Mir i alternativa

Mir i alternativa

20 avgusta 2014

Boris KnezevicPiše: Boris Knežević

Analiza katastrofalnog stanja u hrvatskoj vojsci koju je objavio „Dojče vele“, podsmešljivo zaključujući da bi za oružane snage „lijepe njihove“ prevelik zalogaj trenutno bio čak i eventualni sukob sa jahtama ruskog milijardera Romana Abramoviča, građanima novopečene članice EU prijao je k’o budali šamar!

I zaista, otrežnjujuće deluje kada ti neko koga smatraš prijateljem saspe istinu u lice. Nakon još jedne spektakularne proslave „obljetnice oslobođenja“ Hrvatske od njenih građana srpske nacionalnosti, proustaškog derneka u Čavoglavama i milionite reprize „Oluje nad olujama“ na svim kanalima HRT-a, ocvalom hrvatskom nacional-romantizmu trebalo je da se desi pad jednog prastarog aviona MIG-21 da bi neko, konačno, počeo da otkriva da se stanje u hrvatskoj vojsci ni najmanje ne razlikuje od stanja u, recimo, zlosrećnim Oružanim snagama BiH. Najkraće rečeno, osim profesionalnih vojnih lica i „ugovoraca“ koji za besposličarenje po kasarnama dobijaju redovne plate niko, ali baš niko pod milim bogom nema vajde od postojanja ovakvih „vojski“, niti su one u stanju bilo koga da odbrane ili napadnu.

Za razliku od BiH i Hrvatske koje, ruku na srce, i nemaju čime da se pohvale kada je u pitanju vojnička tradicija, nekako mi je juče baš tužno bilo gledati obeležavanje stogodišnjice Cerske bitke, prve velike savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. Sigurno je da nikom normalnom u Srbiji i među Srbima ne pada na pamet da ratuje, a ko želeo rat, što bi se ono reklo, dabogda mu u kući bio. Međutim, duboko verujem da nisam jedini kome se nategnuta, iritantna i udvoričko papanska priča o tome kako „mir nema alternativu“ i kako Srbija „više nikad neće ratovati“, popela na vrh glave! Mislim, šta to znači? Ako je Srbija 1999. stradala u ratu sa NATO-om, legitimno braneći svoju teritoriju, da li to sad znači da će papagajsko ponavljanje mantre o tome kako su Srbi miroljubivi kao budistički sveštenici predstavljati dovoljnu garanciju teritorijalnom integritetu i suverenitetu zemlje? Da li bi ovakva miroljubiva priča zaustavila austrougarske horde koje su 1914. preko Drine nagrnule u Srbiju, ili ih je na Ceru uništila snaga srpskog oružja i moral srpskog vojnika?

Neposredno nakon NATO agresije na SR Jugoslaviju i okupacije Kosova i Metohije, među Srbima je sprovedena anketa o tome kome još mogu da veruju. Najviše glasova dobila je Srpska pravoslavna crkva, a zatim vojska. Pretpostavljam da će mirotvorci biti oduševljeni kad Vojsku Srbije uskoro počnu da porede sa flotilom nekog ruskog oligarha.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. milan says:

    Menel, tekel, fares. Još nam samo ostaje da skinemo gace, da se naguzimo da nas netko iz Eu, ako netko hoce sa sirotinjom da se zajebava, odtambura. Ništa nismo naučili ili još bolje, dozvolili smo sami sebi da nas vode nepismenjaci koji o državničkim poslovima znaju onoliko koliko se Mara razume u krivi .....! Kada se tome doda egoizam koji je datost sama po sebi "razumljiva", tada se i ne treba čuditi kada na pitanje "quo vadis" Srbijo imamo stanje kakvo imamo. Rasulo je totalno, laže se tako, toliko ina takav način, da se laž stidi sama sebe. Danas vidim na delu sindrom SFRJ. Kažu demokratija je kada uzmeš sudbinu u vlastite ruke. Zaboraviše ili namjerno ili nenamjerno/neznanje je vidljivo/ da demokratija, da bi je demokratijom mogli zvati mora da bude u nekakvoj korelaciji, mora da bude "demokratija nad" nekim, sa nečim. Da, demokratija jeste vladanje na nekakav odredjeni način i od nekoga, ali nad nekim. Takodjer da bi koliko toliko uspešno uspostavio demokratski društveni poredak moraš imati podešenu državnu strukturu, organizirati svašta nešto edabi mogao da vladaš demokratski sa nečim.Gospodo nije dovoljno imati demokratiju i time su se sve stvari rešile. Nema pa se nešto mnogo nema i tu upadaju kojekakvi belosvetski i ne samo sbijanski, probisveti i muljatori koji za male pare i nekim neinteligentnim radnjama stavljaju u svoj djep i ono malo uveliko devastiranih vrednosti Srbije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *