Мило Ђукановић одлази у историју

Milo Đukanović odlazi u istoriju

24 februara 2019

Milo Đukanović pripada prošlosti i vreme je da kao najtrajniji evropski vladar ode, poručuje britanski diplomata Ajvor Roberts, nekadašnji ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, Irskoj i Italiji, koji je u periodu od 2006. do 2017. godine bio i predsednik oksfordskog „Triniti koledža“.
U autorskom tekstu za briselski portal „Politiko“ Roberts podseća da je Đukanović vecć 30 godina na vlasti u Crnoj Gori obavljajući funkcije — predsednika, premijera ili vođe partije, i zahvaljujući povremenom prebacivanju sa funkcije na funkciju.

Međutim, kako dodaje, „ovih dana Đukanovićev ostanak na vlasti izgleda mnogo manje izvestan“.

„Oko 10.000 ljudi — što nije mali broj kada uzmete u obzir da Crna Gora ima samo oko 630.000 stanovnika — preplavilo je Podgoricu prošlog vikenda u znak protesta protiv njegove vladavine, i zatražilo njegovu ostavku. Tokom burne rasprave u parlamentu takođe je zatraženo da se Đukanović povuče“, navodi britanski diplomata.

Nevolje po Đukanovića su, kako konstatuje Roberts, nastale kada se Milo razišao sa istaknutim crnogorskim biznismenom Duškom Kneževićem, dodajući da je predsednik „Atlas grupe“ u proteklih 25 godina bio blisko uključen u najintimnije poslove vlade i da zna, figurativno, ako ne i faktički, gde su „tela zakopana“.

U tekstu se dalje navodi da je Knežević pokrenuo „žestoku kampanju“ protiv Đukanovića i njegove porodice iz Londona, te da je „nizom objava na društvenim mrežama obelodanio skandalozne detalje koji dokazuju da korupcija i kriminal sežu do najviših nivoa vladajuće elite u Crnoj Gori“.

„U jednom od najfrapantnijih otkrića, na snimku vidimo kako visoko pozicionirani funkcioner Milove stranke uzima nezakonitu donaciju od Kneževića. Biznismen je takođe naveo da je Đukanović vlasnik ogromne kičaste vile u vrednosti od deset miliona dolara (Đukanović je negirao Kneževićeve navode)“, piše Roberts.

Britanski diplomata dalje predviđa da bi niz neprijatnih otkrića mogao motivisati i neke strukture unutar Đukanovićeve stranke da se pridruže opoziciji i prisile ga da se povuče.

„Nakon prvog susreta sa Đukanovićem sredinom devedesetih, kada sam bio ambasador u Beogradu, sećam se da sam izvestio London da je on drugačiji od većine lidera bivše Jugoslavije. Bio je blizak bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, naravno. Ali je bio umereniji, razumniji, i veoma zainteresovan da interese Crne Gore stavi na prvo mesto. „Ovo je neko sa kim treba sarađivati“, rekao sam Londonu“, otkriva Roberts.

On takođe dodaje kako se činilo da „Đukanovicć ispunjava naša očekivanja“.

„U ratu na Kosovu on se odrekao Miloševića i politike beogradske vlade i uspeo da osigura da Crna Gora jedva i oseti posledice bombardovanja. Takođe, pokazao je ličnu hrabrost i političku spretnost nakon toga, vodeći svoju zemlju ka nezavisnosti od Srbije, a zatim, uprkos ogromnom otporu Rusije, i ka članstvu u NATO“, navodi Roberts.

Međutim, kako ocenjuje ovaj britanski diplomata — „sa svim svojim dostignućima i uspesima, Đukanović sada ipak pripada prošlosti“, dodajući da Đukanović sada „spaja Crnu Goru sa periodom komunističke Jugoslavije, ratovima u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, kao i optužbama za šverc cigareta i trgovinom narkoticima“.

„Epoha balkanske politike u kojoj je njegova karijera stvorena bila je epoha snažnih ljudi, netransparentnosti, zaobilaženja pravila i nedostatka odgovornosti. Ako Crna Gora želi ikada da bude punopravni član u Evropskoj uniji, biće joj potrebna drugačija vrsta lidera i drugačija politička kultura od one koju Đukanović predstavlja“, poručuje Roberts.

Roberts smatra i da je „pred Crnom Gorom dugačak put da se izbori protiv kriminala i razvije kulturu transparentnog i odgovornog poslovanja“, za šta će joj biti potreban lider koji je sposoban da ovo iznese, pominjući u tom kontekstu aktuelnog premijera Duška Markovića, te „zvezde“ novog talasa političara — bivšeg premijera Igora Lukšića.

On takođe upućuje na primer Severne Makedonije u kojoj je promena režima vodila transformaciji imidža zemlje i pomogla procesu pristupa EU. Roberts hvali Zorana Zaeva, koji je popravio odnose sa albanskom zajednicom i rešio pitanje imena sa Grčkom, te tako ubrzao put ka EU i NATO.

„Crna Gora treba da se postavi kako bi imala sličan uspeh. Sad je pravo vreme da se kaže hvala i zbogom — Milu Đukanoviću“, zaključuje Roberts

webtribune.rs

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Milan says:

    E, Milo je godinama služio Vašoj strani - "na pravoj strani istorije". Nema promena u pravcu razvoja i kretanja te istorije te Zašto Vi sad tako postupate sa dokazanom istorijskom ličnošću?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *