Милош Хулку дао живот

Miloš Hulku dao život

3 januara 2019

MARVELOV“ superheroj Hulk zategao mišice u borbenom stavu i otpozdravlja svom snagom najmlađoj publici oduševljenoj svetom čarolija i mašte u kome se može sve, pa i da se bude jak. Razrogačene oči detinjstva upijaju svaki zamišljeni pokret ovekovečenog junaka mladosti u novom tematskom parku Diznilenda. Život mu je udahnuo naš Miloš Trifunović!

Srpski umetnik iz Pariza deo je ekipe koja Diznijevom zabavnom parku nadomak francuske prestonice daje novo lice. Njegovih ruku delo su i Ajron Men, Crni Panter, Spajdermen, Supermen… Sve ono bez čega ne može da se zamisli nijedno klasično odrastanje.

– Sjajan je osećaj biti deo poznate svetske priče. Ulazim, tako, u lik, postajem njegov deo, a samim tim, na neki način, i čuvenog stripa, što je retka privilegija – kaže Trifunović, za „Novosti“.

Istovremeno, vraća se u detinjstvo, zabavlja se i „odrasta“ radeći, iako je posao muktrpan.

– U ovim skulpturama pronalazim sebe, neko svoje davno, ali i buduće vreme. Svi smo mi pomalo deca, u pravom smislu te reči. Svet je tada uvek nekako lepši – ističe naš sagovornik.

Hulk i kompanija postavljeni su u novom delu Diznilenda posvećenom studiju „Marvel“. Premeštaju ih, zavisno od sezone. Ogromne su skulpture, od po nekoliko metara.

– Hulk ima pet metara, a stoji na postamentu visokom dva metra. Sve to deluje impozantno, a zahteva naročitu strukturu, proračune i proceduru da bi delovalo realno i bilo stabilno.

Skice i ideje za lični pečat u realizaciji detalja prethodno nastaju u Miloševom ateljeu u pariskom južnom predgrađu Šoazi le Roa. Zatim se, prema originalnim projektima iz licence, koji ne bi mogli da se realizuju bez mnogo talenta, Supermen, Spajdermen i drugari izlivaju od različitih plastičnih masa, otpornih na atmosferske uticaje. Onda dolazi boja, pa dečji osmeh i uzdasi.

– Konkretno, ovaj projekat je radilo nas desetak umetnika nekoliko nedelja. Sve je ispalo dobro, na opšte zadovoljstvo. Posmatram Hulka, deluje mi, na kraju, kao da je tu sam došao. Uživaju deca, ali i mi odrasli.

Nije „Marvelova“ ekipa jedini proizvod Miloševih ruku. U poslednje dve godine, koliko njegove dve matične dizajnerske kuće koje su ga angažovale, „Duša dekora“ i „Fabrika sa pet nogu“, sarađuju s Diznilendom, uradio je, kao zvanični izvođač skulptura, mnoštvo zanimljivih scena, koje privlače mališane iz celog sveta.

Njegov je, tako, u centralnom delu parka, u starom delu, i čarobni mač, u fontani zaboden u kamen, čarobnjaka Merlina, koji se pojavljuje u legendama o kralju Arturu. A o praznicima, podivljali ružičnjak na zidu dvorca, u priči o Trnovoj Ružici, preraste u krilatog zmaja, pod umetničkom palicom Miloša Trifunovića i nekolicine njegovih kolega.

– U Diznilendu se neprestano nešto dešava. Obeležavaju se godišnjice, Dan veštica, Božić, Nova godina… Iznova pravimo dekore i skulpture. Nikada nije dosadno. Odnosno, stalno je zabavno. Na umor se, onda, nekako zaboravi – poručuje Miloš.

Poslednja u nizu projekata, pred Novu godinu, bila je scena za svemirski brod iz „Ratova zvezda“. Posebnu dimenziju celoj priči daje činjenica da sve skulpture i dekori nastaju noću, jer Diznilend radi non-stop, pa posetioci ne mogu da se uznemiravaju.

– U početku je neobično, ali se čovek brzo navikne i na noćne uslove. Završavamo oko osam sati ujutro, pre nego što nastupe prvi posetioci. Već za pet minuta sve bude popunjeno. Ponekad, pre povratka kući, ostanem nakratko i posmatram njihove reakcije. To je zanimljiva interakcija, koja daje određenu satisfakciju za uloženi trud.

Naročito je zadovoljstvo kada se iza svega pojavi dečji osmeh.

– Svaki čovek je ispunjen kada obraduje decu. To je prirodno – ističe Miloš.

Zanimljiv je i tim s kojim radi.

– Nekada nas je desetak, nekada samo dvoje-troje. Ali dobro se slažemo. Sve su to veliki, talentovani umetnici. Počastvovan sam što sam u toj ekipi – skroman je naš sagovornik.

Ceo ovaj posao ima i važnu umetničku stranu.

– Dopada mi se to što su dekori u Diznilendu figurativni, reklo bi se, čak, barokni – naglašava Trifunović, koji u dekoracijama scena ima gotovo dvadeset godina iskustva.

Prethodno je radio i dekore za čuveni Komedi Fransez. Sve se to odražava i na njegovo autonomno stvaralaštvo, jer u svom ateljeu voli da posveti pažnju skulpturi, iako je po vokaciji prvenstveno slikar.

– Figirativne skulptorske epizode pojavljuju se periodično, a vezuju se na slikarstvo iz studentskih dana, kada sam radio slike u tri dimenzije – nalazi Miloš vezu.

A njegove slike su uglavnom monohromne. Nastaju u poslednje vreme markerom, i vuku referencu na vozove i grafite.

– Voz me vraća u davna vremena, u sećanja na moju zemlju i detinjstvo. Veoma je karakterističan za naše podneblje u vreme kada sam odrastao. Uz pomoć voza ljudi se sreću, odlaze u život, ali i u smrt. Budi razne emocije i asocijacije. Predstavlja snagu, brzinu, efikasnost. Neke podseća na logore, istrebljenje, neke na tragediju, udese, neke na odlazak na more. Kreće se između trijumfa i poraza, od putanje koja ide uzlaznom linijom do one koja je zakovana za dno. Život je pun te dualnosti. Kad god se spomene voz, imam osećaj nostalgije. Voz juri kroz pejzaž u moje sećanje i prolazi ispod Jerininog grada, tvrđave Maglič. A u svakoj nostalgiji ima pomalo tuge.

Manevarke, kenedijevke i elektromotorke kod njega su sive. Kroz metalnu gamu slika pejzaže. Fleševi vraćaju boju. To postiže markerima, sprejovima i naročitim tintama za farbanje kože kojima tageri ostavljaju grafite po vozovima i duž pruge. Svojevrsna je to inverzija urbane pop-kulture.

– Ne crtam po vagonima, ja vagone crtam. Uvek me je inspirisao flomaster, delovao je zanimljivo i misteriozno. Težak je za rad i kontrolisanje. A sprejovi mi omogućuju brzo popunjavanje velikih površina. Volim da stvar izađe odjednom iz ruke, što je brže moguće. Drag mi je eksperimentalni pristup umetnosti. Ne volim utabane staze.

Gradske vlasti u Sent Uenu, u severnom pariskom predgrađu, angažovale su svojevremeno nekoliko umetnika da grafitima oslikaju školski zid u pešačkoj zoni i mladima koji tu provode svoje dane usade ljubav prema umetnosti. Među njima je bio i Miloš. Grafiti, kao prirodni nastavak sanjarenja iz vozova detinjstva u mašti Diznilenda.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *