MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Amerika nije kriva ni za jedan rat, propast, muku, pljačke – a toliko je zla učinila
28 jula 2014
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
S obzirom na to da je Bela kuća zaključila i saopštila da je ruski predsednik Vladimir Putin „kriv“ za obaranje malezijskog aviona iznad ratne zone u Ukrajini i ponovila da sa EU i G7 radi na uvođenju novih sankcija Moskvi, lakše se diše.
Jer, svako normalan zna da se po istinu i objašnjenja, kao i po smernice pravilnog razmišljanja, ide u Vašington. Doduše, mnogo pre nego što je Vašington definitivno zaključio da je Putin, mora biti, kriv za obaranje malezijskog aviona, Toni Bler je istog trena kada je ta stravična vest obišla svet, uskliknuo da je Putin kriv. Iako je Bler onomad ubeđivao britanski parlament i javnost da Sadam Husein ima, majke mi, hemijsko i biološko oružje kojim će da uništi svet, čime je i Britaniju uvukao u rat protiv Iraka, kao da mu se to odjednom zaboravilo, pošto je pronalaženje novog svetskog zlikovca broj jedan, neuporedivo važnija stvar. To što je zbog korupcije i laži retko omražen u svojoj zemlji, nije, međutim, sprečilo britanske medije da ga zdušno podrže – kampanja protiv Rusije i naročito Putina u zapadnim medijima dobila je razmere histerije – a Putin je proglašen za manijaka, psihopatu i ubicu beba, u pojedinim novinama proglašen je za novog Hitlera, sve u maniru proizvodnje svetskog zlikovca broj jedan, što je postupak kakav smo mi već gledali, doduše, pre dvadeset godina. U savremenom svetu, očigledno, kriv je onaj kome Amerikanci ne dokažu ništa. Bog istine ima poznatu adresu.
Ali to i dalje ništa ne menja – istina stanuje u Vašingtonu i strogo kontrolisanim medijima. Što bi rekao Johan Hojzinga: „Istorija je u 20. veku postala oruđe laži na nivou državne politike“, a u 21. veku to postaje još očiglednije. Pitajte Libijce, Sirijce, Palestince, Iračane.
Premeravanje sveta odvija se pred našim očima, ali istina je na naslovnim stranama zapadnih novina i vodećih globalnih TV mreža. A ti mediji, na primer, ovih dana prilično ignorišu brojne proteste građana Amerike protiv izraelskog divljanja u pojasu Gaze. Naravno, jer je istina koja je servirana čovečanstvu, da su Palestinci krivi za sukob, i da je njihovih nekoliko stotina poginulih u odnosu na nekoliko iraelskih žrtava, nevažno. Mediji postaju zona sveopšteg mentalnog i moralnog inženjeringa. Pa čak i kada je i najvećem laiku jasno da tragedija malezijskog aviona ne odgovara jedino Putinu, spinovanje „istine“ se nesmetano nastavlja, jer je svetu potreban onaj koji je kriv. Metoda „drž’te lopova“ ponovo radi.
Zvanična verzija tako postaje pitanje sudbina čitavih naroda, a ključna vašingtonska istina je da za bilo koji rat, propast, muke, nesreće, smrti, pljačke i prevare – Amerika ne može biti kriva. Topuz, i pečat na istinu drži ista ruka, pa u tom smislu nije besmisleno da se podsetimo da je i Srbija pre nekoliko godina potpisala dokument u kome se zaklinje u sve na svetu da nijedan američki vojnik, šta god da uradi na teritoriji Srbije, ne može za to da odgovara. Sasvim logično – zašto bi ikada odgovarao onaj koji nikada i ni za šta ne može biti kriv?
Čak i kada se jasno prepoznaju nedoslednosti vašingtonske istine, ne može im niko ništa, jači su od sudbine. Na primer, američki ambasador u Srbiji, pre nekoliko dana je, na jednom predavanju srpskim omladincima, prilično žestoko opalio po srpskoj vladi, zamerajući joj što nije jasno i glasno ustala u odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. To jest, što nije napala Putina i Rusiju.
Premijer Vučić je bio zapanjen, i poručio je američkom ambasadoru da je Srbija od početka nastupala sa stanovišta nepovredivosti teritorijalnog integriteta svake zemlje, pa i Ukrajine. A onda su se iz američke ambasade izvinili zbog omaške ambasadora.
Ovo je dokaz da se mora pažljivo razgovarati sa onima koji drže istinu u svojim rukama. Da nije tako, neko bi se setio da američkom ambasadoru postavi pitanje – kako se toliko zalažete za teritorijalni integritet Ukraine, vi koji ste svojim bombama, pretnjama i ucenama, srušili teritorijalni integritet Srbije i napravili nezavisnu državu Kosovo? Ali, kad se sa vlasnicima istine razgovara, istina, logika i argumenti se ne pominju. Nedoslednost i dupli standardi teme su za one male narode koji su na svojoj koži osetili vašingtonsku istinoljubivost.
Istinu govoreći, mi ne znamo šta će biti sledeća vašingtonska istina, ali izgleda da ćemo morati da se povinujemo ovoj, za koju će biti žrtvovani mnogi narodi.
I upravo zbog istine i Boga istine, ona čuvena Kenedijeva rečenica, danas, kad pogledamo američkoj istini u oči, dobija gotovo jezivo značenje:
„Ne pitaj šta ova zemlja može da uradi za tebe, nego šta ti možeš da uradiš za nju.“
(Novosti)
KOMENTARI
18 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Žikica Marković says:
Istina je u snazi novca sa kojim raspolaže silnik.U ovom slučaju to je USA.Ona kao privilegovana, što je sebi sama obezbedila, štampa bezvredne, bez stvarnog pokrića u zlatu, dolarske novčanice i distribuira ih širom sveta kao,što su to radili do pre par decenija Nemci sa markama.Ali Nemci su izmisli Euro i na taj način se spasili bankrotstva.Sve dok imaju mogućnost da nekontrolisano štampaju US dolare i sa njima korumpiraju ceo svet, amerikanci će moći da se ponašaju kao bahati silnik od kojih strepe nezaštićeni, naj češće mali narodi.Novcem se kupuje mišljenje javnog mnenja, intelektualaca, političara, državnika. Scenario je već davno prepoznatljiv.Mi smo ga takođe privilegovano dobro osetili.Nema ni malo stida i griže savesri od naših intelektualaca i političara, čak i vojnih lica koji su bili plaćani, a i sada su na platnom spisku američke administracije, najčešće preko javno objavljenih dobijanja novčanih nagrada iz sumnjivih američkih fondova.Ako se ikad oduzme mogućnost Vašingtonu da nekontrolisano i neograničeno ubuduće štampa tu nazovi svetsku valutu gospodina "Dolara" i tako se obezbeđuje USA da dominira u svetu tehnologijom, naukom, snagom vojne sile, tad će se moći suditi i svakom amerikancu koji je diljem sveta bilo kada učinio bilo kakvu nepravdu i zlo stanovništvu širom planete Zemlje.
ZLAJA says:
SLAZEM SE UPOTPUNOSTI SA OVIM MISLJENJEM.SAMO OVAKVI CLANCI NEMAJU TEZINU AKO NISU OBJAVLJENI I NA ENGLESKOM JEZIKU.MOZDA NA TAJ NACIN ISTINA DOPRE I DO OBICNOG NORMALNOG ZAPADNJAKA.
Za Srbiju says:
@ZLAJA. Ne bi ovaj članak imao efekta na zapadnu publiku, jer oni ironiju i ruganje ne bi shvatili.
Zlatomir Stamenic says:
PAŽLJIVO... O POKOJNIKU ;;; "SVE NABOLJE", ... ničija nije do zore gorela,,,... Svu pamet i sreću im želim... Ommm
PREDATOR says:
PROBLEM SE POJAVIO SA IDEJOM GASNE RUBLJE JER TI MOĆNICI USA IMAJU POKRIĆE ZA JEDAN OD 7 ŠTAMPANIH DOLARA PA AKO U BUDUĆNOSTI DOĐE DA SE GAS PLAĆA DOLARIMA SA POKRIĆEM NASTAĆE HAOS TO JE SUŠTINA PROBLEMA
Dusan Rmus says:
KAO UVEK PAMETNO I DEFINISANO RECENO, A POSEBNO MI SE OD BOBE SVIDJA DEFINICJA EU: "PICNUTI CONCENTRACIONI LOGOR" U KOJEG OVI MALOUMNICI HOCE DA IDU, A ETO NEKADASNJE KOMSIJE I OKUPATORI, AUSTRIJA HOCE DA IZLAZI....VALJDA SHVATILI DA JE GAVRILO PRINCIP SA PRAVOM POKRENUO SRBIJU KA SLOBODI I PRVOM SVETSKOM RATU....
miki says:
Žikica Marković nadveza: ne samo to nego smo pristali i uveli njihova zaštitna pravila kojima sebe i svoje interese isključujemo. Da je suprotno jer bi sledila moguča kazna i kojeg tipa, što je alternativa uceni i imamo li je. Takose treba razmišljati
Milan Pavlovic Walter says:
Tipicna debilka, a ja mislim kad bi ona shvatila koliko je glupa da bi od tog saznanja mogla naprasno da umre!!!
olja says:
To je to,ali kome to reci sa efektom i ko za to mari
Branko says:
NAJVEĆE ZLO SAVREMENOG SVIJETA JE AMERIKA SA POSLUŠNIM POLTRONIMA Veliki živući lingvista-humanista i filozof, NOAM ČOMSKI-Amerikanac u jednom svom intervju-u između ostalog kaže: "...da ne idemo dalje od kraja drugog svijetskog rata SVE AMERIČKE PREDSJEDNIKE TREBALO BI IZVESTI PRED MEĐUNARODNI SUD I OSUDITI IH ZA RATNE ZLOČINE I ZLOČINE PROTIV ČOVJEČNOSTI".Iz cjelokupnog izlaganja može se zaključiti da je mislio na inscenirane lažne "Istine" na osnovu kojih je slao svoje"MILOSRDNE ANĐELE" u "HUMANA OSLOBAĐANJA", Nikaragva, Irak, Avganistan,Jugoslavija_Kosovo, Liban, Sirija, sada preko Ukrajine hoće Rusiju. Na svu sreću čovječanstva pojavi se, poslije mnogo destljeća, od Boga nadahnuti umni velikan PUTIN koji toj, ako Bogda ukoro, bezglavoj američkoj nemani argumentovano viknu NJET !!!.
Milan Markovic Mile says:
EKONOMSKI I KOLONIJALNI RAT Dok se na početku 21. veka vode brojni kolonijalni ratovi i Sjedinjene Američke Države uspostavljale novi kolonijalni poredak, iza toga je veliki ekonomski rat, koji već duže potresa planetu. U suštini je ekonomski rat pokretao brojne sukobe, lokalne ratove, tako da je čitav 20. vek, prenet u naredni i obeleži mnogim ratovima velikih razmera po prostoru, učesnicima i žrtvama, iza kojih su pobednici uspostavljali svetski poredak. Prividni mir je uvek, po vremenu bio kraći od perioda ratova, kada su .ekonomski interesi velikih svetskih ekonomija bili pokretači toga. Za sada se nije pronašao model uspostavljanja trajnijeg mira, jer je u čoveku od samog rođenja životinjska pohlepa bila i ostala cilj njegovog života. Čovek se ne može lako osloboditi te svoje naopake i urođene osobine. Sve je podredio da se u njegovom životinjskom čoporu to održi. „Mudrost“ je i sama deo toga u čoveku, zbog toga se nikako ne može osloboditi pohlepe. Veoma su retki, bili, a i sada, ljudi koji su se oslobodili te ljudske patologije. Oni su ti, koji su uspostavljali neku ravnotežu u ljudskim skupinama, ali, nažalost, veći deo ljudskog društva se drži tog životinjskog instikta. U osnovi, ljudska društva i ljudi između sebe, delili su se na nasilnike, koji su sve činili da one druge podčine. Nasilnik je uvek imao u rukama sredstvo da bi pomoću toga žrtvu nagonili da ga mora slušati. Da se ne bavimo svim saznanjima o daljoj prošlosti, jer bi nas to udaljilo od teme, koju želimo da objasnimo. Sadašnjost je veoma opterećena krupnm samoživim interesima, kako kod pojedinca tako i svake sredine, a to čovečanstvu nameću velika društva i države, posebno one, koje se nameću kao sila. Pošto se ljudska društva svrstavaju u manje ili veće države, sa posebnim interesima organizovanja i načina življenja. Iznad svega toga je zajednički interes.nametnut od vladajuće elite. Često slušamo kako „oni“ čine ovo ili ono. Sve izgleda da „oni“ jednostavno prolaze nekažnjeno za svoje postupke i česta ubistva. „Oni“ su ti koji diktiraju ponašanje mnogih i „oni“ su ti koji povećavaju poreze, šalju mnoge da ginu u ratovima od kojih zemnja nema nikakve koristi od toga, ali imaju „oni“. Čini nam se da su „oni“ izvan svačijeg domašaja. Daleko od očiju u senci. Svaki period ima svoje predstavnike čija su imena veoma poznata, a i njihovo vreme obeležilo je neku epoho, koja se u narednom vremenu smenjije novom elitom svetskih moćnika, sa novim nehumanim ciljevima uz stalno povećavanje mnogih nevinih žrtava za koje se „oni“ ne gone, sve sa ciljem učvršćivanje „njihovih“ interesa i moći. Veoma su organizovani i verni organizaciji i njenim ciljevima. Osnovna „njihova“ zavera je protivu Boga i čoveka, koja uključuje porobljavanje većine ljudi koji opstanu na zemlji pošto tim prostorima kao vihor protutnje ratovi, siromaštvo, bolesti, masovna međusobna ubistva i trebljenje. U obaveštajnim krugovima se uči kako se nešto može najbolje skriti, a ti su ljudi i njihov istrument. Zato se teško može doći do nalogodavca. „Oni“ su osmislili brojne institucije, organizovanu silu, monetarni sistem na najvešem nivou, pomoću kojeg grade ekonomski globalni svetski sistem. Donose dugoročne i kratkoročne planove svetskog poretka, koji je pod njihovom kontrolom. Gospodari su nad „međunarodnim organizacijama“ i „oni“ sa njima upravljaju. Služe se mitom i korupcijom na najvišem nivou, gde novac služi kao sredstvo upravljanja svim tokovima. Takav svet sadašnjice već dugo potresa globalna kriza sistema, i dugo traje. Niko se ne bavi pravim postupcima da svima bude lakše, već svaka država ima svoj cilj koji nije primenjiv za sve. Iz ove situacije, poremećenih odnosa na svetskom nivou, „oni“ imaju svoj cilj, koji nije isti za sve. Već dugo traje veliki ekonomski rat, kojeg vode velike svetske ekonomije međusobno i veoma su agresivni prema malim ali značajnm, od interesa, sredinama i ekonomijama. I tu su veoma agresivni, sredstva se ne biraju. Borbe se vode za tržišta, jer bez tržišta neće biti ni proizvodnje. Urušavaju proizvodnju manjih ekonomija. Njihova tržišta preuzimaju velike kompanije dobro umrežene i zavisne od glavnih gazda u sistemu globalnog sveta. Za međusobno razračunavanjem moćni uvek stvaraju krizna područja, izazivaju građanske ratove. Rivali na tom području se međusobno optužuju. Obično se lako nađe žarište koje se koristi za razrešavanje međusonoh odnosa, kao što je građanski rat u Ukrajini, koji sve više se približava i preti da preraste u ratni sukob u kojeg SAD guraa EU, a to, kako smo videli svi i ne prihvataju. Ovo vruće leto 2014-to, neće biti leto odmora i predaha već leto velikih regijonalnih skupova u traganju za novim svetskim poretkom, gde veliki ne planiraju da gube. Na Balkanu, gde se sučeljavaju mnogi interesi SAD , Nemačke i Rusije i, vodi borba da se rival potisne sa tog područja. Nemačka, kao i kroz čitav prošli vek, nastavila je sa svojim izraženim interesovanjem za vlastitom kolonijom. U tom cilju su brojni samiti, jer je privredna saradnja celog regiona jugoistočne Evrope mala, i manja od jednog procenta nemačke spoljne ekonomije. Posle hrvatskog samita u Dubrovniku krajem avgusta, Nemačka (Merkelova) saziva balkanski samit u Berlinu. Ideja o tom regionalnom skupu potekla je od albanskog premijera Edija Rame (zemlje koju su nemci prvu stavili pod svoju kontrolu), odakle je i krenuo talas razbijanja SRJ. Orgganizator tog jedinstvenog skupa, nemačko ministarstvo za privredu i energiju, planiralo je diskusiju na temu projekata iz oblasti energetike, tehnologije i infrastrukture. Ukratko, razgovor o ekonomskoj saradnji na prostoru zapadnog Balkana i o promociji malih i srednjuh preduzeća, pretpostavlja se da će se na ovom planu postići uspeh. Jasno se pokazuju namere Nemačke, da spreči nagli porast saradnje Srbije i Rusije na ovom planu, kako bi na srpskim prostorima uspostavili sopstvenu kontrolu razvoja u budućnosti. Naravno, zbog toga je Srbija uvek na meti Nemačke, i njoj se nameću neprihvatljivi ultimativni uslovi i Srbija ucenjuje, odlažući njen prijem u EU. .Dosta sumnji da će se sve ovo pozitivno rešiti. Neko mora da promeni svoje ponašanje. VELIKI EKONOMSKI I KOLONIJALNI RATOVI ((DRUGI DEO) Pokretač ovih ratova je novi germanski američki lobi u Americi, formiran od snaga izbeglih iz Evrope po završetku Drugog svetskog rata i kasnije. Ove snage vrše snažan uticaj na države porekla starog kontinenta. Sve im je podređono i ta sprega je novi kolonijalni poredak, koji je nametnut američkoj administraciji, koja je i sama postala oruđe tih snaga, na štetu Amerike. Ceo proces dosta dugo to potvrđuje i dovodi u sumnju zvanično tumačenje svega što se na tim prostorima događa. Samo laiku nije jasno ono što se događa i nameće drugim državam i državicama u Evropi. Pored okupacionih odnosa, tu je sveopšti pritisak da se menja istorijska istina, kako bi se u buduće nastavilo na lažnom, da grade nova istorijska sećanja sa germanima u centru. To novo bi po njihovom bi obeležilo novu tvorevinu zvanu Evropska unija. Počelo je to mnogo ranije i na srpskom prostoru, lako organizovano okupljanje preživeli, potomaka i simpatizera ratnih nemačkih saveznika u Drugom svetskom ratu, i pokrenut proces dobro finansiran od Soroša i vlada, preko svojih diplomatskih predstavnika, da se na prostorima balkana potisne istina oba rata, a posebno, kako se približavao 28. juli 2014. dan kada Srbi obeležavaju stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata beleži se kulminacija tog lažnog prestavljanja prošlosti. Sasvim jednostavno su pokrenuli temu da su srbi krivi za izbijanje Prvog svetskog rata, pokušavajući da slučaj u Sarajevu potpuno preokrenu u svoju korist Srbi i Srbija proglase..krivima za taj rat. Nastala je velika pomama pa su na obe strane otpočele pripreme te proslave: germani da optužuju srbe i srbiju, pripremajući, uz pomoć saveznika u Drugom ratu, podizanje spomenika Ferdinandu u Sarajevu. Srbi tragaju po arhivama da dokažu svoju nevinost u tom ratu i odbrane čast Srbskog naroda, i svečanost u Nišu da se podsete na te veoma teške trenutke za srbski narod. Objavljuju se izjave aktera tog rata: „Ja vas šaljem u novi rat protiv jedne male, ali vrlo hrabre nacije“ – rekao je car Vilhelm drugi. „Srbija se borila očajnički i slavno, ne uzimajući u obzir nikakve interese osim svojih, a sa strašnim posledicama po sebe“ Vinston Čerčil, engleski političar. Srbiji su ponuđene pomoći u oružju, sanitetskom materijalu, bolničkom osoblju obući i odeći, znajući da su Srbi u neposrednm balkanskim ratovima dosta iskrvavili i da ratne rane nisu zalečene. Kada je Đeneralštabu srbsake vojske ponućena obuća, kakvom su bile opremljene druge vojske u tom ratu, Srbi traže 2 milijona opanaka, što je engleze iznenadilo. ali su im izašli u susret. Fermaršal Mekenzi: „Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe“, što se na kraju i dogodilo. Srbski kralj Petar Karađoršević. „Kad moja otadžbina propada, moj narod gine, zar ja smem da preživim tu nesreću“. Dugo su se mlade generacije ponosile svojim kraljem, čitajući o njegovom vojničkom ponašanju u vreme kada je srbska vojska krenula na jug na poznati marš preko Albanije sve do Krfa. Nema ozbiljnijeg mladog čoveka ni jednog intelektualca, koji nije sa uživanjem i ponosom čitao „Trilogiju“ Stevana Jakovljevića, i nije mogao biti ravnodušan onim što je ovaj vrstan srbski posac u svom istorijskom romanu napisao. Isti odjek je odigrala i, sada igra, knjiga Alčibalda Rajsa, koji je dao najbolju ocenu o srbskom čoveku, ali i o njegovim malim izrodima, koje je on optužio u toj knjizi. Po završetku Prvog svetskog rata francuz Franše d`Epere je izrekao: „Samo je srpski vojnik mogao da izdrži ovo ratno čudo. Slabo hranjen, ali visoko moralan i pun osećanja dužnosti, hrabar i retko istrajan u neprekidnim marševima i borbama, nadirao je pun pouzdanja i vere u uspeh“ Da li ima i jednog Srbina, koji se ovim ne bi ponosio? Mi smo bili i ostali mali narod po broju živih, a veoma veliki po broju mrtvih, čiji su životi isprepletani u našim žovotima. Moramo se sećati onih koji su živote davali da bi mi bili slobodni ljudi. Na njihovim tekovinama i njihovim žrtvovanjem mi gradimu svoju budućnost. Teško narodu ako se u njegovim redovima rodi izdajnik. Zato, Srbi izdaju osuđuju i ni jedan izdajnik ne može da ostvari cilj, pa i svojim lažima prikazan patritizam, ovaj narod ima četvore oči. Prošlost ga je naučila da mora biti oprezan, borben i istrajan, da bi preživeo. A uvek je preživeo ma koliko mu neprijatelj bio brojno veći i imao opasnije oružje. Zato je svoju borbenost gradio na izreci: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaku“. Ako obratimo pažnju na ono: da moramo biti oprezni, borbeni i istrajni, nije poruka samo dok rat traje. Ta poruka još više je vredna u miru, jer nam neprijatelj ne prilazi kao neprijatelj. On je zaodenut plaštom lažnog prijatelja iz interesa. Moramo se čuvati lažnog i neiskrenog prijatelja, posebno onoga, koji nas je do juče: satanizova, ucenjivao i ucenjuje, bombardovao pod lažnim izgovorom – takav prijatelj nikada nam ne može biti. VELIKI SRPSKI RATOVI U SENCI NJIHOVIH PODELA (Pisano 28.jula 2014.) Baš onako kako su nam se preci delili i ponašali u Velikim srpskim ratovima, koji su za jedne bili oslobodilački, a za druge nisu. U nasleđe ostavili su nam i velike podele. Delimo se oko istine, kockamo se žrtvama u oba rata, samo da bi zadovoljili sopstvenu taštinu i svako da pokaže svoj trag. Malo ko ističe istinu da su veliki prijatelji i saveznici, podeljenih srba, umeli vešto „da ratuju kad god se to moglo, tuđom krvlju“, koko to navodi Branislava Kovačević u svojoj knjizi „Bila je jednom jedna varoš“, na strani 119 i nastavlja: „i da su ipak znatno dalje od Jugoslovenskih granica nego Hitlerova Nemačka, u čije kolo su se već bile uhvatile Mađarska, Rumunija, Bugarska, i kojima su ponuđeni delovi Jugoslavije, ukoloko ova ne potpiše Trojni pakt“ – u predvečerje Drugog svetskog rata. Pažljivo čitajući ovu vrednu knjigu otkrivamo gde su se, u prošlosti, nalazili poznati bogataši, generali, političari, književnici tog vremena i tumači događaja između ova dva velika rata. Jeste, da je Prvi svetski rat, po srpski narod bio veoma krvav i dug, kada je stradalo preko milijon ljudi. Ostavio je iza sebe, posle sanacije bojišta, brojne kosturnice, stradalih u tom ratu, sa obe strane. Bilo je to obeležje gde su se vodile bitke tog rata. Svako to mesto je istorija za sebe. Ali, kada se radi o Drugom svetskom ratu, koji je obeležio i svoje bitke i bojeve, svoja stradanja i svoje jame, logore i nasilno prevremeno umiranje, stara podela je učinila svoje. Gubitnici tog rata su došli u poziciju, zbog stvaranja EU, koja nastoji da se prošlost preinači, i izvrše krupne promene u do sada važećim istorijskim događajima, podese za sebe povoljnim izmišljenim istinama, .rehabilituju nemački saveznici u tom ratu, koji su vidno nagrađeni od samog formitanja te Unije. Oko srbije plete se nova istorija danas. Dosta je to slično onome, kako je to Hitler primenio pre napada na kraljevinu Jugoslaviju, a posle poništenja potpisanog Trojnog pakta, događajima 27. marta 1941. godine. Dok se ovo piše, na mnogim mestima u Srbiji i u inostranstvu, obeležava se stogodišnjica početka Prvog svetskog rata. I, svako je ostao na svojim pozicijama. U Srbiji se dosta piše i govori. Pokreću se mnoga pitanja, ko zna po koji put u prošlosti, da bi se „istina“ prikazala, gledana brojnim očima, pisana raznim shvatanjima, upotrebljena u razne „dobronamerne“ svrhe, i kao uvek, sa rasholom i sukobima. Dokle će sve to trajati? Srbija i srbi nisu trenutno u stanju da odgovore na svoje pitanje, jer se ne slažu. A zašto se ne slažu? To oni moraju sami da odgovore i nađu rešenje, ali bez uplitanja sa strane. Kako to uraditi u sadašnjem vremenu, kada su se nad Srbijom nadvili tamni oblaci nove kolonijalne borbe u svetskim razmerama, a Srbija, kao da je u središtu različitih njihovi interesa, novih gospodara - novih kolonija. Ma šta govorili, sve što se događa zadnjih nekoliko decenija na ovim balkanskim prostorom, pokazuje druge namere i ciljeve velikih sila. Sve je podređeno interesima krupnog lihvarskog kapitala, velikih ekonomija, onda i danas. Žrtve su obični ljudi i državice, koje nikako da budu slobodne, jer su se našle na putu svetske mafije i gospodara nad tuđim životima, a koji ne znaju za milost, kada su im interesi u pitanju. Da bi ostvarili cilj, oni su ti koji proizvode sukobe u državama, kako bi slomili otpor i ostvarili svoje ciljeve. Dok se takva ljudska društva lako udružuju i homogenizuju, druge zavađaju i sprečavaju da isto urade. Srpski narod mora prevazići sebe, jer se našao u velikoj opasnosti da bude istrebljen u međusobnim sukobima, namtnutih od stranog gospodara.
goran dragic says:
imajuci u vidu da su rusi velemajstori defanzive i da veoma dugo i uporno mogu da cute meni se cini da je ovaj krvavi pir tek poceo. na zalost opet ce biti prolivene reke nevine krvi. rusija je velika zemlja i oduvek je stradao ruski narod ali i opstajao ma kakva sila da ga je spopadala i treba imatu u vidu da oni zapravo nemaju izbora osim da se sacuvaju i odrze a ko prezivi pricace. na veliku nesrecu svih umesanih i "pomocnih odreda" u vidu politicara malo su ispustili iz vida da rusija na celu drzave nema pijanog idiota sa baburastim nosom vec ozbiljnog, rekao bih veoma ozbiljnog i prekaljenog kgb - ovca koji je jako dobro obucen da su potrebne zrtve neophodne i da se na kraju price pita samo i iskljucivo pobednik. ovo je na zalost i posredno prilika da posle remija u siriji rusija preuzme vodecu ulogu u svetu i pocne polako da zauvek smanjuje uticaj sad i satelita na globalnom nivou. tu priliku nece nikako propustiti pogotovo sto za sad ima laufera viska a jos uvek zvanicno nije ni metak opalila. nevolja je utoliko veca sto se sve to desava u ruskom dvoristu a prici tako blizu mecki na rupu nikako ne garantuje da ce se uljez izvuci ziv ili makar neostecen. sve u svemu kada se uzme u obzir koliko je zapravo velika ova drzava potpuno idiotski pominjati nekakve sankcije?! narodu koji opstaje na tanjiru bilo kakve krane dnevno nemoguce je pretiti. podseticu i na to da je putin pre nekoliko godina uveo kategoriju tacnije obnovio kategoriju "unutrasnjeg neprijatelja" sto jasno govori o zavrsenim spiskovima nepodonih. naravno da to ostavlja gorak ukus u ustima pravdoljubivog i slobodarskog sveta ali kada je opstanak ili makar opsti interes u pitanju takve rekao bih radikalne mere su jednostavno neophodne. uvek se pokazalo se da tajming nekako ida na ruku onima koji umeju da cekaju a ne treba posebno pominjati ko u ovoj situaciji ima svo vreme ovog sveta.
Milan Markovic Mile says:
Gorane, potpuno sam sa Vama saglasan.Velika i nespojiva razlika između SAD, kao države i njenog unutrašnjeg uređenja. Posebno ističem, koja se skoro nije promenila od svog nastanka pa do danas. U kojoj su ljudska, a posebno demokratska prava, farsa.Mito i korupcija, kojom se služi, uvek bogat deo društva, gde je sve na prodaju i sve se može kupiti. Država u kojoj se lako može skriti svaki zločinac i kriminalac. Zato ističem, da u njoj trenutno najveću moć ima nemački lobi, koji svoja iskustva i moć nameću zemlji porekla. Slušajući izlaganja Putina i Medvedeva, u vreme njiovog boravka u Beogradu, obojica su isticala opasnost od novog fašizma, i potrebu da se mora pokrenuti antifašizam, da bi se svet sačuvao.Nije to ni malo naivno rečeno. I SAD bi morale da o tome razmišljaju i prestanu biti oruđe fašizma. Hladni rat nisu Rusi pokrenuli ni u prošlosti, a posebno sada. Njega pokreću one ekonomske snage, koje i ne mogu opstati bez toga, jer na tome počivaju svi njihovi planovi, koji nemaju osećaj da su im usta puna krvavog novca, po tome se malobrojna oligarhija razlikuje od većine podređenih koji im služe. Ta bolest zahvatila je mnoge zemlje, u kojima većina radi i stvara, a manjina prisvaja i odlučuje.
Milan Markovic Mile says:
“Divlji zapad” otpočeo je svoj prodor na “Divlji istok”, ali ne sada. Traje to dugo. Zaustaviti se može samo ekonomski. To će se desiti, kada ukrajinci, kompletno, shvate da im ruski narod nije neprijatelj. Rusija, i ne želi da se služi istim sredstvima sa kojima se služi izopačeni Zapad. A oni priželjkuju ljudsku klanicu, koju su izazivali ceo prethodni vek. U ovoj ratnoj igri ne učetvuje samo amerika, već i njeni sateliti, a moguće je da sa ovim upravlja fašistiki lobi, jer ono što se događa sada u Ukrajini smrdi na događaje pred početak Drugog svetskog rata, koko je Hitler primenio na granici prema poljskoj. Setimo se tih davnih događaja i kako je sve to počelo. Znamo i kako je završilo.
Milan Markovic Mile says:
SUMRAK I TAMNA STRANA LJUDSKE ZAJEDNICE Dok jedna ostrašćena i izdvojena mala skupina ljudskih zlotvora drži sve pod svojom kontrolom, veoma dugi niz godina, čovekova vrsta je u stalnom krvavom sukobu na svim meridijanima. Šta je povezalo sve te ljudske zlotvore, koji ne priznaju državne granice, koji su iznad svih zakona i svih država, koji imaju vlast nad drugima u svim oblastima: politike, religije, trgovine i industrije, bankarstva, osiguranja, rudarstva, trgovine drogom, grupu koja nikome ne polaže račune osim svojim članovima!? Ta tamna strana ljudske skupine se, ne slučajno, vekovima pokreće se sa istih prostora, vođena istim idejama, ostrašćena, laka na oružju, lažna i maloumna, gramžljiva, koja postaje opasan parazit svoje vrste na planeti Zemlji. Tu izdvojenu skupinu na svim meridijanima, gde se stalno beleže sukobi i ratovi, krasi oreol lažnog i primitivnog ljudskog izroda, umišljenog da mu je sve dozvoljeno. Samo ih pogledajte čime se kite? Uvek su okruženi dobro naoružanim i uvežbanim čuvarima njihove kitnjaste spodobe, iza koje se krije lažna ličnost. Njihova ljudskost u sopstvenoj sredini je lažna, ako se takav ne ponaša i prema drugima van svoje sredine. Ali se, ne slučno, izdvojila i udružila veoma mala skupna, koja se, uz primenu sile, lažnih ljudskih prava, koja to zavodi pomoću svojih insttitucija, i nameće to većem delu svog okruženja, postaje tamna strana ljudske zajednice, koja srlja u samouništenje, jer parazit sopstvene vrste uništava vrstu, ako razum ne ovlada ljudska vrsta će sama sebe progutati. Izdvoji se jedan moćan savez, neravnopravnih članova, koji je od samog početka stvaranja postao opasan remetnički organ na planeti. Tamo, gde je on prisutan kao nečiji „saveznik“. u rešavanju konflikta, koje i sam izaziva da bi stvorio privid i razlog svog prisustva, mira nema. Sama ta činjenica govori o opasnoj i, za čovečanstvo pogubnoj skupini, koja za račun veoma male i izdvojene grupe moćnika, obavlja prljav zadatak. Nije slučajno u prednjem stavu naglašeno da je taj skup neravnopravnih članova, jer se sve češće događa da su odluke „glavnog“ i njemu bližih u tom savezu na štetu većeg dela neravnopracnih članova, koji pružaju otpor, jer su im životni interesi ugroženi. Dugi niz godina, i u vreme dugotrajnog kolonijalnog rata, kojeg vode SAD posebno na prostorima Evrope, Azije i Afrike, da bi se učvrstile kao „super sila“ nije u skladu sa većim delom tog saveza. Tu nastaje i tamna strana budućih svetskih odnosa. Posebno u Evropi, gde se godinama zauzimaju ratne busije, formiraju baze sa jasnim ciljem, postavljaju „raketni štitovi“ sa veoma opasnim punjenjem, pod izmišljenim izgovorima o nekoj, verovatno van zemaljkoj agresiji, ali jasno namenjenoj, da se Ruska Federacija izoluje, oslabi, jer im postaju nepremostivi privredni konkurent, koji se kao plima širi na sve strane. Ovom ekspanzionističkom privrednom razvoju glavnog konkurenta, kada su ugrožena „prava“ SAD, logika govori: ako se nešto ne može rešiti diplomatskim i političkim sredstvima, poteže se oružje i pretnje do esklalacije rata i velikih sukoba, računajući da će u tim ratovima, kao i do sada, koalicija Zapada biti pobednik. Izgleda da je tome došao kraj, jer se planovi SAD u Evropi ne sprovode kako je to zamišljeno, pa se aktuelni predsednik SAD Barak Obama obraća Evropljanima i iznosi svoje nezadovoljstvo. Tokom nedavnog susreta sa Obamom.šef NATO-a Anders Fog Rasmusen nije mogao da sakrije činjenicu da se Evropljani u stvari plaše najnovijeg eskaliranja sukoba u Ukrajini, a ta eskalacija upravo je inicirana od strane Vašingtona i NATO-a – prenose svetski listovi. . Opremanje ukrajinskih oružanih snaga teškim naoružanjem sovjetskog porekla, koje je još preostalo u hangarima bivših članova Varšavskog ugovora, a sada članica NATO-a, ali, još važnije, „nesebičnom finansijskom pomoći“ (govori se o 23 miliona dolara) koju je Vašngton pre neki dan uputio Kijevu – javljaju izveštači. Sve su ovo jasne namere SAD da se ubrza okončanje ovog sukoba u svoju korist, a za pomenutu pomoć očekuje se veoma jasna protivusluga. A ono, što se ljuti Obama na Evropske članice NATO-a, a i one puzavce i laktaroše, od kojih očekuje da u ovoj eskalaciji sukoba na liniji fronta preuzmu na sebe. Kada običan čovek upozna ovo stanje ljigavih međudržavnih i ljudskih odnosa, shvata koliko bednih ljudi upravljaju njihovim životima, a oni su nemoćni da to promene, jer čitav zatamljeni deo ljudske zajednice upravlja tokovima ljudskog čopora
Milan Markovic Mile says:
SVETSKA POZORNICA DA NE POVERUJEŠ Ono što nećete naći na trećoj stranici „Politike“(eletronsko izdanje) od 1. avgusta 2014. događa se, ali liči na „svetsku pozornicu“, da ne poveruješ. Da ne govorim o onome što je objavljeno, dobi se utisak kao da SAD vode krvavi rat u Gazi. Projektili koji padaju među stanovnike u Gazi, i odmah eksplodiraju, nose etikete amričkih firmi. Oruđa kojim su ispaljene su američke proizvodnje. Posluga, koja ih poslužuje su plaćenici, a moguće i jevreji, i nisu svesni za koga su ti projektili namenjeni, gde eksplodiraju i koga tamo ubijaju. Oni to ne vide i ne osećaju. Elementi su dati sa američkih satelita, koji i bez posade nadziru teritoriju Gaze, a onaj, koji za trenažerom upravlja tim sistemom i diriguje opaljivanje je negde u nekoj američkoj bazi, tu na tom prostoru. Ovo nije rat, ovo su igrice, namenjene proizvođačima svih tih spravica, oruđa i municije, koji dobro naplate svaki takav projektil i svi u lancu, koji od nečije nesreće hrane svoju decu i žive bez griže savesti. Taj su zadatak dobili i on im je plaćen. Tu su brojni fotoreporteri. Si-En-En da sve to na vreme snime i najkraćim putem pošalju uredniku da to objavi. I svi oni za svoj vredan posao su dobro plaćeni, a „Si-En-En je juče emitovao snimke iz Gaze posle neuobičajeno dugog uvoda. Voditelj je prvo upozorio gledaoce da će predstojeći snimci biti uznemirujući, ali i da Si-En-En tim prilogom ne želi da bilo šta kaže o bilo čijoj krivici, već samo da pokaže koliko je težak život za obične stanovnike enklave. Potom je prikazano kako ambulatna kola stižu do jedne zgrade i kako se u trenutku kada lekari i tehničari izlaze da pomognu povređenima u prethodnom napadu, čuje se druga eksplozija, pa je pomoć potrebna i onima koji su došli da drugima ukažu pomoć“ Šta kaže Bela kuća? Bela kuća osuđije stradanje civila u Gazi, ali odobrava nove isporuke municije Izraelu, jer će im podmetnuti da jevreji krvae svoje ruke, da bi Amerika oprala svoj zločin. Tu je i Generalni sekretar UN da potvrdi kako su jevreji za to krivi, a ne ulazi u ono što je svima poznato, kolonijalni ratovi SAD su sredstvo da se zaposli i proizvodi, a pre svega ono što se i najviše plaća, a to nije namenjeno da se od toga živi i preživi, već je namenjeno da drugoga ubije, a za to ubistvo se dobija i posebna nagrada (čitajte reportaže iz rata u Iraku, kako su snajperisti na svom snajperu urezivali recke i brojali svoje žrtve, takmičeći se ko će više ubiti nedužnih ljudi, jer će biti nagrađen). Ne događa li se to na prostorima gde žive arapi i jevreji, a došljci upravljaju sistemom za ubijanje i oni su bogato nagrađeni.
Pingback: Svud ispod nas munje sijevaju | Pogledi
Pingback: Nebojša Malić: Svud ispod nas munje sijevaju | SRBski FBReporter