Миграциона криза: коме ће у ЕУ показати пут “ка излазу”

Migraciona kriza: kome će u EU pokazati put “ka izlazu”

16 septembra 2016

petar-iskenderov 645

Piše: Petar Iskenderov

Sa približavanjem referenduma u Mađarskoj koji je predviđen za 2. oktobar (o usklađenosti sa nacionalnim zakonodavstvom sistema obavezujućih kvota za prihvat izbeglica za zemlje-članice EU), strasti u EU se munjevito raspaljuju. U Briselu  su od početka bili negativno raspoloženi prema demaršu Budimpešte, međutim, sada se diskusija iza zatvorenih vrata samita prelila u prostor javnosti. Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aseljborn je pozvao svoje kolege u EU da, ni manje ni više, nego isključe Mađarsku iz EU, izjavivši da ona ne poštuje temeljne vrednosti ove organizacije.

Prema rečima diplomate koji predstavlja jednu od ključnih figura u neformalnoj hijerarhiji EU, jedan od razloga sličnog koraka jeste suprotstavljanje potoku migranata, a takođe i kršenje sloboda sredstava javnog informisanja. [http://www.rbc.ru/politics/13/09/2016/57d793f49a7947356a673263]

“Mi ne možemo da se saglasimo sa masovnim kršenjem sistema temeljnih vrdnosti Evropske unije” – izjavio je on u intervjuu nemačkom časopisu Die Welt. [https://www.welt.de/politik/ausland/article158094135/Asselborn-fordert-Ausschluss-Ungarns-aus-der-EU.html]. Prema rečima Žana Aseljborna, mađarske vlasti “prave ograde na granicama” u težnji da zadrže talas izbeglica koje beže od rata, a takođe i krše slobodu govora i pravde. “Privremeno, a možda i potpuno izbacivanje – jedini je put za očuvanje celovitosti EU” – uveren je šef spoljnopolitičkog resora Luksemburga.

Mađarska strana je bez oklevanja odgovorila na optužbe. Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto nazvao je svog kolegu iz Luksemburga lakomislenim čovekom koji “neumorno radi na rušenju evropske bezbednosti i kulture”. [http://www.origo.hu/nagyvilag/20160913-jean-asselborn-magyarorszag-eu-migracio.html]

On je istakao da obezbeđenje pograničnog režima i rešenje pitanja o propuštanju ili nepropuštanju migranata pripada suverenom pravu države i naroda. “I ni činovnici u Briselu, niti ministar inostranih poslova Luksemburga ne mogu ukinuti to pravo” – primetio je Peter Sijarto. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57d7e1db9a794702b046dd01]

Međutim, nastala situacija nosi u sebi nekoliko dubinskih faktora koji izlaze izvan okvira ličnog spora Mađarske i Luksemburga.

Kao prvo, potrebno je razjasniti mehanizme mogućeg “kažnjavanja” Budimpešte. Prema Članu 7. Lisabonskog sporazuma, EU ne može da odlučuje o isključenju ove ili one države iza sastava EU, nego samo o “zauzdavanju privilegija” koje proističu iz njenog članstva u organizaciji. Pritom ovo rešenje treba da bude jednoglasno doneto na nivou Saveta EU, što gore ukazane mere čini gotovo nemogućim, imajući u vidu da poziciju Mađarske po pitanju migrantske krize u većoj ili manjoj meri dele mnoge države centralne, istočne i južne Evrope.

Kao drugo, skreće na sebe pažnju činjenica da se “informativna patka” relativno antimađarskih sankcija pojavila u intervjuu ministra inostranih poslova Luksemburga vodećem nemačkom časopisu.U ovom trenutku upravo migrantska tema je postala jedna od ključnih u širenju predizborne kampanje u Nemačkoj. Kancelaru Angeli Merkel posle razornog poraza njene partije na nedavnim izborima za regionaolni parlament zemlje Meklenburg – Prednja Pomeranija, neophodno je hitno uneti korektive u sopstvenu politiku po ovom pitanju – ili “prebaciti strelu” na druge. I ovde je Mađarska veoma korisna kao indikativan izvor problema za Evropsku uniju, imajući u vidu i složene istorijske nemačko-mađarske odnose, i posebno mišljenje mađarskog premijera Viktora Orbana po ključnim opšteevropskim pitanjima – u tom smislu i u odnosu prema Rusiji.

Kao treće, kritikujući politiku Brisela i Berlina u pitanjima suprotstavljanja nelegalnim migrantima, Budimpešta ne nastupa usamljena. U ovom trenutku, po ovom problemu se praktično složio konsenzus u redovima Višegradske grupe. U to se mogla uveriti lično Angela Merkel poslee pregovora koji su održani krajem avgusta sa šefovima vlada Mađarske, Češke, Slovačke i Poljske. Poslednji su izrazili svoje odlučno neslaganje sa migracionom politikom koju Evropskoj uniji nameće Nemačka – u tom smislu i sa sistemom kvota. “Republika Češka ne može da se saglasi sa bilo kojim sistemom na osnovu obaveznih kvota za prinudnu raspodelu migranata” – izjavio je između ostalog Boduslav Sobotka, premijer Češke. Premijer Orban je istakao da se upravo EU pokazala nespremnom za rešavanje niza postojećih problema: “EU je izgubila svoju adaptivnost, mi nemamo odgovor na migraciju i terorizam”. A ministar inostranih poslova Poljske Vitoljd Vašickovskij, u kontekstu zaoštrenih odnosa njegove zemlje sa Nemačkom koji su se pojavili poslednjih meseci, otišao je još dalje i praktično optužio Berlin da ignoriše interese drugih zemalja-članica EU. “Mi često primećujemo da Nemačka teži da dostigne sopstvene ciljeve” istakao je on i zaključio: “Naravno, svaka zemlja ima pravo na obezbeđenju svojih interesa, no, u nekim slučajevima mi bismo želeli da očekujemo određenu dozu kompromisa”.

Štaviše, po problemu migracione krize očigledno je zbližavanje pozicija Višegradske grupe sa mišljenjem Austrije. Ministar odbrane Austrije Hans Peter Doskozil ranije je nazvao “neodgovornim” pristup Nemačke po pitanju migrantske krze [https://russian.rt.com/article/318309-lidery-evropeiskih-stran-osudili-frg-za-navyazyvaemuyu]

A to već liči na formiranje antinemačkog bloka na čelu sa Bečom, u redovima EU. Ne čudi da je šef spoljnopolitičkog resora Luksemburga – koji ulazi u sastav još jednog neformalnog bloka u EU (Beneluks) – video direktnu pretnju u izjavama predstavnika država centralne i istočne Evrope.

I na kraju, završni detalj. Već 16. septembra će se održati neformalni samit EU. I on će se održati u prestonici Slovačke, danas predsedavajuće u EU – koja po pitanjima migracija ima još jače izražene antibriselske pozicije nego Mađarska. Slovački premijer Robert Fico “oduvek je upozoravao EU na nekontrolisane emigrante koji će doneti teror” – ukazuje s tim u vezi austrijski časopis Die Presse. [http://diepresse.com/home/politik/eu/5084244/EU_Die-Hoffnung-auf-den-BratislavaProzess?from=gl.home_politik]

A iz toga sledi da, makar i hipotetičko isključenje Mađarske iz EU teško da će rešiti probleme evropskog jedinstva. Pre se može očekivati hitno “isključenje” sopstvenih vladajućih elita iz političkog života niza ključnih evropskih zemalja. U tom smislu i same Nemačke.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *