Međusobne optužbe istih; MMF okrivio Federalne rezerve SAD za krizu

Međusobne optužbe istih; MMF okrivio Federalne rezerve SAD za krizu

12 juna 2013
MMF-Vasington-vMeđunarodni monetarni fond /MMF/ smatra da je glavni krivac za svetsku finansijsku krizu – Federani rezervni sistem /FRS/ SAD, koji je neosnovano smanjio kamatne stope početkom 2000-ih godina i nije ih podigao na vreme.

Prema mišljenju ekonomista MMF-a, banke, koje su „izgubile razum“ od jeftinog novca, izdavale su milione rizičnih kredita, koji do danas vuku međunarodnu ekonomiju na dno. Današnje igre FRS-a sa niskom stopom završiće se istom tom razornom krizom, upozorava MMF.

Ekonomski analitičari navode da je osnovno pitanje: Da li zaista niske kamatne stope i blaga novčana politika stimulišu davanje rizičnih kredita? Analitičari MMF smatraju da je to tako, jer upravo kamatna stopa koju utvrđuju centralne banke, u ovom slučaju FRS SAD, određuju stope bankarskih depozita i kredita.

Znači, što su niže stope, to se više pojavljuje stimulans za rizično kreditiranje i više rizičnih kredita uzimaju pojedina lica, organizacije ili čitave države. Eksperti MMF-a u svom istraživanju nisu se ograničili na SAD. Oni su pratili situaciju u Španiji i Boliviji i zaključili da smanjenje kamatne stope ili čak njeno očuvanje na istom nivou u dugotrajnom periodu dovodi do „skoka“ rizika.

Kritičari stavova MMF-a insistiraju na tome da bez niskih kamatnih stopa i jeftinih kredita nije moguće stimulisanje proizvodne i poslovne aktivnosti – a to znači da bez toga nije moguće ni prevladavanje krize. Glavni argument u sporu MMF-a sa američkim FRS sastoji se u kritici politike „pupmanja“ ekonomije i bankarskog sitema jeftinim novcem i kreditima.

Ali, šta da se radi sa delatnošću antikriznih fondova EU na čelu sa Evropskim stabilizacionim mehanizmom koji se nalaze pod kontrolom istog tog MMF-a, zajedno sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom – pitaju ekonomski analitičari i oponenti MMGF-a?

FRS SAD za sada se plaše da prekinu djelovanje programa finansijskog stimulisanja nacionalne ekonomije. Tako da sporovi o kamatnim stopama, a u širem planu o antirkiznim strategijama, samo jačaju.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *