MILA ALEČKOVIĆ – NIKOLIĆ: Žalosno je što ignorišemo srpsku pamet i stručnjake iz sveta

MILA ALEČKOVIĆ – NIKOLIĆ: Žalosno je što ignorišemo srpsku pamet i stručnjake iz sveta

1 septembra 2014

Mila-AleckovicSr­be u sve­tu mo­gu da uje­di­ne sa­mo stva­ra­la­štvo, na­u­ka, umet­nost i du­hov­nost. Svi po­li­tič­ki po­ku­ša­ji oku­plja­nja Sr­ba u sve­tu su pro­pa­li, ali svi Sr­bi mo­gu da se uje­di­ne oko če­ti­ri pa­ra­dig­mat­ska ime­na ko­ja su stu­bo­vi svet­ske na­u­ke, a to su Ni­ko­la Te­sla, Mi­haj­lo Pu­pin, Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić i Mi­le­va Ma­rić-Ajn­štajn. Na ova­kvom uje­di­nje­nju Sr­ba pre­da­no ra­di Mi­la Aleč­ko­vić-Ni­ko­lić, dok­tor sa Sor­bo­ne, pro­fe­sor kli­nič­ke psi­ho­lo­gi­je, an­tro­po­lo­ške psi­hi­ja­tri­je i psi­ho­lo­gi­je lič­no­sti, kćer srp­ske pe­sni­ki­nje Mi­re Aleč­ko­vić. Po­zna­ta je kao an­ti­glo­ba­li­sta i bo­rac za po­vra­tak ra­se­ja­nja u otadž­bi­nu.

– Po­vra­tak ne mo­ra da bu­de fi­zič­ki, već pre sve­ga du­hov­ni. To mo­že da bu­de po­vra­tak pu­tem ne­kog pa­ten­ta i ot­kri­ća ko­je će no­si­ti srp­sko obe­lež­je, ili pre­ko za­ve­šta­nja. Mi ima­mo pet hi­lja­da dok­to­ra na­u­ka u sve­tu, na svim kon­ti­nen­ti­ma. Ne ka­žem da su svi ge­ni­ji, ali mno­gi su tvor­ci ide­ja ili pro­gra­ma ko­je uče de­ca dru­gih na­ro­da. Sa tu­gom mo­ram da kon­sta­tu­jem da njih ni­ko odav­de ne zo­ve, ma­kar da odr­že ne­ko pre­da­va­nje stu­den­ti­ma – ka­že Mi­la Aleč­ko­vić-Ni­ko­lić u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku”.

Pre me­sec da­na pri­mlje­na je u Srp­sku kra­ljev­sku aso­ci­ja­ci­ju aka­de­mi­ka, ino­va­to­ra i na­uč­ni­ka (SKA­IN) u Be­o­gra­du. Ova aso­ci­ja­ci­ja, osno­va­na 1886. go­di­ne, bi­la je uga­še­na pre 70 go­di­na, a da­nas po­no­vo oku­plja na­še vr­hun­ske pro­na­la­za­če i umet­ni­ke. Iza­bra­na je u SKA­IN, 10. ju­la ove go­di­ne, na dan ro­đe­nja Ni­ko­le Te­sle. O Te­sli ka­že da je ge­ni­je svih ge­ni­ja, pro­na­la­zač i pe­snik, sin bo­go­va i mu­nja, ko­ji je za Sr­bi­ju uči­nio vi­še ne­go sve di­plo­ma­te i dr­žav­ni­ci za­jed­no.

– Taj duh stva­ra­la­štva je srp­ski sa­bor­ni duh. Mo­že da nas uje­di­ni sa­mo te­žnja ka vi­si­na­ma u na­u­ci, du­hov­no­sti i umet­no­sti. Mi ima­mo Stra­ti­mi­ro­vi­ća, Te­ke­li­ju, Vu­ka, Nje­go­ša, An­dri­ća, Pan­či­ća, Mo­kranj­ca, Cr­njan­skog, Cvi­ji­ća, Kse­ni­ju Ata­na­si­je­vić i dru­ge mno­go­broj­ne ne­be­ske rat­ni­ke, ali na pro­na­la­sci­ma Te­sle, Pu­pi­na, Mi­lan­ko­vi­ća i Mi­le­ve Ma­rić (či­ji je otac bio brat mo­je ba­ke po maj­ci) uče se stu­den­ti ce­log sve­ta – ka­že Mi­la Aleč­ko­vić-Ni­ko­lić.

Srp­ska pa­met je da­nas na či­ta­vom glo­bu­su, od No­vog Ze­lan­da i Austra­li­je, pre­ko Ju­žne Afri­ke, Evro­pe i Azi­je, do Ame­ri­ke i Ka­na­de, ali ona mo­ra da ima ja­ku ve­zu sa ma­ti­com, is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca. Sko­ro ni­je­dan fa­kul­tet, ka­že ona, ni­je­dan in­sti­tut, vi­še ne zo­ve ni­jed­nog Sr­bi­na ko­ji je zvuč­no ime na ne­kom svet­skom uni­ver­zi­te­tu, a ima ih mno­go ko­ji su dok­to­ri­ra­li na Lo­mo­no­so­vu, Sor­bo­ni, Oks­for­du, Ber­kli­ju, Har­var­du…

– Sa­mo je Voj­no­me­di­cin­ska aka­de­mi­ja zva­la na­še le­ka­re iz sve­ta. Ta­ko je, na pri­mer, na VMA go­sto­va­la dr Sto­jan­ka Alek­sić, aka­de­mik iz Ham­bur­ga. Za­što ne bi naš uni­ver­zi­tet po­zvao, na pri­mer, Ja­smi­nu Vu­jić, ko­ja je bi­la pr­va že­na de­kan ka­te­dre za nu­kle­ar­ni in­že­nje­ring na Ka­li­for­nij­skom uni­ver­zi­te­tu u Ber­kli­ju  – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Je­dan od na­ših struč­nja­ka, po­znat u sve­tu po ot­kri­ći­ma iz obla­sti ener­get­ske elek­tro­ni­ke, je­ste i dr Slo­bo­dan Ćuk, pro­fe­sor na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Ka­li­for­ni­ji. Nje­go­vim so­lar­nim plo­ča­ma snab­de­va se či­ta­va Ka­li­for­ni­ja, a di­plo­mi­rao je na ETF-u u Be­o­gra­du, is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca.

O se­bi ka­že da je po­to­mak pe­sni­ka, sli­ka­ra i le­ka­ra. Dr­ža­la je pre­da­va­nja u mno­gim ze­mlja­ma, u Ki­ni čak šest pu­ta. Član je fran­cu­skog Dru­štva za psi­ho­pa­to­lo­gi­ju eks­pre­si­je i te­ra­pi­ju umet­no­šću i upra­vo na tu te­mu pri­pre­ma svet­ski kon­gres ko­ji će bi­ti odr­žan 2015. go­di­ne u Sr­bi­ji.

– Stva­ra­la­štvo je za me­ne put pre­ži­vlja­va­nja, a svi mo­ji biv­ši pa­ci­jen­ti ko­ji­ma sam po­mo­gla ra­de­ći u Fran­cu­skoj, se­ća­ju se da je nji­hov po­klo­nje­ni ži­vot po­či­njao on­da ka­da bi­smo za­jed­no pro­na­šli ne­ki dar. Ta­le­nat i stva­ra­la­štvo da­ti su od Bo­ga čo­ve­ku da se spa­se. Tre­nut­no ra­dim na uje­di­nje­nju is­tra­ži­va­nja fi­zi­ča­ra, ne­u­ro­lo­ga, psi­ho­lo­ga i fi­lo­zo­fa i na pot­pu­nom re­de­fi­ni­sa­nju poj­ma men­tal­ne i du­šev­ne bo­le­sti. Sa­mo na­še uje­di­nje­no zna­nje, „unus mun­dus”, mo­že da nam ot­kri­je smi­sao i be­smi­sao ljud­skog lu­di­la – ka­že Mi­la Aleč­ko­vić-Ni­ko­lić i is­ti­če da se „do po­la” vra­ti­la iz Fran­cu­ske u Sr­bi­ju.

Sva­ki Te­sla ima svog Edi­so­na, a sva­ki Mo­cart svog Sa­li­je­ri­ja

Mo­ra­mo da is­pra­vi­mo i dav­nu ne­prav­du pre­ma Ni­ko­li Te­sli, jer zna­mo ka­kva je pri­ča bi­la oko nje­go­vog pri­je­ma u Aka­de­mi­ju na­u­ka i umet­no­sti. I kao što sva­ki Te­sla ima svog Edi­so­na, sva­ki Mo­cart svog Sa­li­je­ri­ja, a sva­ki pi­sac ne­ku „mr­tvu du­šu” ko­ja mu ome­ta knji­ge, ta­ko i mi uvek ima­mo ne­ku gnja­vež ko­ja ne raz­u­me du­hov­nu ver­ti­ka­lu i gnja­vi, da­vi, po­ku­ša­va sve da oskr­na­vi. To je pri­rod­na bor­ba na­go­na ži­vo­ta i na­go­na smr­ti, pa ko nad­ja­ča, ka­že Mi­la Aleč­ko­vić-Ni­ko­lić.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Dragan Krstov Lazovic says:

    Povraca mi se!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *