Milovan Đilas dobija ulicu u Beogradu?

Milovan Đilas dobija ulicu u Beogradu?

20 avgusta 2013

Milovan DjilasMilovan Đilas, najpoznatiji disident nekadašnje SFRJ, uskoro bi mogao da bude rehabilitovan, a možda će dobiti ulicu u Beogradu, piše Danas.

Pred Višim sudom u Beogradu 18. oktobra bi trebalo da bude održano novo ročište po zahtevu za rehabilitaciju koji su podneli Đilasov brat Akim i beogradski advokati Nikola Barović i Rajko Danilović.

„Očekujem da proces rehabilitacije Milovana Đilasa bude brzo završen. Ostalo je da Višem sudu bude dostavljena presuda iz 1956. godine protiv Đilasa i time bi slučaj trebalo da bude završen“, izjavio je Danilović za Danas.

Danilović je siguran da će Đilas biti rehabilitovan. „Nema sumnje da će Đilas biti rehabilitovan. Kada rehabilituju Dražu Mihailovića, kako Đilasa da ne rehabilituju“, pita se Danilović, koji ističe da mediji često pogrešno izjednačavaju ove slučajeve. Prema njegovim rečima, Draža Mihailović je bio vođa četničkog pokreta, čiji su pripadnici počinili brojne ratne zločine, zbog čega je suđeno Mihailoviću, dok je Đilas bio žrtva političkog progona. „On je bio kritičar komunističkog sistema. Kritikovao ga je iznutra, a poznavao ga je odlično. On ga je pravio, pa je znao gde je greška“, navodi Danilović.

I Nikola Barović, advokat, smatra da između dva slučaja nema sličnosti. „Đilasu je suđeno zbog krivičnog dela neprijateljske propagande, u državi koja se već stabilizovala, a Draži je suđeno u državi koja je tek izašla iz Drugog svetskog rata i još nije imala konsolidovan pravni sistem. Slični procesi su vođeni tada u celoj tek oslobođenoj Evropi“, dodaje Barović za Danas.

Đilasovoj rehabilitaciji protive se antikomunisti koji podsećaju na zločine partizanskih snaga. „U tu priču ne ulazimo, pošto je Đilasu suđeno zbog izjava, knjiga i kritika jugoslovenskog komunističkog sistema, a ne zbog zločina“, navodi advokat Barović. On objašnjava da bi Đilas morao da bude rehabilitovan “po sili zakona”, pošto je osuđen za neprijateljsku propagandu, krivično delo koje je odavno ukinuto, ali i zbog odavanja službene tajne, krivično delo koje je naknadno, zbog njegove knjige „Razgovor sa Staljinom“, ušlo u tadašnji pravni sistem.

Milovan Đilas (rođen 1911. u selu Podbišće, pored Kolašina u Crnoj Gori, umro u Beogradu 1995. godine) bio je ratni komandant, komunistički funkcioner, ali i prevodilac, pesnik, publicista. Pedesetih godina prošlog veka počeo je da kritikuje KPJ. Od 1955. do 1962. godine suđeno mu je četiri puta, tri puta za neprijateljsku propagandu i jednom za odavanje državne tajne. U zatvoru je proveo devet godina. Oduzeta su mu odlikovanja, ordenje i građanska prava. Faktički je bio izolovan do 1989, kada je krivično delo neprijateljske propagande prestalo da postoji u krivičnom zakonu.

Đilas je 1953. godine pokrenuo mesečnik za književnost, nauku i umetnost Nova misao. Od oktobra 1953. do januara 1954. u Novoj misli i Borbi objavljuje političko-dokumentarni serijal „Anatomija jednog morala“ u kom kritikuje partijsku birokratiju i komunističko visoko društvo. Zbog tih tekstova zasedao je Centralni komitet SKJ, koji ga je optužio za „revizionizam“. Isključuju ga iz CK, a Đilas napušta partiju.

Zbog intervjua Njujork tajmsu u kome je kritikovao političko stanje u Jugoslaviji i založio se za višestranački sistem, Đilasa je 24. januara 1955. Okružni sud u Beogradu, nakon devetodnevnog suđenja, osudio na osamnaest meseci zatvora, uslovno na tri godine. Druga presuda izrečena je Đilasu 12. decembra 1956. godine, pred istim sudom, za isto krivično delo. Razlog je bila njegova izjava novinskoj agenciji Frans pres u kojoj je osudio to što su se delegati FNRJ uzdržali od glasanja o stavljanju događaja u Mađarskoj, upada trupa Varšavskog pakta, na dnevni red sednice Saveta bezbednosti UN.

Uhapšen je 19. novembra i sledećeg meseca osuđen na tri godine zatvora. Dok je služio kaznu u KPZ Sremska Mitrovica (u istom zatvoru bio je i u vreme Kraljevine), u SAD je objavljena njegova knjiga „Nova klasa – jedna analiza komunističkog sistema“.

Treće suđenje 1957. godine, ponovo zbog neprijateljske propagande, održano je u Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici i osuđen je na devet godina zatvora. Iz Sremske Mitrovice izišao je 20. januara 1961. Sledeće godine uhapšen je zbog knjige „Razgovori sa Staljinom“, ovoga puta zbog krivičnog dela odavanje službene tajne, koje je baš zbog njegovog slučaja uvedeno u Krivični zakon 17. marta iste godine. Presudom od 14. maja 1957. osuđen je na pet godina zatvora, ali mu je ova kazna sabrana sa prethodnim, tako da je ukupno osuđen na 13 godina zatvora. Iz zatvora je pušten 31. decembra 1966. godine.

Hapšen je i aprila 1984. na sesiji „Otvorenog univerziteta“ u Beogradu. Pušten je istog dana.

I pre donošenja aktuelnog zakona pokretane su inicijative za rehabilitaciju Milovana Đilasa. Maja 1990. njegovu rehabilitaciju je zatražila grupa od osam general-pukovnika, na čelu sa Svetozarom Vukmanovićem Tempom, ali je Predsedništvo SFRJ odbilo.

Drugi zahtev je 1992. godine predat tadašnjem predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću. U ranijoj izjavi medijima Ćosić je tvrdio da je on bio za Đilasovu rehabilitaciju, ali da se tome protivilo tadašnje rukovodstvo Crne Gore. Advokati Danilović i Barović smatraju da to nije istina i da Ćosić nije želeo da rehabilituje čoveka za koga tvrdi da mu je bio prijatelj i istomišljenik. „Po tadašnjem Ustavu, predsednik SRJ je odlučivao o pomilovanjima i Dobrica Ćosić je mogao da pomiluje Đilasa. Zašto to nije učinio, pitanje je za Ćosića“, zaključuje Barović.

Nakon Santjaga, Amsterdama i Beograd?

Nakon Santijaga, glavnog grada Čilea, nedavno je i Amsterdam dobio ulicu koja nosi ime Milovana Đilasa. U Beogradu je septembra 2011. postavljena spomen-ploča Milovanu Đilasu, na kući u Palmotićevoj 8, u kojoj je živeo. Pokrenuta je inicijativa da jedna ulica u Beogradu dobije ime Milovana Đilasa. Među potpisnicima ima poznatih intelektualaca, pa i nobelovaca, a advokat Barović navodi Adama Mihnjika, kao jedno od zvučnijih imena. Očekuje se da ova inicijativa bude uskoro predata Komisiji za imenovanje ulica, trgova i spomenika u Beogradu.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *