MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Ako se nas naše žrtve ne tiču, onda Srbija nema čemu da se nada
22 децембра 2013
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Izložba o tragediji albanske porodice Bogujevci, koju su, skoro celu, pobili pripadnici „Škorpiona“ 1999. godine, izazvala je žestoke reakcije u Beogradu – jedni su govorili da se radi o klasičnoj provokaciji, drugi su se sa gorčinom pitali da li će Srbi u Prištini moći da naprave sličnu izložbu o svojim žrtvama, treći su bacali drvlje i kamenje na takozvani nevladin sektor i „Drugu Srbiju“, četvrti su pojavljivanje Ivice Dačića na otvaranju izložbe nazivali sramotom Srbije, a mnogi su se, jednostavno, pravili da ta priča uopšte ne postoji. Tek, da spomenemo da je otvaranje izložbe omogućio kordon policije u centru Beograda.
Ono što je, između ostalog, bilo upečatljivo jeste utisak da u svim ovim najraznorodnijim komentarima nije bilo jednog i jedinog logičnog pitanja – a šta su Srbi uradili sami, u povodu svojih žrtava, i zašto se niko nije setio (ili usudio) da u isto vreme, u istoj ulici, napravi sličnu izložbu o užasu „s ove strane dobra i zla“?
Zašto se u euforiji sve boljih odnosa Prištine i Beograda, o kojima novine toliko pišu, na primer, „Žuta kuća“ više ne spominje? Zašto su vapaji roditelja pobijene dece iz Goraždevca, na primer, samo mali tekstovi u novinama, i da li bismo, da se ovde zaista na pravi način i bez odustajanja bavimo srpskim žrtvama, lakše podneli izložbu o zločinu prema albanskoj porodici Bogujevci? Umesto da budemo „šokirani“ pomenutom izložbom, možda je trenutak da se suočimo sa istinom, i to ne samo sa istinom o zločinima koje su činili Srbi, nego i sa poražavajućom činjenicom da zločine prema Srbima tretiramo kao dnevnopolitičko sredstvo – to jest da se njima ne bavimo na način na koji to čine ozbiljne države koje drže do sebe.
Da je to istina govori i poražavajuća činjenica o kojoj novine ovde nisu brujale ni približno kao što su podizale tenziju oko ove izložbe, da veoma lako može da se desi da slučaj „Žuta kuća“ postane uskoro nebitan zbog „zastarevanja“, kao što se već desilo sa slučajevima „Goraždevac“ ili „Staro Gracko“, na koje je „zbog nedostatka dokaza“ stavljena tačka? Jer, direktor kancelarije Stejt departmenta za južnu i centralnu Evropu Džonatan Mur nedavno je izjavio da u junu iduće godine ističu zakonski rokovi za istragu o eventualnim zločinima u predmetu „trgovina organima“. Specijalni istražni tim Euleksa koji radi na otkrivanju počinilaca zločina u „Žutoj kući“, ali i umešanosti najviših kosovskih zvaničnika i bivših komandanata OVK u organizovani kriminal, nešto i ne žuri, a baš sredinom naredne godine završava se i dvogodišnji mandat Euleksa.
Iako novine ovih dana stidljivo javljaju da su „srpski zvaničnici iz prethodne i ove vlade, kako napominju u MSP-u, u svakom kontaktu sa predsednicima drugih država, kao i u međunarodnim organizacijama podsećali na slučaj ’Žute kuće’ i isticali neophodnost da počinioci budu kažnjeni“, utisak je da u trenutku dok Srbija čini sve da dobije pohvale iz Brisela i Vašingtona, tema „Žute kuće“ i drugih zločina prema Srbima i nije bila baš toliko poželjna.
Dakle, šta je to sa nama? Ako je ulazak u EU uslovljen, između ostalog, i preporukom da se na tu temu suviše ne talasa, ako dozvolimo da zločini prema Srbima ostanu nerešeni, zastareli i nekažnjeni, onda Srbija ne samo da prihvata ulogu zločinačke strane, nego i javlja svetu da su zločini prema Srbima dozvoljeni. Ćutanje srpske javnosti na ovu temu upravo je obrnuto srazmerno buci koju je izazvala izložba o stradanju porodice Bogujevci. Sve dok o svojim žrtvama ne govorimo, bićemo nepravedni i prema žrtvama koje su pale na drugoj strani.
Suštinsko pitanje glasi – da li neko Srbiji brani da se do kraja pozabavi i na čistac istera istinu o zločinima prema Srbima, ili se Srbija, jednostavno, lako odriče svog prava na istinu o tako „mračnim i zamarajućim temama“, kad ionako ima da se bavi mnogo važnijim i životnijim problemima? Ako se nas naše žrtve ne tiču, zašto bi se ticale ikog drugog?
Koji god da je od ova dva razoga u pitanju, zaključak je poražavajući, i Srbija nema čemu da se nada.
(Novosti)
KOMENTARI
7 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Tanja says:
Procitati knjigu ,,Srbsko srce Johanovo,,....a mi Srbi sram nas bilo...MAALODUSNI,MUDRUJEMO IZ TOPLIH KUCA,,.....I izvinite na pitanju,a gde su Srbski intelektualci,gde su intelektualci patriote,da okupe narod ,,neuki,,da pokrenu Srbiju ili i oni spavaju mrtvijem snom,ususkani po svojim vilama i pravedno zaradjenim dupleksima. Jer Biljana Srbljanovic treba da nas predstavlja...Mirjana gde ste i vi...sta ste uradili za ovaj narod ,da li ste to vece izasli i pobunili se...Zasto svi cutite,koga ili cega se plasite...pisati to nije nista,psi laju a karavani prolaze....vazno da je meni dobro...Dacemo svi odgovor za ovako tragicniu,ponizenu i unizenu Srbiju...
Tanja says:
SRAMOTA ME OD MENE SAME,,RECE JEDNOM MUDRA SELJANKA KOJA DONOSI SIR U BEOGRAD,A POVODOM POLITICKE SITUACIJE...
ljilja says:
SLIKA PRVA: pored nesrecnika koji na svojim grudima drze fotografije nestalih, cameci pred ambasadama trazeci odgovor, gradjani su prolazili i okretali glavu na drugu stranu,zmureci i zureci da se sto pre udalje... SLIKA DRUGA: vest o stradalim Srbima, najcesce zivi samo jedan dan, koliko i dnevna novina...SLIKA TRECA I BEZBROJ SLIKA SLEDECIH: kroz knjige napisane, filmove snimljene, pesme ispevane odrekli se sebe samih... VISE NI SVOJI NISMO...otudjili smo se i odrodili, rastuzili smo se i isplakali sve suze, isprali smo se od svih emocija i istanjili od isparavanja.
MIleva says:
Za vreme Tadića, pitanje trgovine srpskim organima, pominjano je bar ponekad. Od kada dođe novi trijumvirati, niko ni da zucne.
Predrag says:
Kakvi bre Srbi, kakva bre (krnja) Srbija?! To je mentalno sizoidan narod! Karakterni sljam od nacije! Bioloska masa svedena na nivo beslovesne anacionalne i ovcoizovane rulje sadomazohistickih autodestruktivnih poriva.
Rasomon says:
Bilo je ovakvih pokušaja, nego autor ne zna za to, pa u neznanju nesvesno prihvata samokrivicu...pročitajte komentar gl.urednika Večernjih novosti Dmitrovića na ovu temu...ranije je bio isti ovakav pokušaj organizovanja izložbe o srpskim žrtvama na KiM, ali rukovodstvo KCBa nije bilo zainteresovano i odbilo je da organizuje izložbu o srpskim žrtvama!?... Pročitajte tu Reč urednika na www.novosti.rs...
Sasa says:
Ma vazno da su njih troje kandidovani za Nobelovi nagradu , cujte sada , za MIR. Eeeeeeeee Nobele , ako oni to dobiju , sigurno ces se prevrtati u grobu. Ili mozda neces , premda si i ranije vidjao dobitnike sa mnogo boljom reputacijom . Sve je zlo i naopako.