Медицина пред озбиљним проблемом: Бактерије јаче од антибиотика

Медицина пред озбиљним проблемом: Бактерије јаче од антибиотика

16 јуна 2017

Антибиотска резистенција или „крај модерне медицине“, како је неки стручњаци називају, могла би у потпуности да промени начин на који функционише савремена медицина, пише Би-Би-Си, а преноси Б92.

– Свет се креће ка пост-антибиотској ери, у којој ће инфекције опет убијати људе – рекла је генерална директорка Светске здравствене организације на скупу Уједињених нација у априлу прошле године.
Маргарет Чан је желела да упозори на једну од највећих претњи данашњице – изузетно велики број инфекција против којих постојећи третмани антибиотицима немају никакве шансе. Штавише, проблем је толико велики, да би ускоро могло да се догоди да ниједан антибиотик не буде делотворан.

– Замислите да се вратимо у време у којем би чак и најмања повреда, попут обичне посекотине, могла да доведе до смртног исхода. Управо до тога би могла да доведе отпорност на антибиотике – каже доктор Дејвид Вајс, директор Центра за антибиотску резистенцију на Емори Универзитету.

Шта је уопште антибиотска резистенција? Замислите да сте се заразили стафилококом. Ова бактерија у прошлости се лако третирала пеницилином. Али, данас постоје велике шансе да сте заражени једним од сојева отпорних на дејство антибиотика (МРСА), који чине чак 90 одсто свих стафилокока. Када људи користе антибиотике у борби против бактерија, бактерије понекад на њих одговарају спонтаном мутацијом својих гена, захваљујући чему антибиотици не могу да их убију.

А што чешће користимо антибиотике, то више расту шансе да ће бактерије развити отпорност. Према проценама стручњака, антибиотска отпорност узрок је око 23.000 смртних случајева само на територији САД. Инфекција бактеријом Цлостридиум диффициле

отпорном на антибиотике погоди око 500.000 људи, што годишње доведе до 15.000 смртних случајева. Светска здравствена организација процењује да се у свету око 480.000 људи годишње инфицира бактеријама туберкулозе отпорним на антибиотике, а случајеви отпорности на антибиотике забележени су и у случајевима инфекције ХИВ-ом, гонорејом, маларијом, ешерихијом коли, као и код различитих типова инфекција уринарног тракта 堠Уколико не будемо успели да решимо проблем, до 2050. године би антибиотска резистентност могла да однесе 10 милиона живота годишње.

Угрожена и пољопривреда

Када болнице и лекари буду успели да успоставе контролу над употребом антибиотика, на ред долази и ограничење употребе ових врста лекова у сфери пољопривреде. Тренутно се тестирају и неке нетрадиционалне методе, попут дијагностичких тестова којима је могуће открити присуство отпорних сојева бактерија. Једно од решења могла би да буде и производња нових врста антибиотика, али су мале шансе да се то догоди, с обзиром на то да због неисплативости већ 30 година ниједан нови лек из те групе није угледао светлост дана.

Изазов за лидере

Прошле године Уједињене нације су се обратиле Генералној скупштини у вези са антибиотском резистенцијом. То је тек четврти пут у историји да се тамо расправљало о једном здравственом проблему. У мају ове године, лидери Г20 потписали су декларацију о глобалном здрављу која укључује борбу против резистенције на антибиотике. Реч је, дакле, о великом изазову којим ће светски лидери морати озбиљно да се позабаве.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u