Медијска злоупотреба

Medijska zloupotreba

21 juna 2016

03--Antic-Cedomir 243Piše: Čedomir Antić

U prošli petak  (10 juna) dao sam opširnu izjavu za emisiju Studija B posvećenu skandalu iz Savamale. Imam jasan i izgrađen stav, nisam pristalica vlade, niti njen radikalni kritičar po ovim pitanjima. Pisao sam o tome i na stranicamaPolitike. Verujem da Srbiji nedostaje istinska demokratija i sa njom ozbiljna, stručna i obavezujuća rasprava o svim važnim temama. Uveren sam da su predmeti oko kojih se spore vlast na jednoj, opozicija i građanski protesti na drugoj strani suštinski drugorazredni u odnosu na principe koji su za vreme trajanja ovog spora na probi. Jedan od tih principa je sloboda medija.

Bilo mi je sumnjivo što novinarka neprekdino pokušava da me navede da govorim o „ulozi fantomki u srpskoj istoriji“. Pretpostavio sam da želi da me nekako postavi u kontekst premijerove odbrane rušitelja savamalskih nelegalnih objekata. To je naravno pravo novinara i medija. Nedopuštena je međutim zloupotreba poverenja sagovornika:  izvrtanje smisla ili montaža u cilju obesmišljavanja rečenog radi propagande vlastitih ili vlasničkih mišljenja. Upravo to se i dogodilo. Ova moja izjava je svedena na kratak segment u kome sam govorio o neosnovanim kritikama svake modenrizacije sa pozicija lične pizme ili stranačke mržnje. Taj deo ne samo da je izdvojen već je ustupljen drugoj televiziji – TV Pink, upotrebljen je kao najava emisije u kojoj su učestvovali analitičari i političari sa čijim se tom prilikom izrečenim stavovima nikako ne slažem i to bi  bilo belodano i gledaocima da je moja izjava emitovana u celini.

To je zloupotreba, neetično ponašanje, rušenje medijskih sloboda, obmana javnosti  i osporavanje mog prava na sopstveno mišljenje. Nikada nisam gostovao na TV Pink – informativnu ulogu ove televizije tokom proteklih godina smatram lošom i štetnom po interese srpskog naroda. Ulogu  RTV Pink u našoj kulturi i muzici vidim kao zločinačku. Javni uticaj, model ponašanja i veliki broj privatnih skandala vezanih za vlasnika RTV Pink doživljavam kao odvratni vrhunac ličnog zla, što je priznaćete veliko postignuće u ovim vremenima opšteg moralnog sunovrata. Pošto sam postojano odbijao da na bilo koji način saučestvujem u postojanju RTV Pink ovu zloupotrebu razumem kao  drskost i bestidnost. 

Jedan od najvažnijih protagonista odbrane lične vlasti Aleksandra Vučića, učesnik i verujem inspirator ove emisije RTV Pink, Dragan J. Vučićević, moj je davnašnji poznanik.  Još 2003. vodio je kampanju protiv reformi u Srbiji. Novina u čijem je uređivanju učestvovao – Kurir, tada je izabrane srpske političare nazivala lopovima, terijerima, budalama, a odbijali su i da prihvate odluke Suda časti NUNS-a… U suštini, bavili su se političkom harangom. Kada se posvađao sa vlasnicima Kurira dosetio se vezâ novine sa tajkunima i svih nepodopština kojima je ranije bio saučesnik.  Kasnije je imao važnu ulogu u novini Pres. Prihvatio sam da sarađujem sa tom novinom pod uslovom da autorizujem intervjue i izjave koje im dajem. To se završilo tako što su falsifikovali intervju koji sam dao u vreme kada je Crna Gora 2008. priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Cilj je bio, kao i sada, da vlast dobije kredit u javnosti. Protestovao sam, ali uzalud. Vučićević je sada navodno vlasnik dnevnog lista  Informer i, očekivano, promenio je i naklonost. Izbegavao sam saradnju sa njim.

Demokratija je nemoguća bez građana koji veruju u njene principe i pridržavaju ih se čak i onda kada im neposredno ne koriste pa i donose štetu. Postoje razni načini ograničavanja medijskih sloboda. Od Vučićevića neprekidno slušamo o tome kako su neprijatelji Vučića, a time i Srbije, dominantni u državnim medijima i javnim servisima.  Odbrana koju vlastima u svim situacijama pružaju privatni mediji navodno je posledica delovanja slobodnog tržišta. Pre 2000. godine Režim Slobodana Miloševića zlouptorebljavao je državne medije, ta politika pokazala se kao loša pošto su to bili instrumetni iz vremena propale komunističke, totalitarne politije. Tako su na posletku zloupotrebljavani državni mediji prosto izgubili značajniji uticaj na narod. Istorijski,   totalitarizmi nisu uvek uspostavljani od strane starih i novih državnih ustanova. Nisu državna policija i vojska nacifikovali Nemačku. Naprotiv, ustav je ostao isti, samo neformalno suspendovan sa nekoliko zakona. SS i SA bile su paravojske, nastale kao nevladine organizacije pri jednoj partiji, sprotska udruženja…

Vučić može biti potpuno u pravu u svojim političkim uverenjima i njegov program može biti najbolji na kontinentu. Manir, sredstva, saradnici, prijatelji i put koji je izabrao vode u propast – ličnu, opštu ili jednu i drugu.   

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *