesta savetnika i ministra na kraju ispao „umereno patriotski“ političar? Njegovi promotori sa „patriotske strane“ su mu pomogli oko toga. Nekoliko oštrih izjava prema Hrvatima dovoljno je da padnu kao melem na „srpsku ranu“. Fotografisanje i druženje s ruskim političarima je bio osnov da se šire glasine o tome da „Jeremića lično Putin podržava“ili barem da Rusija ne bi imala ništa protiv toga da bude izabran ne neku bitnu funkciju. To je naravno potpuni spin, što dokazuje da Jeremić nije imao podršku Rusije u kampanji za mesto genseka UN. A „Marš na Drinu” u UN mu dođe kao šlag na torti marketinškog patriotizma koji je sistematski godinama sa mnogo novca građen da bi se na kraju dobio politički proizvod koji će prihvatiti srpska naiva ili u inteligentnijoj varijanti „znamo da je to sve retorika, ali im je barem rekao“.

Vuk Jeremić kao potomak Pozderaca i cazinskih begova s imidžom mladog, modernog, a patriotski orijentisanog političara jeste dobitna kombinacija za globalističke centre moći (koji imaju „fabrike za mlade lidere“), jer može svakom da se prikaže u željenom svetlu, a da ipak uradi ono „što je potrebno“. Sa diplomama Kembridža i Harvarda, sa si-vijem u kome je ministarska pozicija i mesto predsedavajućeg Skupštine UN, sa prestižnom jevrejskom nagradom i podrškom „s najviših mesta“ globalističke elite, on zaista deluje kao neko ko može postati predsednik u siromašnoj Srbiji kojoj bi trebalo da bude čast što se neko takav spušta sa „olimpijskih visina“ na blatnjavi Balkan. Naravno, postoji samo jedna prepreka – javnost koja bi trebalo da prihvati tog i takvog Jeremića kao modernog, prozapadnog, ali i proruskog, „svetskog a našeg“ političara. To nije mali problem, ali se veštim političkim marketingom to može savladati. Barem u to veruje Jeremićev „patriotski tim“. Na pitanje šta će se desiti, dobićemo odgovor ubrzo – na izborima.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *