MEČKA PRED VRATIMA – Revolucija i nasilje u Americi zbog toga što narod više ne veruje državi

MEČKA PRED VRATIMA – Revolucija i nasilje u Americi zbog toga što narod više ne veruje državi

28 novembra 2014

usaprotest01Piše: Siniša Ljepojević

Ovodnevni protesti i nasilje u Fergusonu, predgrađu američkog grada Sent Luisa, surovost i demonstranata i policije i uzburkana javnost svedoče kako je nasilje postalo neka vrsta simbola savremene Amerike. Erupcija negativne energije i besa, utisak je, potpuno potiskuje konkretan povod protesta, i pre svega simbolizuje kulturu nasilja kojoj podjednako pripadaju i demonstranti i vlast.

Obe strane te zajedničke kulture imaju svoje razloge i svoja objašnjenja za primenu nasilja. Demonstranti kažu da ih bez nasilja niko ne bi ni primetio, mirne proteste niko više i ne registruje niti na njih obraća pažnju, a vlast nasiljem pokušava da prikrije sopstvenu slabost, odgovornost i prazninu. Takvo traženje izlaza iz socijalne krize kroz nasilje i eskalaciju besa dovelo je poslednjih godina do raspada unutrašnjeg socijalnog tkiva u američkom društvu, što su još jednom pokazali ne samo nemiri u Fergusonu nego i u 170 drugih američkih gradova gde se „dogodio narod“.

Povod najnovijih protesta u Fergusonu bila je odluka porote suda u Sent Luisu da policajac Daren Vilson, koji je 9. avgusta ove godine na dužnosti u Fergusonu ubio 18-godišnjeg Majkla Brauna. Policajac Vilson je belac, a ubijeni Braun crnac. Narod je nezadovoljan odlukom porote i suda, i izašao je na ulice. Traže promenu odluke jer veruju da je policajac kriv. Policajac Vilson se brani da je postupao prema pravilu službe i da je obučen za takve postupke. Drugim rečima, pravilo službe američke policije, koja, po definiciji, treba da štiti građane, je da ubija i za to su obučeni. To pravilo nije izmislio Vilson, nego vlast koja je definisala obuku današnjih policajaca. Iz tog ugla gledano, policajac Vilson i ne bi trebalo da bude kriv, ali, ako je to tako, ko je odgovoran.

KO JE ORGANIZOVAO PROTESTE

Nadalje, masovni protesti su pokazali da obični čovek, građanin, više uopšte ne veruje svojoj državi, jer sud i policija su ključni stubovi svake države. Ako se ne veruje sudskim odlukama, onda je svako društvo u ozbiljnom problemu. Današnji Amerikanac očigledno, ne samo u Fergusonu, ne veruje više sopstvenoj državi. Nasuprot tom nepoverenju je i zabrinjavajuće narastajuća ambicija narodnog suđenja, tačnije linča. Protesti u Fergusonu su zaista ličili na linčovanje ne samo policajca Vilsona nego generalno besni i nesrećni ljudi traže svoju pravdu, traže da oni drugima sude. Ta potreba linča je opasan razvoj unutrašnjeg socijalnog ambijenta u Americi. I to se pokazalo ne samo u Fergusonu nego i u svim drugim američkim gradovima gde su bili protesti.

Naspram tog vidljivog, nameće se i ništa manje važno pitanje – ko je organizovao te proteste širom Amerike i jedan čak i u Londonu. Poznato je da ne postoje spontani protesti, barem do sada nisu postojali. Postoji samo nezadovoljstvo u društvu koje se onda iskoristi, ali generalno proteste neko mora da organizuje. Da li zaista neko može da poveruje da su se protesti u Fergusonu i istovremeno u još 170 gradova širom prostrane Amerike desili spontano, narodnom voljom? To jednostavno nije moguće bez neke organizacije. Američki establišment ima bogato iskustvo u organizovanju nemira i nasilja širom sveta, i to uglavnom koristeći lokalne nevladine organizacije i takozvane civilne pokrete, a neretko i ljude sa sumnjivim biografijama. Cinici bi rekli da je sada sve to došlo i u samu Ameriku.

Postoje dve mogućnosti. Jedna je da u samoj Americi postoje razgranate nevladine organizacije i civilni pokreti koji bi mogli biti organizatori. Ali ko finansira te organizacije i ko je njihov zaštitnik? Druga mogućnost je da je energiju nasilja i same proteste u stvari generisala sama vlast. To zdravom razumu može da zvuči apsurdno, ali današnje vreme je takvo da ni jednu mogućnost ne bi trebalo isključiti. Jer svako nasilje daje izgovor vlasti za sopstveno siledžijstvo i „opravdava“ veoma negativne procese militarizacije društva, policije i upotrebu vojnih snaga na domaćoj, unutrašnjoj sceni.

Slike iz Fergusona su za većinu Amerikanaca i neprijatno otkriće na šta liči današnja američka policija. To su potpuno militarizovane snage „reda i mira“, u osnovi paravojne formacije koje su Amerikanci do sada uglavnom viđali u televizijskim izveštajima iz nekih dalekih njima nepoznatih mesta. Uz to, u Fergusonu je upotrebljena i Nacionalne garda, formacija oružanih snaga Amerike. Upotreba vojnih snaga unutar zemlje i u slučaju građanskih protesta, ma kako nasilni bili, veoma je loš znak za svaku državu. U Fergusonu je bilo, i još uvek je, oko pet hiljada pripadnika Nacionalne garde. Skoro kao i u Avganistanu, gde Nacionalne garda čini okosnicu američkog vojnog prisustva. Korak po korak, prosečan Amerikanac se sada navikava da na svojim ulicama vidi i oružane snage, vojnike.

NAPADNUT I SI-EN-EN

Na sumnju prema vlastima kao mogućim organizatorima upućuje i pojava provokatora među demonstrantima. I to su obično oni najnasilniji. Primetno je da ti provokatori izgledaju isto kao i oni koji su predvodili nasilje na protestima u drugim zemljama, od Evrope do Ukrajine i Gruzije. Svi imaju kapuljače na glavi, a na leđima ruksake. Šta će nekome ruksak na demonstracijama u, pretpostaviti je, sopstvenom gradu i svojoj ulici.

Ni jedna ni druga mogućnost nisu dobra vest za Ameriku. Ako postoji neka mreža koja je u stanju da organizuje tako masovne proteste, onda bi to moglo da znači da američka država više ne kontroliše situaciju, da je stvorena ili se stvara potpuno paralelna struktura društva, koja ima svoja pravila i svoju moć. A, ako je opet država među osumnjičenima za organizaciju, onda je to loš znak za državu, koja se ustvari, umesto rešavanja nagomilanih problema, pre svega bori protiv sopstvenih građana i koristi svaku priliku njihovog nezadovoljstva kao izgovor za još veću militarizaciju unutrašnje strukture, a samim tim sužavanje slobode ljudi i njihovih prava.

U tom svetlu je zanimljiva optužba televizije Si-En-En, koja je, veruje se, glasnogovornik američkog establišmenta, da iza protesta stoje društvene internet mreže i na njima objavljivani tekstovi. Krivci su znači oni koje je zvanični Vašington masovno koristio u nemirima u drugim zemljama i ponosio se „progresivnošću“ internert mreža. Time se ne rešavaju problemi, što bi, ako ništa drugo, Amerika trebalo da je naučila iz svojih mnogih avantura po svetu. Utoliko pre što je i u najnovijem talasu nemira u Americi pokazano da je odluka porote o oslobađanju policajca Vilsona bila samo povod i da su protesti bili izraz generalnog nezadovoljstva ljudi.

Zvanična propaganda nastoji da problem usmeri na rasizam i probleme odnosa crnaca i belaca, ali protesti nisu bili samo rasistički, bili su mnogo šire od toga. U Fergusonu su, na primer, napadani i novinari jer većina vidi i medije kao ključne sluge i krivce za ono što se događa u današnjoj Americi. U Atlanti, gde je centrala Si-En-Ena, napadnuta je i zgrada te televizije.

Očigledno je da je današnja Amerika duboko frustrirano društvo pokidanog socijalnog tkiva sa osećanjem potrebe za nasiljem. Posebno je upadljivo da u tim izlivima besa dominiraju mladi ljudi, oni koji su rasli uz afirmisanje kulture nasilja, oni kojima se svakoga dana na televiziji i novinama nude priče o američkim vojnicima, novim herojima, koji ubijaju ljude širom sveta i ruše sve ono što su ti ljudi i njihovi preci stvorili. To je utemeljilo savremenu kulturu nasilja koja je, mnogo više od urušene ekonomije, najozbiljnije upozorenje.

(Standard.rs)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Mare says:

    Dobar tekst

  2. Fridah says:

    odličan tekst, hvala

  3. zuba zubic says:

    Ja sam protiv americkog nasilja po celom svetu, medjutim ovaj tekst je napisan sa tendencijom da se jedan slucaj, a bilo ih je mnogo vise u proslosti,okarakterise kao nesto organizovano.Kao prvo, ovo reagovanje "naroda" je reagovanje crnaca koji su u glavnom na srzavnim jaslama. Nisu oni "protestvovali" nego su palili I pokrali sve sto je bilo po radnjama (koje nemaju veze sa ubistvom)osim radnickih cipela.Prodavnica alkohola je bila jedna od omiljenih meta. Nije istina da je osamnestogodisnji Brown(zrtva) nevinasce. Deset minuta pre ubistva, po kameri od prodavnice, oteo je gomilu tompusa, a kada je gazda radlje reagovao, bio je bacen kao krpa.Brown je "malisan" od skoro 300funti sa dosijeom o nasilnistvu, upotrebom droge I alkohola.Policajac u kolima je dobio poziv u vezi incidenta iz radnje, zaustavio kola, spustio prozor izvadio utoku I naredio osumljicenom da stane(jos sedi za volanom). Brown poteze za cev pistolja, sto mu I uspeva, prateci recima: Ti si p...a da pucas na mene, pokusava I skoro uspeva da o krene cev prema policajcu. Tada je opaljen prvi metak (policajac)koji je prosao kroz Brown-ov palac( njegova krv je nadjena na pistolju I pandurovoj odeci ), Brown bezi, zander za njim, stoj, nije stao, slede pucnjevi u ruku I delove tela od kojih se ne umire, siledzija stane, okrene se I u stilu americkog fudbalera, kao bik, glava pogurena trci nekih 20 stopa(trag krvi je bio glavni svedok)tada je dobio fatalni metak u celo. Brow-ov ocuh ce da bude pozvan na odgovornost jer je raspirivao gnev kod crnaca, klicuci gomili : Zapalimo ovaj jeb..I grad. I tako je pocelo. Jos jednom NISU SE GRADJANI PODIGLI, samo bagra da pljacka, nije bio ni jedan belac.Sto se tice policijske brutalnosti, nisu ni pokusali da zaustave ovo nasilje, pustili su bagru da pali I zari, sto im se sada dosta zamera (pohapsili su gomilu ali ti su vec napolju). Po ostalim gradovima isto, nista organizovano, kako Magazin kaze. Crnci sa njihovim huskasima ( Al Sarpton, Jesi Jekson)kao stihija malih huligana koriste svaku priliku da nesto pokradu. "MECKA PRED VRATIMA" malo preteran naslov. Isto bih zamolio redakciju da ne stavlja slike koje nemaju nikakve veze sa clankom, kao recimo ovim(beli vojnik sa zastavom) molim vas. PS. Zivim u USA 45 god.svuda bio, svasta doziveo, skoro crni zander upuca belog klinca u internatu gde studira, ni rec o demonstracijama.

  4. Đura says:

    Ne živim u USA,ali bih rekao nešto na temu. Zasigurno da jedan tragičan slučaj ne može pokrenuti ovoliki stepen protesta. Ovde u Srbiji postoji sijaset razloga za bunt, mada svak razuman osuđuje nasilje ma kakav razlog postojao za to, osim u drastičnim slučajevima terora.Osvrnuo bih se na prethodni komentar. Često ponavljana metoda personalizacije problema. Mališan Braun nije sleteo s druge planete, kao slučaj predstavlja produkt jednog društva koje nema više strpljenja da prikriva svoje ambicije i metode. Mališan je ostavljen samom sebi da odigra ulogu iz niskobudžetne produkcije američke fabrike snova, nažalost sa tragičnim krajem. Uzroci protesta se loše prikrivaju jednim tragičnim događajem i žalosnim sudskim epilogom. Duboka podela u američkom društvu je slojevita i narod (kako je to anahrono)nema strpljenja da se rađa, živi i umire u "američkom snu". Pobuna će biti ugušena i u to ne treba sumljati. Aparat očigledno funkcioniše i ništa se ne prepušta slučaju. Ali, jedno ali devojci sreću kvari, Amerika više nema vremena, vreme je ključni igrač. Propuštena je prilika da Amerika i Amerikanci podare ljudskoj istoriji trajne duhovne i kulturne vrednosti koje bi u budućnosti obeležile jedan istorijski period. Možda jednom, možda, kad dolar prestane da bude Bog.

  5. buckalo says:

    Ma to je zasigurno da su se sami organizovali I da pokusavaju da naprave scenario kod kuce. pa proslo im je vise prica kao bliznakinje. pa otkud samo u engleskoj protesti ispred americke ambasade zato sto su sa poltronima na prst u dupe. sve su iscenirali sami verovatno da prikriju neko vece zlo koje su spremili Ili vec zavrsili.

  6. Lajla says:

    Kada je otpor dizao pobunu u Srbiji isto je bilo, paljevina parlamenta,krada slika i fotelja,krada i razbijanja po trgovinama. Slican rukopis i nije spontan.Ameriku ruse iznutra.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *