MILUNKA SAVIĆ – Žena koja je prošla put od ratnog heroja do čistačice

MILUNKA SAVIĆ – Žena koja je prošla put od ratnog heroja do čistačice

23 marta 2014

25-srb1 Milunka SavićPomozite ovoj sirotoj ženi, kojom se naša vojska ponosila – pisali su srpski veterani Solunci upravi Hipotekarne banke. Preklinjali su birokrate da Milunki Savić, heroju Prvog svetskog rata, daju ma kakav posao. Nekadašnja ratnica i nosilac najviših savezničkih odlikovanja, francuskog Ratnog krsta sa zlatnom palmom, Oficirske legije časti, srpske zlatne Karađorđeve zvezde i medalje Obilića, dočekala je da posle urgencija svojih ratnih drugova, dobije posao služiteljke u banci. Žena koja se kao narednik srpske vojske i bombaš proslavila u jurišnoj jedinici Gvozdenog puka, posle rata je zadužena da briše kvake, prozore i toalete…

Njena sudbina poklopila se sa sudbinom Srbije, koja je dobila rat, ali za druge… Milunka je, kao i ostali srpski ratnici, imala samo upotrebnu vrednost u kraljevini SHS, a zatim u obe Jugoslavije. Srpski ratnici su povremeno pozivani prilikom značajnih godišnjica da budu prikazani stranim delegacijama. Služitelj Milunka bila je zvezda takvih parada. Ceo svet sećao se stasite devojke tamne raspuštene kose, u srpskoj uniformi, opasane redenicima i s puškom u rukama.

– Sve vlasti bi se baba Milunke samo povremeno setile, kad im zatreba. Posle bi je vratili kući i ponovo zaboravili nekoliko decenija – pričao je njen unuk Đorđe Minkov.

Najodlikovanijoj ženi u istoriji ratovanja salutirali su saveznički generali, a u ponižavajućem miru ona je morala da se uklanja s puta osornim činovnicima čija je vrata čistila. Posle radnog vremena u banci, čistila je beogradske kafane i šila da bi prehranila mnogobrojnu decu. Ne samo svoju kćerku, koju je rodila u nesrećnom braku, već i oko 30 siromašnih mališana i siročića, kojima je bila druga majka. Radila je dan i noć da im omogući obrazovanje kakvo sama nije mogla da stekne.

Milunka je rođena pred kraj 19. veka u kopaoničkom planinskom selu Koprivnica kraj Jošaničke Banje, na divljoj granici Stare Srbije, gde su harale bande Arbanasa u turskoj službi.

Najstarije dete Radenka i Danice Savić, pre vremena je morala da sazri, pazeći mlađe sestre Mionu i Slavku, radeći u polju i na razboju, ali i učeći da puca jer je čuvanje stoke na srpsko-turskoj granici bilo opasan posao. Bacajući kamen u metu s ostalim čobanima, stekla je veštinu kojom je u ratovima od 1912. do 1918. godine sa tridesetak metara udaljenosti ubacivala bombu kroz uski prorez bunkera.

Kad je u oktobru 1912. proglašena mobilizacija, krenula je u rat za oslobođenje od Turaka. Odsekla je bujnu kosu, platnom pritegla grudi, obukla muško odelo i prijavila se u Drinsku diviziju kao četnik ili komita, kako su tada nazivali dobrovoljce, čarkaše, izvidnike i jurišnike. Završila je tešku obuku kao Milun Savić, a zatim se opasala redenicima, dobila bajonet i kratku laku pušku i postala borac jedinica čiji je kodeks zabranjivao predaju.

25-srb2 Milunka SavićU krvavoj Bregalničkoj bici, u Drugom balkanskom ratu, otkriven je pravi identitet dobrovoljca Miluna, pošto ga je bugarski metak ustrelio u grudi. Kada su bolničari raskopčali koporan i rasekli platno pod košuljom, zabelele su se devojačke grudi.

– Pa ti si curica – zaprepašćeno je rekao stari bolničar pokušavajući da zaustavi krvarenje.

Tek što se zalečila, počeo je i Prvi svetski rat i Milunka je došla pravo kod vojvode Stepe Stepanovića, tražeći ratni raspored. Ovaj je uzaludno pokušavao da je odgovori od toga, žaleći njenu mladost, ali crnokosa devojka je bila uporna. Major Vojin Tankosić, koji je znao za njenu hrabrost i vojničke sposobnosti, izdejstvovao je da bude upićena u Gvozdeni puk, najelitniji Drugi puk srpske vojske „Knez Mihailo“.

Za junaštvo u Kolubarskoj bici dobila je Karađorđevu zvezdu sa mačevima. U žestokim borbama s Bugarima teško je ranjena u glavu, ali i tako povređena uspela je da pređe preko Albanije. U magli Kajmakčalana zalutala je u bugarski rov, a kad je primetila grešku, bacila je bombu i izazvala paniku kod neprijatelja. Saborci su bili preneraženi kad je sama dovela 23 zarobljena bugarska vojnika! Njihov oficir je u očajanju tražio da nikome ne pričaju da ih je zarobila žena. Na Kajmakčalanu je stekla jednu od devet teških ratnih rana.

Posle rata našla se na ulici, kao i svi srpski ratnici. U novoj državi posao i napredovanje bili su zagarantovani, pre svega bivšim neprijateljima, austrougarskim oficirima. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i postane vojni penzioner te zemlje. Ostala je u Srbiji i teškim radom iškolovala i odgajila tridesetoro dece.

Tokom Drugog svetskog rata, Milunka je pomagala ranjenicima, četnicima i partizanima, bez razlike, uz reči: „Ja lečim Srbe.“ Posle rata otišla je u penziju i nastavila život u kućerku na Voždovcu. Skupština grada Beograda posle nekoliko napisa u novinama o zaboravljenoj heroini, dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković, na 4. spratu, u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije Milunka Savić je umrla i uprkos obećanjima vlasti, nije sahranjena u Aleji velikana. Ta greška ispravljena je tek ove godine.

ZABORAVLjENE RANE

Posle Prvog svetskog rata, država Milunki nije ponudila penziju. Posao je našla u BiH, kao kuvarica, bolničarka i kontrolor u fabrici vojnih uniformi. U Mostaru se udala 1922. za osam godina mlađeg poštanskog službenika Veljka Gligorovića iz Mostara, od koga se ubrzo po rođenju ćerke razvodi. Ćerku Milenu rodila je 1924. a zatim je usvojila još tri devojčice: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju, svoju sestru od ujaka, i Zorku, siroče sa hendikepom.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *