ŽIVIMO U LAŽIMA O ISHRANI: Da li je masna hrana nezdrava?

Tweet

Na čemu nutricionisti temelje tvrdnje da su masnoće štetne za organizam? Na mitovima, zabludama i komercijalnim interesima.

Ensel Kejs je pedesetih godina prošlog veka po svaku cenu želeo da otkrije uzrok srčanih bolesti. Izneo je hipotezu da su zasićene masnoće i holesterol glavni uzrok pa je sproveo istraživanje u kojem je pokazao korelaciju između ukupnog unosa masnoća i smrtnosti u šest zemalja sveta. Međutim, ubrzo je otkriveno da je Kejs u to vreme imao podatke iz dvadeset i dve zemlje, ali da je pokazao podatke prikupljene iz svih tih zemalja, statistička povezanost između unosa masnoće i smrtnosti od srčanih bolesti potpuno bi nestala. Dobijeni rezultat morao je da opravda očekivanja njegovih pristalica, kao i utrošene milione dolara poreskih obvaveznika. Na žalost, celo zapadnjačko prehrambeno obrazovanje i saveti temelje se na ovoj studiji iako druge velike studije sprovedene kasnije nisu uspele da potvrde rezultat Kejsovog istraživanja. Iako je ovaj fijasko brzo razotkriven, lopta je već bila bačena i oberučke je prihvaćena od prehrambene i farmaceutske industrije koje će idućih godina na račun histerije oko masnoće i holesterola ostvarivati milionske profite. Od ”light” prehrambenih proizvoda, raznih zamenskih namirnica, rafiniranisanih ulja, margarina, žitnih pahuljica i drugih industrijskih prerađevina, do lekova za snižavanje holesterola, koji su najprofitabilniji lekovi na svetu. Sve se lepo poklopilo…

Istina je međutim, da zasićene masnoće životinjskog porekla, sa kojima nas plaše zadnjih 40 godina, nikad nisu bile štetne i od pamtiveka su sačinjavale važan deo ljudske prehrane. Masnoće daju sitost, energiju i vitamine topive u mastima koji su važni katalizatori svih biohemijskih procesa u telu. Ljudski se mozak 70% sastoji od masti. Svaka stanična membrana u telu se sastoji od masti. Masti izgrađuju i regenerišu ljudsko telo. Drugim rečima masnoće su neophodne za zdravlje! Ali naravno, samo one prirodne. Rafinisana i hidrogenizovana biljna ulja i margarini nisu prirodne masti i njih treba izbegavati.

Zašto žitarice imaju prednost nad mesom?

Opet zbog komercijalnih razloga. Propagira nam se kao najzdravije ono što donosi najveći profit, a to su upravo razne prerađevine od žitarica i proizvodi od žitnog brašna. Zarada na hlebu, proizvodima od kukuruza i soje je ogromna. Proizvodi od žitarica imaju dug rok trajanja dok se recimo meso mora skladištiti, tovariti i prodavati pod stalnim hlađenjem i ima mnogo kraći rok trajanja. Jasno je da je daleko isplatljivije prodavati proizvode od žitarica nego margarin, jaja i povrće. Na taj način industriji ostaje veliki višak koji može da potroši na reklame kojima agresivno propagira žitarice kao ”bazu zdrave ishrane”, ”zdrave za srce” i slično.

Kad umesto toga kupujemo meso i mlečne proizvode životinja koje pasu, povrće i jaja direktno od odgajivača, zaobilazimo celi taj monumentalni profitabilni sistem industrijske poljoprivrede, transport žita, antibiotike, hormone rasta, hemijska đubriva, procesore, inspektore, proizvođače, dostavljače i oglašivače, koji svi zarađuju na pametan način pretvarajući jeftino otkupljene žitarice u skupe proizvode upakovane u šarene kartone i kesice.

Kako su povezani gojenje kod ljudi i žitarice?

Za gojenje i mršavljenje u stvari ne igraju ulogu kalorije, nego hormoni, na koje utiečemo vrstom hrane, ali i stresom i emocionalnim stanjem. Prehrana bogata ugljenohidratima podstiče insulin koji je glavni faktor debljanja, kao što i stres podstiče hortizol koji takođe deluje na insulin i debljanje. Žitarice i proizvodi od brašna i testa su vrlo bogati skrobom (koji je čista glukoza) i debljaju na isti način kao kolači koji su bogati šećerom. Ako smanjite unos ugljenohidrata, tj. šećera i skroba, smanjujete izlučivanje insulina zbog čega dolazi do oslobađanja masnih zaliha i njihovog trošenja za energiju. Tako dolazi do prirodnog gubitka suvišnih kilograma. Pri tome je bitna vrsta hrane, a ne količina, tj. hranu nije potrebno meriti i računati, nego samo mudro birati.

Zašto su slanina, kobasice i ostali mesni proizvodi zdravi za konzumaciju?

Nisu svi mesni proizvodi zdravi. Domaća slanina i domaće kobasice bez hemikalija svakako jesu, ali industrijske mesne prerađevine su pune dodataka koji nisu zdravi. Dakle, nije u mesu problem nego u onome što mu se dodaje. Mesne prerađevine sadrže više vode i skroba nego mesa pa se dodaju pojačivači ukusa, razni zgušnjivači, stabilizatori, šećer, veštačke arome i druge hemikalije da bi ti proizvodi na veštački način dobili privlačan izgled, miris i ukus.

Zašto su žitarice, više štetne za organizam od masne hrane?

Problemi sa žitaricama su višestruki: Žitarice i svi proizvodi od brašna i žitarica (bez obzira jesu li celovite ili rafinisane), pirinač, kukuruz i krompir, sastoje se najvećim delom od skroba. Skrob je polisaharid što znači da se sastoji od dugih lanaca osnovnih molekula glukoze, koju kad uđe u krvotok nazivamo šećer u krvi. Prekomeran unos ugljenokohidrata tj. šećera sa vremenom dovodi do raznih poremećaja, metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije, dijabetesa i naravno prekomerne telesne težine.

Drugi problem sa žitaricama je gluten, sa kojim danas već ozbiljan broj ljudi ima brojne zdravstvene poteškoće bez da to znaju. Taj teško probavljivi protein iz pšenice je zahvaljujući genetskoj modifikaciji postao još teži i opasniji za ljudsko telo; istraživanja su otkrila da preko 50 različitih bolesti ima veze sa nepodnošenjem glutena, naročite one autoimunološke. Nepodnošenje glutena pokreće autoimunološki odgovor tela koji dovodi do samouništavanja vlastitog tkiva. Na žalost je u lekarskoj praksi poznata/priznata jedino celijakija kao bolest nepodnošenja glutena, iako istraživanja spominju i mnoge druge bolesti kao što su reumatoidni artritis, psorijaza, hašimoto i brojne druge.

Šta su preporuke za dobru ishranu ljudi?

Jedite pravu hranu. Jedite ono što bi i vaša baka prepoznala kao hranu. Izbjegavajte rafinisane industrijske proizvode jer su nutritivno osiromašeni, dakle ne sadrže one nutrijente koje naše telo treba a prepuni su hemijskih aditiva od kojih su mnogi štetni i kancerogeni. Jedite hranu u njenom izvornom obliku, pripremajte hranu kod kuće i ne kupujete stvari u celofanima, kesicama, kutijama i konzervama sa rokom trajanja od par godina. Jedite domaća jaja jer su jaja, naročito žumance, najzdravija hrana koja postoji. Jedite pravi maslac, a ne margarin, koji je prepun štetnih transmasti.

Jedite ribu, meso i puno raznog povrća, hranu pripremajte na prirodnim zdravim mastima kao što su svinjska mast, maslac, maslinovo ulje, a ne na rafinisanim užeglim biljim uljima koja sadrže previše omega 6 masnih kiselina što izaziva upalna stanja u telu. Ne jedite pšenicu ni proizvode od pšeničnog brašna jer je pšenica genetski modifikovana, a gluten iz pšenice prikrven razlog mnogih modernih bolesti. Ne jedite šećer i proizvode sa šećerom jer je šećer najgori otrov moderne prehrane. Jedite orahe, bademe i druge plodove prirode a ne fabričke slatkiše i grickalice. Pogledajte šta piše na deklaraciji nekih bonbona, prepoznajte li te sastojke? Ako ne razumete šta piše na deklaracijama onda to nije prava hrana.

Na šta ljudi treba da paze kod izbora namirnica za ishranu?

Na vrstu i poreklo namirnica pre svega. Konkretno, ne bi trebali da jedemo šećer, komercijalne pekarske proizvode, zamenske namirnice od soje i slična čuda, ”light” nemasne proizvode iz kojih je uklonjena prirodna masnoća a dodati su razni modifikovani skrobovi i veštački ukusi i druge hemikalije. Ne bi trebali da jedemo magarine ni rafinisana hidrogenizovana biljna ulja.

Birajte hranu iz lokalnog domaćeg uzgoja koliko je to moguće, neprskano voće i povrće, meso životinja koje pasu, ribu, jaja slobodnih kokoši, punomasne mlečne proizvode od pravog nepasterizovanog mleka pašnih krava i koza itd. Angažujte se više oko toga u vašoj zajednici, nađite istomiđljenike, zahtevajte osnovno ljudsko pravo na pravu nezagađenu hranu, tražite da proizvođači ne koriste veštačka đubriva, pesticide, hormone i druge otrove. Podržite lokalne proizvođače i organsku proizvodnju tako što će te kupovati njihove proizvode. Što nas je više koji zahtevamo pravu hranu, to će se više proizvođača okrenuti organskom uzgoju. Pa oni žive od nas, moraju da se prilagode. Prolazi vreme kad smo kao ovce kupovali sve što nam se ponudi. Danas je sve više svesnih potrošača koji za svoj novac zahtevaju kvalitet namirnica.

(Magacin.org)

Tweet