„Медени лист“ из Парагваја

„Medeni list“ iz Paragvaja

11 maja 2017

Beli rafinisani šećer možete da zamenite i prahom od stevije (Stevia rebaudiana) za zaslađivanje kafe, čajeva i slatkiša. Ova izuzetno vredna petogodišnja grmolika biljka se u Paragvaju, zemlji porekla, koristi čak dva milenijumima.

Zbog slatkog ukusa južnoamerički starosedeoci je zovu „list slatkog meda“. U njihovoj kulturi koristi se za zaslađivanje hrane i pića, lečenje rana, dijabetesa i hipertenzije. Zbog ukusa je veoma tražena širom sveta. Nažalost, ne trpi niske temperature pa se u zimskom periodu mora smeštati u tople prostore.

Osušeno lišće stevije je 40 puta slađe od veštačkog šećera, a ekstrakt čak 400 puta. Ima osam slatkih glikozida a glikemijski indeks joj je na nuli. Ne sadrži kalorije ni ugljene hidrate, a prebogata mineralima i vitaminima. U zemljama u kojima se gaji, veoma se vodi računa da se lišće ubrano u jesen dobro osuši na suncu, a zatim samelje u prah. Samo ukoliko se poštuju ova pravila, sastojci će biti iskorišćeni u potpunosti. Od praha se dobija i ekstrakt koji takođe ima široku primenu.

Kada se prave topli napici, stevija u prahu bi trebalo da se doda 30 minuta pre konzumiranja. Ukoliko se priprema u hladnoj vodi, ovaj prirodni zaslađivač trebalo bi da odstoji 24 sata da bi oslobodio sve hranljive sastojke. Termostabilna je tako da podnosi temperature i do 230 stepeni Celzijusovih, zato je odlična za kuvanje i pečenje u rerni.

Za razliku od šećera, stevija ne dovodi do karijesa i preporučuje se osobama i sa visokim krvnim pritiskom, kao i gojaznima. Kao lek se koristi za snižavanje šećera u krvi i lečenje dijabetesa, a snižava i holesterol, jača imunitet, poboljšava varenje i ubrzava rad creva. Pozitivno utiče i na rad štitaste žlezde, sprečava anemiju, jača kosti i usporava osteoporozu, eliminiše toksine iz organizma. Pospešuje zarastanje rana, uništava kandidu i druge gljivice, blagotvorno deluje na kožu.

No, bez obzira na njenu delotvornost, industrija veštačkih zaslađivača je pokušala da je potisne ne navodeći dovoljno ubedljive argumente za to. „Ugroženim“ proizvođačima je odgovaralo da se zakonski zabrani jer stevija kao dar prirode ne može da se patentira, nije skupa kao zaslađivači i zato je dostupnija, a nema ni kontraindikacije ako se koristi svakodnevno.

Nakon skandala sa veštačkim zaslađivačima saharinom i ciklamatima, za koje se tvrdi da izazivaju maligne tumore, japanska vlada je povukla mudar potez i dozvolila da se stevija uvozi i distribuira u sirovom stanju, kako bi bila još jeftinija i dostupna baš svim potrošačima. Na japanskom tržištu u industriji zaslađivača stevija ima više od 50 odsto udela. Veruje se da će ovo biti jedna od najvažnijih biljaka budućnosti, kao savršena i ekonomična zamena za beli šećer, a time i nezaobilazni deo prehrambene industrije.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *