МЕДИЈСКА САТАНИЗАЦИЈА И КАКО СЕ НОСИТИ С ЊОМ

MEDIJSKA SATANIZACIJA I KAKO SE NOSITI S NJOM

22 oktobra 2017

Piše: Vladimir Đukanović

Najveći nedostatak većine funkcionera Srpske napredne stranke je u tome što ne umeju da procene kako da reaguju na provokacije koje dolaze od tzv. novinara poslatih po dvostrukom zadatku – najpre da unize rezultat rada dotičnog funkcionera kojim je on na nekoj konferenciji za štampu želeo da se pohvali a potom i da dotičnog namesti na taj način što se nikada neće pričati o njegovom rezultatu, već isključivo o gafu koji je napravio u momentu dok je novinaru nervozno odgovarao na njegova unapred osmišljena pitanja.

Da se razumemo, to nije ni malo lako. Prekaljeni političari sa ogromnim iskustvom umeju neretko da upadnu u vatru kada se suoče sa takvom provokacijom. Od krvi i mesa su, imaju emocije, a neko ih je proučavao i gađao njihove slabe tačke kako bi ih izbacio iz takta. Zato je mnogo bitna prethodna priprema koju naši političari gotovo nikad nemaju, jer smatraju da su najpametniji na svetu.

Uzmimo za primer nedavni događaj otkrivanja spomenika heroju Milanu Tepiću. Svakako, to je čin za svaku pohvalu. Jedan istinski heroj, braneći zemlju kojoj se zakleo dao je svoj život kao Stevan Sinđelić na Čegru. Umesto da se govori o samom događaju, konačnom otkrivanju spomenika jednoj takvoj veličini kakav je bio major Milan Tepić, događaj se sveo na reakciju ministra Vulina koji nije – poptuno opravdano – želeo da odgovara na tendeciozna pitanja o svom stanu, jer za ta pitanja na tom mestu svakako nije bila prilika. Ipak, to njegovo izbegavanje da odgovori na besramno insistiranje novinara bila je udarna vest sa tog događaja, tako da se o majoru Tepiću i njegovom junaštvu ni dve rečenice nisu prozborile.

Slično je nedavno prošao Goran Vesić. Umesto da se govori o brizi gradskih vlasti za bezbednost dece u saobraćaju, što je inače bio povod Vesićevog obraćanja novinarima, sve se svelo na njegovu reakciju prema novinarki koju događaj uopšte nije zanimao, već je postavljala pitanja o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada Aleksandar Vučić drži konferenciju za novinare, bez obzira da li je tema naš međunarodni položaj, dolazak u posetu neke važne ličnosti, odlični ekonomski pokazatelji, sve to bude nevažno. Bitno je ono što novinari određenih redakcija po nalogu svojih urednika i poslodavaca, pa i nekih stranih službi, odluče da je bitno i na tome se u prilozima insistira. Ukoliko se kojim slučajem Vučić upeca na njihovu provokaciju i oštrije reaguje, onda se o tome danima raspreda u medijima. Mada kod Vučića imaju taj problem što im on nikada ne izbegava odgovor i uvek je spreman da ih dovede do ludila, pa im provokacija gotovo nikada ne uspe.

Sada se vraćam na početak pisanija i očite nedostatke većine funkcionera SNS, koje verovatno i sam imam mada se pred svaki nastup dugo pripremam. Da bih mogao adekvatno da odgovorim i budem hladan na provokaciju, posebno ako želim da mediji prenesu nešto od rezultata koje sam imao nameru da pokažem, moram da znam da je jedan deo novinara došao po zadatku da me provocira i da ih sam događaj ne zanima, već ih zanimam ja i moja nespretna reakcija. Kada se to u glavi zacementira, onda ide ostatak pripreme za konferenciju.

Mora se baratati apsolutno svim mogućim podacima. Proizvoljnost dovodi do gafa, a onda ste u problemu. Neophodno je da čitate sve, od dnevnih informacija, sa kojima morate da budete u toku, do naučnih radova iz vaše oblasti kako biste mogli da se pozovete na neki značajni autoritet na koga ste se možda ugledali u vašem radu. Od političara na vlasti zahteva se širina, jer jedino se na taj način može odgovoriti novinaru koji je došao po zadatku da vas provocira. Hladnokrvnost i precizni odgovori njemu uništavaju prilog, a vama pružaju šansu da novinari drugih redakcija prenesu ono što ste naumili da pokažete. Novinar provokator može da vas zakopa za sva vremena, jer je on došao samo sa tim ciljem. Vaša pobeda je da on ništa ne objavi, jer ste ga ostavili bez municije vašim preciznim, jasnim i hladnokrvnim odgovorima. Ukoliko sa njim uđete u raspravu ili mu izbegavate odgovor, vi gubite. To je ono što funkcioneri SNS moraju da shvate.

Sve ovo lepo zvuči u teoriji. Praksa je drugačija. Primena svega ovoga je veoma komplikovana, jer reakcija svakog čoveka zavisi i od trenutka u kome se događaj dešava. Zato svako ko se ozbiljno bavi politikom najpre mora puno da čita, da razgovara sa ljudima, da ono što ne zna pita one što znaju i da bez sujete primi savet od nekog ko je od njega stručniji. Više od pedeset odsto medijskog nastupa je dobra priprema i proučavanje protivnika ili mogućih tema koje će se naći na dnevnom redu vaše konferencije.

Funkcioneri SNS u nastupajućoj predizbornoj kampanji posebno moraju na to da budu spremni. U suprotnom, doživljavaće medijsku satanizaciju svaki dan, a za nju će delimično biti i sami krivi.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *