Медоносни грм

Medonosni grm

12 oktobra 2016

26_620x0-8g8gvz

U trendu je vraćenje prirodi, organska proizvodnja povrća, gajenje pčela iz hobija, ne samo iz praktičnih razloga…Insekti, u koje svrstavamo i pčele, oprašuju 80 posto biljaka, a u mnogim zemljama ratari i voćari stimulišu pčelare da postavljaju košnica u blizini njihovih kultura, voćnjaka i zasada.

Prinos jabuke, kruške i šljive gotovo 90 procenata zavisi od oprašivanja pčela, koje dnevno mogu da prevale i pet kilometara. Međutim, najefikasnije sakupljanje nektara i polena je u krugu od 2 km od košnica. Na tom području, pčele posećuju cvetove biljaka kojih ima više i daju bolji nektar. Za proizvodnju samo 1 kg meda, pčele moraju da obave čak 150.000 pojedinačnih letova.

Zato pčelari preporučuju da zasadite medonosni grm Lonicera fragrantissima (zimski orlovi nokti). Lepo izgleda, a mirisni cvetovi prisutni su od januara do ranog proleća. Ova malo poznata biljka potiče iz Kine. Nije zahtevna, laka je za gajenje kao forzicija. Brzo raste, izdržljiva je i nećete imati preteranu brigu oko nje. Može da poraste do 2,5 m. Mlečno beli ili žućkasti cvetovi dugi oko 1,5 cm na grmu otaju do marta, mirišu na limun, a leti se obrazuju crveni dekorativni plodovi.

U podneblju sa blažom klimom, medonosni grm zadržava lišće do kasne zime. Odgovaraju mu svetla ili polusenovita mesta i humusno dobro propusno tle, ali može da uspeva na bilo kakvom baštenskom zemljištu. Zimske orlove nokte ne morate redovno ni da orezujete. Ako to uradite posle završetka cvetanja, od aprila do juna, uklonite trećinu cvetnih izdanaka.

Grm zasadite na vidljivom mestu u bašti, jer lepo izgleda i predivno miriše. Može da se sadi i u grupama ili pojedinačno. Lepo izgleda u kombinaciji sa drugim grmovima koji cvetaju u rano proleće kao šti su forzicija, japanska dunja, hamemalis. Kada su povoljni vremenski uslovi, pčelama daje dosta nektara i polena, naznačeno je u knjizi“ Atlas medonosnog bilja“.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. joja says:

    a da nije to još jedna vrsta kao ambrozija i bagrem što smo ju uvezli. treba zabranit tuđe sorte jel mnogo štete našoj prirodi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *