Mилосављевић: Поносан сам што смо преживели 40 година

Milosavljević: Ponosan sam što smo preživeli 40 godina

27 decembra 2016

4575685786

Frontmen grupe „Galija“ Nenad Milosavljević najavio je da će koncert 29. decembra u Hali sportova, povodom 40 godina tog sastava, biti retrospektiva svega što je bilo bitno u njihovoj karijeri.

„Imali smo dosta tih prelomnih trenutaka pa smo menjali kurs zavisno od faze i mislim da je logično da se sve te prelazne tačke istaknu na koncertu i sve pesme, koje su se izborile za dug život, biće na repertoaru koncerta“, rekao je Milosavljević u intervjuu Tanjugu.

On je kazao da žele da se podsete kako je bilo kada su počinjali, kako su izgledali koncerti tada pa su odlučili da u goste pozovu svoje bivše članove.

„Neki od njih su čak i počeli karijeru u „Galiji“ kao što je Aleksandar Saša Lokner, pa smo pozvali njega i Sašu Ranđelovića Ranđu da nam se pridruže na bini, jer su poslednji put svirali sa nama pre 18 godina. Zamislili smo da pozovemo i Galeta (Goran Šepa), zato što je on otpevao pesmu „Sloboda“ na albumu „Korak do slobode“ i mi nikada do sada nismo otpevali tu pesmu zajedno na sceni“, ispričao je Neša Galija.

Žele da koncert 29. decembra bude rođendanska proslava sa 5.000 gostiju, koji će umesto da donesu poklon, kupiti ulaznice, a omogući će i nekom od fanova da otpeva jednu pesmu sa njima.

Prvi put „Galija“ će svirati u Hali sportova, „tipično rokerskom mestu u kome su se nekada održavali najvažniji koncerti“.

„Svaki prostor je imao svoje blistave trenutke gde svi navale pa sviraju. Nas je taj period, kada smo počeli da rastemo, uhvatio u doba hale Pionir, tako da je Hala sportova već bila manja. Hala sportova je idealno mesto za „Galiju“ zato što je kružna i svi koji se nalaze u njoj su dovoljno blizu nama na sceni da ne moraju da nas gledaju preko video bima, i tako imamo bolju interakciju, što je vrlo važno za ovakav koncert“, rekao je Milosavljević.

O sedamdesetim godinama, kada je počela „Galijina“ plovidba, Milosavljević kaže da mu je žao tih vremena, jer mu se čini da je bilo daleko poštenije vreme.

„Ljudi su više zasluživali poziciju na koju stignu. Sada se stiče utisak da mnogi ljudi dolaze bez zasluga na neka mesta, a u ono vreme je bilo nemoguće, jer smo imali gomilu muzičkih urednika sa ozbiljnim autoritetom. Morao si da znaš i uvek te vrate ako nešto ne znaš. Sećam se, kada sam ja jurišao na ovu poziciju na kojoj jesam, znao sam po pet-šest puta da doputujem do Beograda i vratim se u Niš razočaran“, prisetio se frontmen „Galije“.

Samo onaj ko je bio uporan i voleo to što radi, preživljavao je tu „torturu“, „učenje zanata“, naglasio je on i dodao da je od kolega koji se bave narodnom muzikom slušao o cuvenom Carevcu (Vlastimir Pavlović).

„On je vedrio i oblačio i ko je preživeo Carevca, taj je i dan danas živ“, kazao je Milosavljević i istakao da „naoružanje koje stekneš učenjem spašava te od propasti kada zapadneš u krizu, stvaralačku ili neku drugu“.

„Strahovito je važno biti čovek koji živi od svoje profesije. Malo ljudi ima tu privilegiju“, dodao je on, ponosan na trenutke kada ispliva iz takvih kriza, kada „izađu ponovo emocije, neka nova pesma“.

„Galija“ je nedavno objavila novi singl „Nešto me goni“ koja govori o muzičarima i drugim umetnicima kao maratoncima.

„Dilema je da li je to poslednji ili počasni krug, kroz neko vreme sami ćemo dati odgovor. To jeste maratonska disciplina koja se trči celog života i strašno sam ponosan što sam uspeo da preživim 40 godina. Nije to bilo lako i skidam kapu dole svima koji traju isto toliko, ne ulazeći u to da li mi se njihova muzika sviđa ili ne, to se mora poštovati“, rekao je Milosavljević.

On skreće pažnju da nam „manjka sposobnost da poštujemo one koji su nešto uradili“. „Mislimo da ako se kritički odnosimo prema takvim ljudima, da smo onda mi pametniji. Ko uspe da traje dugo, vredan je ozbiljnog poštovanja“, naglasio je Milosavljević.

O novom albumu, na kome rade, Milosavljević kaže da je „vrsta eksperimenta“.

„Uhvatio sam se u koštac sa delima nekoliko značajnih pisaca poput Milorada Mitrovića i njegove pesme „Don Ramiro“. To je jedna naivna ljubavna priča, a ta naivnost nama nedostaje. U toj naivnosti je ležalo najveće postojanje ljubavi. On na kraju gine zbog ljubavi, a poenta je u načinu na koji se gledalo na ljubav“, ispričao je on.

Milosavljević je uzeo i pesme Matije Bećkovića i Pere Zupca, uhvatio se „u koštac“ i sa Njegošem.

„Zašto ti veliki ljudi? Zato što su ostavili baštinu koju mi bahato razgrađujemo iz nekih naših interesa, da li su oni krupni ili sitni, svejedno je, ali nedostojni veličine koju su oni ostavili. Ako smo tako bahati prema svojoj prošlosti, ništa ne možemo očekuivati lepo za nas i od vremena koje dolazi“, primetio je on.

O muzici, Milosavljević je objasnio da tu ima ozbiljnih promena stanja, ritma, harmonije, ogromnih oscilacija, te koriste i klasične, ali i električne instrumente.

„Ovo vreme je kao kraj jedne faze civilizacije i kao da se dešava retrospektiva onoga što je u prošlom vremenu bilo najuspešnije pa se spajaju nespojive stvari. Želim da dočaram svaki delić svesti koju su oni imali smišljajući te stihove. Gomila je slika koje moramo da pohvatamo i normalno je da će muzika biti potpno drugačija od estetike koja je kod nas dominantna“, pojasnio je on.

Na pitanje o budućnosti „Galije“, Milosavljević podseća da i pre 40 godina nisu ništa planirali, bilo je bitno samo „kako skočiti“.

„Važno je skočiti, uraditi, i dokle god imamo šta da kažemo, „Galija“ će postojati“, naglasio je Milosavljević.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *