Милутин Милошевић: Трудим се да не пребацим преко гола

Милутин Милошевић: Трудим се да не пребацим преко гола

10 априла 2019

ТЕК што се с „Дана комедије“ у Јагодини вратио с наградом за најбољу епизодну улогу (Подстанар у „Балканском шпијуну“ Народног позоришта), бриљирао је у „Вртешци“ (режија Дарјан Михајловић) на Вечерњој сцени „Бошка Бухе“. Од мирног и „неснађеног“ Ковачевићевог јунака до Шницлерове разуздане Блуднице, за Милутина Милошевића је тек један глумачки корак. Одмерен и господствен, овај млади уметник показао је широки распон у тумачењу најразличитијих улога на готово свим београдским сценама, као и у домаћим (па и светским) филмским пројектима. Како му полази за руком да се тако лако и уверљиво „претапа“ из лика у лик, а сваком да свој, особени печат?

– Што више радите, идете из представе у представу или из филма у филм, све сте „разгибанији“ – каже на почетку разговора за наш лист Милутин Милошевић. – Глумац иде за својим осећајем, али у избору средстава много може да му помогне редитељ. Он има ширу слику, усмерава вас, води, контролише. Сада звучи модерно „мање је више“, да глума делује монументалније, с више значења. Ипак, најбитнија је мисао коју носи карактер лика, зрно које је покретач радње. Важно је на сцени мислити у реалном времену, да се све одиграва овде и сада. Публика је наш саучесник и пресудна је тачка сусрета са њом.

Већ од првих улога („Тркач“ у „Радовићу“, „Банат“ у ЈДП, „Пластелин“ у Атељеу 212) Милошевић је показао да уме да изнесе на позорницу ликове с богатим унутрашњим животом и да без много спољних средстава понуди палету различитих уметничких боја.

– Важно је да вам улоге не дођу сувише рано или прекасно, већ треба да као фудбалер ударите лопту пуном ногом. Али то има везе и са пређеном километражом, искуством, умећем да се препустите задатку без великих очекивања од себе. Ако мислим да морам да „покидам“, пребацићу преко гола… Понекад, поготово кад је реч о великим писцима, сва значења почну да се разлажу по глумачком бићу тек на некој 15. репризи. Концентрација и препуштање идеји, без оптерећења, воде вас до аутентичног израза. Слично је вожњи сноуборда: ако скренете мисли, пашћете или изгубити стабилност. Кировљев у Достојевском, Борис Давидович у „Гробници“, Београдски фантом, па и Алберт у „Илузијама“ – неки су од мојих ликова са интензивним унутрашњим животом.

У времену у коме живимо, Милошевић истиче да је битно да се човек „центрира“, у чему је спорт велики помоћник и савезник. Ту су и добре књиге, филмови, глумачке радионице:

– Свако искуство је корисно: што нам је живот разноврснији и узбудљивији, утолико је богатија и личност. Понекад се у једној години деси пет премијера, а онда вас следеће две нико не позове да радите. Треба и сами да предузмете нешто, да се отворите. Тако ћете привући нове ствари и прилике. Обликују вас и околности, али и оно што ви у њима испровоцирате. Немам план у грађењу каријере.

Наш саговорник имао је прилику да се нађе у филмовима у којима играју велике светске звезде – с Фајнсом у „Белој врани“, Броснаном у „Новембарском човеку“, Костнером у „Три дана за убиство“. Ипак, искрено каже:

– То су појаве, не улоге. Статирање са задатком, понекад без реплике. Немам објективни увид у стране продукције, али људи су свуда слични. Тонац из Србије и тонац из Холандије су као браћа, исти тип људи. Ангажман у тим филмовима није неки нарочити простор у коме можете пуно да научите, већ кредит за филмску базу и још један наслов у каријери.

У Шницлеровој „Вртешци“ недавно је тумачио лик чије је име – Блудница.

– Играо сам жену. Градио сам је као сваки други задатак, пратећи смернице писца и редитеља, без обзира на пол. Хтео сам и да то буде жена са свим њеним особинама, а не трансвестит. Било ми је занимљиво и изазовно, уз свест да сам на клизавом терену и да је важно да не одем у карикирање. Овакви задаци су за глумца радост. Као да велику раздаљину прелазите возом највећом брзином. Нису честе улоге које вас драстично мењају спољним средствима (костимом и шминком) и воде до оних унутрашњих преображаја.

ДОСТОЈАНСТВО ЛИКА

НА констатацију да је жири „Дана комедије“ улогу Подстанара оценио као лик изграђен најсуптилнијим средствима на фестивалу, Милошевић каже:

– Сваку улогу градим интуитивно, а то ме води кроз поља различитих могућности. Суптилност долази као последица – што друге „чувате“ од себе и себе од других. А тако чувате и достојанство, не само лика и комада.

БОМБАРДОВАЊЕ РТС

НА дан бомбардовања РТС, 23. априла, емитоваће се филм „О животу и о смрти“ Предрага Велиновића, о погибији шеснаесторо запослених у овој кући 1999. године. Уз Милутина Милошевића, играју Јасна Ђуричић, Нада Шаргин, Дара Џокић, Небојша Миловановић, Миодраг Кривокапић, Наташа Перић и други. Сценариста је Предраг Перишић.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u