MILOMIR MARIĆ: Očevi služili Rusiji, njihova deca Americi

MILOMIR MARIĆ: Očevi služili Rusiji, njihova deca Americi

11 avgusta 2014

dru-Milomir-MaricNovinar o deci komunizma i zašto, posle strahota demokratije, postajemo jugonostalgični: Kupovali su vile na Dedinju za paklo cigareta, a danas brane privatno vlasništvo. Latinka Perović jedina Titu u lice rekla: ‘Druže Tito, znam da su Vama Srbi dobri samo u grobu’. Patrijarh Pavle je bio prijatelj sa bogoslovije sa Miloševićevim ocem i nadao se da će ovaj bar jednom to da pomene, ali nije.

Titov general Koča Popović je pisao: „Šta je doživela moja velika generacija da joj sudija bude ovaj balavander Milomir Marić“. Dobrica Ćosić ga je prekorevao što je bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji, dok je Živojina Pavlovića nadahnula njegova „politička pornografija“. Milomir Marić je posle 27 godina ponovo objavio „Decu komunizma“, koja su svojevremeno ogolila blato iza kulisa najprosperitetnije zemlje trećeg sveta.

– Deca komunizma su i dalje na vlasti, svi propagatori novog doba su sinovi komunističkih budža – kaže Marić za „Novosti“. Otac predsednika Fiskalnog saveta koji ovde sprovodi volju MMF i Svetske banke je sin legendarnog komunističkog kamenoresca, predsednika Titovih sindikata. Glavna liberalna profesorka je ćerka predsednika Skupštine Jugoslavije, koji je na polasku s Visa rekao engleskom piscu: „Ako Srbi ne budu prihvatili komunizam, naselićemo Kineze“. Drugi profesor liberalnog kapitalizma je sin ubice iz Španije, koji je s leđa pucao u Titove konkurente za mesto genseka KP. Kao što su njihovi očevi bili instruktori komunizma iz Moskve, tako su deca instruktori nove religije iz Amerike, MMF i Svetske banke – liberalnog kapitalizma.

– Odluka Četvrtog kongresa KPJ u Drezdenu, 1928. godine, bila je da Jugoslaviju treba rasturiti kao „tamnicu naroda“. To su naknadno ostvarili komunistički potomci pod američkim patronatom. Dva puta u istoj porodici bili su oni koji će Srbima uterivati strah u kosti. Ta deca odrasla su u kućama „oslobođenim“ od bivših vlasnika, koji su prethodno „oslobođeni“ od života. Kupovali su vile na Dedinju za paklo cigareta, a danas zastupaju privatno vlasništvo.

MILOŠEVIĆ NI SRBIN, NI CRNOGORAC

Slobodan Milošević nikada nije rekao da je Srbin. Pitao sam Mila Đukanovića i Momira Bulatovića da li im je nekad rekao da je Crnogorac. Potvrdili su da nije. Patrijarh Pavle je bio prijatelj sa bogoslovije sa Miloševićevim ocem i nadao se da će ovaj bar jednom to da pomene. Ali nije.

O RASPADU ZEMLjE I ZABORAVU

– Komunisti su govorili da moraju da budu na vlasti, jer ako siđu izbiće bratoubilački rat, nestaće Jugoslavija. A baš oni su zapalili kuću u kojoj su živeli. Ko su bili ti četnici, ustaše i balisti? Stipendisti Titovog fonda i polaznici partijske škole u Kumrovcu. Kao mladi sanjali smo o slobodi, demokratiji, višepartizmu, a ovu strahotu od demokratije je mogao da napravi samo neki njen neprijatelj.

– Nikad se nisam družio sa decom komunizma, samo sa njihovim očevima, koji su bili na kraju životnog puta, razočarani u sve za šta su se borili i spremni da ispričaju tajnu istoriju Titove Jugoslavije. Ti veliki Brozovi generali shvatali su mnogo bolje nego mi šta će se posle Titove smrti desiti. I sam Tito je, u leto 1979, primio Averila Harimana, američkog diplomatu, i njegovu ženu Pamelu, prethodno udatu za Randolfa, Čerčilovog sina. Prema Pamelinim memoarima, Tito je rekao: „Posle moje smrti Jugoslavija će se pretvoriti u reke krvi“.

– Danas se s nostalgijom sećamo te zemlje kao Periklovog doba demokratije, sve sa Golim otocima, punim Udbinim zatvorima, otetim imanjima, nestašicama kafe, benzina i struje. Bogdan Bogdanović, bivši gradonačelnik Beograda, uvaženi intelektualac, u vreme restrikcija pozivao je građane: „Gde vidite upaljeno svetlo, uzmite ciglu i razbijte prozor“. U Kragujevcu je posle pada liberala održan Kongres kulturne akcije, gde je promovisana borba protiv šunda. Spaljivani su stripovi, a procesiju je, kao u vreme nacističkog spaljivanja knjiga, vodio Bogdanović.

– Mnogim poznatim imenima bilo je zabranjeno da se potpisuju. Brani Crnčeviću su oduzeli pravo na potpis kad su mu skinuli predstavu „Kafanica, sudnica, ludnica“, i on se potpisivao sa A. Ljubimov. Ma šta mislili o Miloševiću, on je pod uticajem intelektualne elite u Ustav Srbije uneo član „štampa je slobodna“. U njegovo vreme nije zabranjen nijedan list. Često sam Đilasa pitao zašto ne kaže neku kritičnu reč o Miloševiću. Tvrdio je da to ne bi bilo ljudski jer mu je on prvi dozvolio da štampa knjige. To je bilo čudno doba kada je sve bilo dozvoljeno i sve džabe, a naročito život.

– Svi disidenti iz Zagreba, tamo zatvarani, mogli su da objavljuju knjige u Srbiji. Potpisivali smo peticije za Paragu, Tuđmana, Izetbegovića… To je bilo vreme „tamnog vilajeta“ u Sarajevu i hrvatske „šutnje“. Stalno su na komitetima napadali „beogradsku štampu“. Šuvar je napravio „belu knjigu“ neprijatelja. Beograd je bio otvoren za sve, da bi nas posle proglasili za najmračniji grad. Srbija je optužena za etnička čišćenja, a to je jedina multietnička zemlja u bivšoj Jugoslaviji.

O DEDIJERU, NIKEZIĆU I MINIĆU

– Po meni, dvojica najvećih komunista-intelektualaca bili su Vladimir Velebit i Marko Nikezić. Velebit je odigrao presudnu ulogu u prevođenju Hrvata iz fašizma u tabor pobednika. Pričao mi je da mu je Tito rekao da ode sa HSS-om i prebaci ih u partizane. Deda i otac bili su mu austrougarski generali, a on Titov. Nikezić je za vreme rata bio vođa „Otpisanih“. Govorio mi je: „Ovo sa ‘Odjecima i reagovanjima’ ne može na dobro da izađe. Ja od 12. godine čitam novine i na francuskom i na srpskom. Ako se ovako nastavi, završiće u potcima krvi. Drugačije se pravi moderna Srbija. Ja sam jedini u istoriji napravio Srbiju razvijeniju od Hrvatske i Slovenije, ali radio sam to mirno, tako što je „Geneks“ kupovao hotele na jadranskoj obali. Postavljao sam predsednike opština i u Dubrovniku i u Poreču, i nikad se nisam busao da sam Srbin. On mi je pričao i da je Latinka Perović jedina Titu u lice rekla: ‘Druže Tito, znam da su Vama Srbi dobri samo u grobu’.“

ĐURIĆ VAŽNIJI OD TITA

Jedini kritičan bio je sin Titovog bivšeg šefa kabineta i čuvenog diplomate Jože Vilfana, Jernej. Iz Amerike je doneo nove tendencije. Smatrao je da su slikari Dado Đurić, Uroš Tošković, Ljuba Popović, i Leonid Šejka značajnije istorijske ličnosti od Tita, Kardelja i Rankovića. Vodio ih je na Dedinje da se okupaju. Kad je Hruščov prvi put došao u Beograd, naređeno je da se svi bradati pohapse. Uhapšeni su Peđa Isus i članovi Mediale, a Đurića i Toškovića je Vilfan sakrio.

– Pokušavao sam da nagovorim Miloša Minića da mi otkrije gde je Draža Mihailović streljan i sahranjen. Naišla je njegova ćerka Jelica i videla kako ga davim, pa kaže: „Nećeš izvući ništa, ni meni nije hteo da kaže.“ Nastavili smo zajedno da ga propitujemo. Priča on da je napisao poglavlja o četnicima za Krležinu enciklopediju, o susretima Tita i Draže za vreme rata, a ja strpljivo slušam i čekam da dođemo do streljanja. Na kraju kaže: „Po funkciji trebalo bi i ja da sam bio tamo kao tužilac. A da li sam bio ili nisam, ne mogu da se setim.“

O OLIVERI KATARINI I UDBAŠIMA

– Najbolja ženska komunizma bila je Olivera Katarina. Kad se pojavi na Festu sa turbanom, najveće svetske dame izgledale su kao kućne pomoćnice. Nisam upoznao lepoticu Terezu Kulundžić, koja je bila sa Ratkom Draževićem pre Olivere, ali sam bio fasciniran udbašem Draževićem, čovekom koji je osnovao „Geneks“. Rekao mi je: „Ja sam ubio 2.000 ljudi i spavao sa 2.000 žena!“ Svim intelektualcima je dao stanove, zaposlio Mihiza, Selenića, Svetu Lukića. Izmislio je „crni talas“, pričajući Žiki Pavloviću i Makavejevu kako je zapravo bilo, pa su snimali filmove na osnovu kafanskih priča, a on je kao direktor „Avala filma“ plaćao.

– Bilo je među udbašima zanimljivih likova. Krcun je, kad se napije, odlazio u zatvor da se ljubi sa četnicima i kaže: „Vi ste moja braća, a ne ove p…e sa kojima vladam.“ Udbaši su postajali tehnomenadžeri i bili mnogo sposobniji od bilo kog tranzicijskog tajkuna!

O TITU, JOVANKI I MIRI

– U „Profilu“ sam objavio ispovest Nikole Ljubičića u kojoj kaže da je uspeo da odbrani Tita od Amerikanaca i Rusa, ali ne i od Jovanke. Pričao je kako je šamarala Tita, kako ga je jednom zatekao zaključanog u kupatilu, kako mu je govorio: „Lako je tebi, Nikola, ti ideš kući, a ja ostajem s njom i ko zna šta će mi se desiti.“

– Dugo se čekala Jovankina ispovest. Očigledno je smetala borcima za Titovo nasleđe i sklonjena je. Kad su se rešili nje, moglo je da počne rasturanje zemlje. Mada je raspad počeo još šezdesetih, kada je propala Rankovićeva i Krcunova ideja o asocijaciji gradova i regiona, a pobedila Kardeljeva i Bakarićeva o federiranju federacije.

-Imao sam ideju da napravim film koji će se zvati „Udovice“, da u njemu budu Jovanka, Mira Marković i Ružica Đinđić, da kroz njihove živote pokažem sudbinu zemlje. Bez Jovanke to neće biti taj film, ali ću snimiti Miru u Moskvi.

BELA KOŠULjA I ĐINĐIĆEVA KONFEKCIJA

Često sam svraćao do kioska kod hotela „Moskva“, gde se prodavala strana štampa. Kupovao sam „Tajm“ i „Njusvik“. Vidim na naslovnoj strani neke likove i naslov „Marks je mrtav“. Tekst je bio o bivšim šezdesetosmašima, Francuzima, koji su postali nova desnica. Među njima i Bernar Anri Levi, sa dugom kosom i belom „šanelovom“ košuljom, koju je za njega kreirao Karl Lagerfeld. Odlučim da pustim kosu i kupim belu košulju. Prođe neko vreme kad na Terazijama ugledam Zorana Đinđića, tek se vratio iz Nemačke, u beloj košulji, sa repićem i minđušom. Pitam ga koja mu je to košulja, a on će: „Moja proizvodnja. Rešio sam da napustim filozofiju i bavim se biznisom. Kupio sam neku konfekciju u Nemačkoj i ovde ću da pravim košulje.“

(Novosti)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Miško says:

    Malo je ciničan Marić. Sve zna sad kad nema svedoka, kada su glavni likovi umrli itd. Sa svima imao tobož poverljive razgovore, sve znao, ..... A za koga je marić radio u tim štampanim medijima,tada, možda ima i neka druga priča, ...on jeste štampani-šoumen, ali i takvi možda trebaju službi, da se izbacuju polu-informacije, .... Polu-informacije su najefikasnije sredstvo da se skrene pažnja...

  2. Max says:

    Ma jedi govna ti Maricu, ti si gori od kučeta koji liže svačiju ruku sa koskom!!! Pa ti si isti ko i ovi o kojima pricas - neoliberali, uvlacis se u guzice NVO gazdama, i itekako siris novu americku ideologiju, govedo jedno...

  3. cofi says:

    Ahahahahahha 'Max' skidam ti kapu,sjajan komentar :)

  4. SOKA says:

    S*res, gos'n Maricu..Sve ove sto si naveo su ili mrtvi ili su blizu toga, ocigledno da s tobom nesto nije u redu...

  5. Paštrović says:

    Dobro de, Marić sere li ga sere, ali... daj da pitam sve vas a i samog sebe koji kao imamo "mudanca" zašto njemu, ali samo njemu kažemo da sere! On sere, to je fakat, ali i to neko mora da radi, taman kao što grobar na groblju u rupčagu spušta tvoje/moje najmilije. A pošto imate obraza da kažete da on sere, koliko vas/nas ima "mudanca" da makar pljune put ustaške šahovnice... kad vas/nas SVJETSKI putevi nanesu pod Avalu ili pod Lovćen? Koliko, a? E, kad uspijete da se okrenete prema toj "krpi" i da sočno pljunete, ili ne dao bog tiho, "za sebe", opsujete u njenom pravcu (ne da nasrćete da tu srbsku bruku skidate dolje, u prašinu, đe joj je i mjesto, taman kao i kukastom Dojče krstu)... e tek tada ćete imati obraza da Mariću (a i meni) kažete da sere. Do tada... kuš, nedoklana stoko srbska!... (samnom zajedno)... Ne branim ga, a i niti mi je rod ni pomoz' bog, ali on kad sere, sere kao ljudina, javno, punim imenom i prezimenom a za razliku od nas SERONJA koji se stidimo što imamo guzicu, pa kakimo INKOGNITO!

  6. Lorka says:

    Istina uvijek kasni, ali uvijek dođe. Stvar je samo u tome da li oni koji se tu zateknu, kad ona dođe, nešto od nje nauče. Nikad nije kasno da se ljudi dozovu pameti, ali se nikad ne dozovu. Čak i kad saznaju istinu, ljudi ne znaju kako da je koriste, a njihovi potomci sve zaborave. Srbi stradaju i stradaće opet, jer oni vjeruju da neprijatelj koji ih je ubijao može da se pretvori u dobrog čikicu poput Deda Mraza. Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on hoće opet... (legendarni Bora Čorba)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *