MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Srbija ćuti na sve, jer više neće nikome da se zamera

MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Srbija ćuti na sve, jer više neće nikome da se zamera

21 septembra 2014

Aktuelno-mirjana-bobic-mojsilovic-gost-voditeljPiše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Izgleda da su Srbi ispunili onaj davnašnji poziv proročice Kleopatre i „sreli se sa svojom sudbinom“.

Zanimljivo je kako ta sudbina izgleda, u nekoliko reči, samo u poslednjih desetak dana.

Šta reći nego – Srbija je velika tajna?

Zbog toga što je Bunjevcima poklonio bukvare na ćirilici, iz Hrvatske su stigle otrovne opaske predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću od strane hrvatskog premijera i predsednika, a poslanica radikalno desničarske nacionalističke stranke iskoristila je pomenuti „skandal“ da optuži Srbiju i srpskog predsednika za „nastavljanje iživljavanja političkog vrha Republike Srbije nad Hrvatima Vojvodine“. Žestina reakcije Hrvatske, u kojoj je lomljenje tabli sa ćiriličnim natpisima i dalje jedan od stubova domoljublja, prosto je neverovatna, pogotovo kada se uzme u obzir potpuni nedostatak reakcije Srbije – niti se Srbija preterano uzbuđivala zbog lomljenja ćiriličnih tabli, niti je ova najnovija hrvatska reakcija i bilo koga ovde uzbudila.

Jer, Srbija sada želi samo dobrosusedske odnose sa svim zemljama na svetu.

Pa, tako, izostaje i reakcija na, sada već famoznu, i po društvenim mrežama više puta objavljenu mapu Evropskog centra za savete potrošačima iz Evropske unije, koji imaju bilo kakva pitanja vezana za kupovinu i prevoz robe iz jedne zemlje EU u drugu, na kojoj je Vojvodina pripojena velikoj Hrvatskoj. Nekoliko dana kasnije, pošto su se u EU zapitali ko je mogao da napravi takvu grešku, mapa je ispravljena, i dobra vest je da je Vojvodina ponovo deo Srbije. Izgleda da je neko odlučio da to treba shvatiti opušteno kao „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“.

Dobro, jasno je da prisustvujemo raspadu svega što smo znali, a novo premeravanje sveta odvija se pred našim očima. Pornografija geografije, pred kojom ostajemo bez reči.

Srbija se ovih dana bavila uglavnom referendumom u Škotskoj. I da li se kraljica britanske imperije oko toga potresla, i šta je rekao Dejvid Kameron, i kako će taj projekat, poput virusa, zahvatiti Evropu. Da se spremi Barselona, a referendum o odvajanju Katalonije od Španije najavljuje se za 9. novembar. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže „nek se spremi i Republika Srpska“, a Srbija ćuti, čak i kad jedan zvaničnik Federacije izjavi da ga to podseća na „spremžte se, spremžte četnici“!

U Prištini bi se rado pobratimili sa Glazgovom, a u Makedoniji proglašena je samostalna albanska republika Ilirida. U međuvremenu, Kosovo je uvelo sankcije Rusiji, a američki ambasador u Srbiji određuje nam terapijsku dozu odnosa sa Rusijom, dok EU i SAD svim silama ubeđuju Srbiju da se podrži Ukrajina. Kao što je lepo napisao Emil Vlajki, potpredsednik RS, u časopisu NSPM: „Kada se radilo o nama, albanska manjina je, po Amerima, imala pravo da se odvoji i osnuje svoju državu, a kada se radi o Ukrajini, ruska manjina, opet po Amerima, nema pravo da se odvoji u vidu nove države?“, ali na tu logiku na parče, ovde više niko ne reaguje. Jer, Srbija više neće nikome da se zamera.

Možete imati dobre odnose i sa Rusijom i Kinom, i sa SAD. Ali naš stav o posetama kineskih i ruskih zvaničnika se razlikuje. Kinezi gotovo nikoga nisu napali, a Rusi jesu. To treba imati na umu. Još nije sigurno da li će Putin doći, ali ako se to desi – zašto dolazi? Zbog proslave oslobađanja Beograda? A Beograd je oslobodila i Treća ukrajinska armija, kao deo Crvene armije“, rekao je ovih dana njegova ekselencija gospodin Kirbi, i njegovoj odlučnosti niko nema šta da prigovori.

Naš susret sa našom sudbinom, dakle, odvija se u dostojanstvenom ćutanju. Jer, sertifikati o istini, pravdi i dopuštenom ponašanju na međunarodnoj sceni stižu iz Vašingtona. Balkan, sa svim tim slučajno pogrešno nacrtanim mapama, sa proglašenjem Iliride u centru Skoplja, sa pritiscima na Srbiju da se dobrovoljno stavi na stranu koja je cepa i pokorava, postaje metafora „uvođenja demokratije“. Evropska unija sada deli da bi množila. Referendumi i separatistički pokreti za novu veliku državu bez granica. Srbija mirno i dostojanstveno. Čeka pred vratima.

Susret sa našom sudbinom odvija se u tišini, i iako još uvek sve karte nisu otvorene, ovih nekoliko karata u savremenoj strategiji pasijansa, koje vidimo, ne obećavaju srećan kraj.

(Novosti)

KOMENTARI



6 komentara

  1. mirjana zeković says:

    Jedan u nizu brilijantnih tekstova Mirjane Bobić Mojsilović.Tekst koji bi trebalo da nas postidi.Upravo tako se već dugo osećam u svojoj zemlji.

  2. Janko says:

    Kakav protest Srba u vezi pisma i jezika? Mi smo svesno usvojili latinicu kao svoje pismo i tu nema povratka. Znam mnoge Srbe koji bi se zbog latinice sa prijateljem posvađali, ako ne i ubili. Zbog izjednačavanja jezika bivših jugoslovenskih republika za briselske potrebe, mi prihvatamo hrvatski jezik i pismo. Ćirilicu za sada možemo videti skoro samo na nadgrobnim spomenicima. Ali, i odatle ćemo je isterati.

  3. Zoran says:

    Ova i njena seka su za sve režime i vlasti i u svakom vremenu prodaju svoju pamet.

  4. Zapadnjak says:

    Znate Mirjana kako to sad Srbi u Hrvatskoj kažu:manite nas i ćirilice i sve ove napetosti oko toga,dajte da živimo da nas ne šikaniraju i pljuju gde god stignu,aparthejd je prava reč za ovo što mi doživljavamo,nikada se to promeniti neće,MI moramo da pazimo šta radimo i pričamo,I DA SE NE ZAMERAMO,sve što je nekada i bilo kako-tako u ovoj državi a što se ticalo ravnopravnosti,otišlo je u nepovrat za veke vekova,kad samo pomislim da mi je sin 9 generacija ovde i da smo moji preci i ja zajedno s njima izgrađivali ovu zemlju,lili krv,znoj i suze za nju,a sada ni u kafanu nesmemo da odemo a da nas ne provociraju i gledaju popreko,svako groblje pravoslavno od istoka prema zapadu je srušeno,opoganjeno,svaka domaćinska kuća je četnička,za nas ovde leba nema,ćirilica je samo jedan mali delić,ali tako ogromno važan za nas,i pomiću njega nas ucenjuju i svode na njihovu meru.Kada prolazite sa Istoka na zapad Hrvatske,videćete prelepe pravoslavne crkve,oronule,puste,polusagrađene,ruševne,sve je to jedan dokaz da nas ovde više nema,a ako nas i ima,moramo dobro paziti da se NE ZAMERAMO našim gospodarima,jer,drugu reč stvarno ne mogu da upotrebim.Živeli Mirjana,čitajući vaše tekstove bude mi lakše,možda i zato što se tešim da eto,i na nas neko misli.

  5. Pingback: MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Srbija ćuti na sve, jer više neće nikome da se zamera | Jadovno 1941.

  6. Pingback: MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Srbija ćuti na sve, jer više neće nikome da se zamera | Jadovno 1941.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *