МИЛОШ БИКОВИЋ: Срби, патриотизам треба неговати

MILOŠ BIKOVIĆ: Srbi, patriotizam treba negovati

23 februara 2015

Miloš_Biković 65756Glumac koji strpljivo gradi put ka svetskoj slavi, Miloš Biković je ulogama u domaćim filmovima i serijama već stekao vrtoglavu popularnost, a u pozorištu kad igra po pravilu se traži karta više.

Za ulogu Ljube Sretenovića Vrapčeta u predstavi „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, a u režiji Bobana Skrerlića, Milošu Bikoviću dodeljena je u petak, na Dan Beogradskog dramskog pozorišta, godišnja nagrada za umetnički doprinos u predstavama teatra na Krstu.

Živimo li ipak u slobodnijem vremenu za razliku od Mihailovićevih junaka?

– Sloboda javnog govora je barem veća. Ranije je svaki komšija mogao da vas pošalje na Goli otok, vladala je kolektivna paranoja, zlokobni voajerizam. Danas gledamo „Velikog brata“, ali ne mislimo o tome ko je petokolonaš. U tom smislu je bezazlenije, ali u duhovnom, gde „Veliki brat“ zadovoljava naše voajerske potrebe i gde se one psihološki ne prerađuju u nešto plemenitije, ne sublimišu, ni ovo vreme nije baš plemenitije.

Šta o nama govori predstava „Moj sin samo malo sporije hoda“ u kojoj na sceni BDP tumačite lik nepokretnog sina?

– O nemogućnosti ljudi da komuniciraju na pravi način. Postoji forma odnosa, ona garantuje neki standardni šablon ponašanja, ali ne dolazi do razmene, ličnog kontakta, do toga da zaista i ostvarimo odnos. To je problem u odnosima na poslu, porodici, ulici… svuda. Čoveku koji ima problem ne pomaže to što se prema njemu odnosimo bojažljivo zato što ne može da hoda, on zna da ne može da hoda, on živi s tim, a pobediće samo ako uspe da se nasmeje svom nedostatku i da ga prihvati i ide dalje. I to je ono što sam ja naučio iz rada na ovoj predstavi.

Gledaćemo vas uskoro u filmu „Bićemo prvaci sveta“.

– Igram Radomira Šapera koji je, između ostalog, doprineo tome da se uvede pravilo trojke. To je film o ljudima koji su osnovali jugoslovensku košarku, unapredili je i koji su zauzimali i visoke pozicije u FIBA. Nebojša Popović, Bora Stanković, Aleksandar Nikolić i Šaper su ljudi sa vizijom, i ostvarili su svoj san – te 1970. u Ljubljani ne samo da su organizovali Svetsko prvenstvo, već su uzeli zlatnu medalju. Ne samo organizaciono, nego i kvalitativno oni su tu igru doveli do vrhunca.

Postali ste jugonostalgičar?

– Uvek je bolje kad ljudi žive u nekoj vrsti zajednice. Drugo je pitanje koliko je ona efikasna. Manjifiko je to lepo kazao: „Nismo bili dorasli kao ljudi za takvu državu“. Ali ne mogu da kažem da sam jugonostalgičar jer se te zemlje skoro ni ne sećam, mogu samo da zamislim koliko je lepo kad imate veliku državu, jaku ekonomiju i toliko raznolikosti. Razmišljao sam o tome kako je bilo živeti u toj zemlji jer film „Bićemo prvaci sveta“ i priča o toj zemlji.

Zbog posla ste često u Rusiji. Osećaju li se tenzije?

– Nisam primetio tenzije. Primetio sam da je u društvu, kao za vreme krize, manje nesuglasica, društvo je više jedinstveno i kao kod nas za vreme poplava, ali na jednom blažem i kontinuiranom nivou. Putinove odluke se dosta preispituju, tamo ima dosta mislećih ljudi, ali on ima podršku oko 70 odsto ljudi.

Da li ste sa Nikitom Mihalkovom tokom snimanja „Sunčanice“ razgovarali o političkim temama?

– Nismo, ali jesmo se doticali socioloških i religioznih tema – u kojoj meri naš odnos prema religioznim pitanjima i okruženju utiče na svetske događaje. U filmu se on ni ne bavi politikom, već uzrokom ljudske nesreće, rata, krize. I zbog toga je tako snimio proročki film. Pričali smo o tome šta svako od nas svaki dan može da uradi i dokaže patriotizam, bilo da pomogne prijatelju ili vodi računa o prirodi, kako da čovek sopstvenu sudbinu kroji svojim rukama. Zbog toga što ljudi duhovno spavaju, zbog toga se dešavaju i krize i ratovi.

Vaše političko opredeljenje?

– Ne bih se politički opredeljivao jer me to ograničava kao umetnika. Ono čime želim da se bavim su uzroci, a ne političke manifestacije. Mogu da se opredelim da sam Srbin, da volim svoju otadžbinu i ljude, dakle da radim sa pozicije kako mogu da pomognem, aktivno učestvujem u humanitarnim akcijama. A za mene je najveći izraz patriotizma, u mirnim uslovima, pomoći onima kojima je pomoć u tom trenutku najpotrebnija.

Kako gledate na Srbiju i EU?

– Ne razumem se mnogo, voleo bih da mi neko argumentima objasni šta to znači za Srbiju, zašto je pola ljudi za nju a pola protiv nje. Mislim da treba da budemo deo sveta, ali da to nikako ne podrazumeva gubitak integriteta. S druge strane, nama je integritet narušen iako nismo u EU, pa je očigledno da članstvo ništa ne garantuje i da to nema veze jedno s drugim.

Izjavili ste da vam je najveći kritičar brat koji je monah.

– Njegov zadatak je da ljudi kroz religiju poboljšaju odnose sa sobom, Bogom i svetom, a moj je isto to samo kroz kulturu. To su samo dve grane jednog istog shvatanja sveta. Njegov savet je da kad radim, biram uloge tako da mi savest bude čista. Kultura i jeste duhovna hrana, može se servirati i fast fud i zdravo jelo, ali i otrov. Uostalom, svega toga smo svedoci, dovoljno je otvoriti novine ili uključiti TV. Kod ishrane morate voditi računa šta jedete da se ne razbolite. Isto je i kad gledate TV.

(Blic)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Zapadnjak says:

    Mlad,inteligentan,talentovan,zar ga imamo samo jednog?neeeee,imamo ih mnogo,on je svoju šansu iskoristio dajmo takvih šansi mnogo,dajmo ih šakom i kapom,jer,to nam je budučnost,budučnost mladih,pametnih i patriotski nastrojenih ljdi,to su divovi,a ima ih svuda,u sportu,kulturi,na ulici,u školskoj klupi,za bravarskom mašinom,svuda ih ima,treba im dati samo......šansu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *