„Мирна Бачка“ и немирни Балкан

„Mirna Bačka“ i nemirni Balkan

20 juna 2016

Dragomir Andjelkovic 3345Piše: Dragomir Anđelković

NEMCI su frustrirani što sedam decenija posle poraza nisu svoji na svome! Više puta su pokušali da se emancipuju od starijeg anglosaksonskog brata. Ni on nije sedeo skrštenih ruku. Uvek je uspevao da spreči nemački izlazak iz svog čeličnog zagrljaja. Kada je Šreder zaigrao oštrije u cilju razvijanja strateškog partnerstva sa Rusijom (bez čega nema spasa za Nemačku), suočio se sa mini „obojenim udarom“. Snažni američki aparat uticaja u Nemačkoj (mediji, NVO, biznis) stavio se u funkciju njegovog rušenja. Radi svojih interesa u celu stvar se uključila i nemačka opozicija.

I sama se uskoro suočila sa postmodernim okupacionim stegama. Toga su bili svesni i u Vašingtonu, pa da ne bi bilo novog pokušaja bega, između ostalog, doveli su ukrajinsku krizu do krajnosti i naterali EU da uđe u rovove iskopane prema Rusiji. Protivno svojim interesima Berlin je uvučen u konfrontaciju sa Moskvom. Kako je primetio jedan poznati italijanski general: Amerikanci su majstori da saveznike prisile na saučešće u akcijama koje kao bumerang više pogađaju njih nego protivnike. Tako se vazali slabe i održavaju u poslušnosti.

Ista matrica važi za Balkan. Njega Vašington potpaljuje, i to uz učešće nekih svojih EU klijenata, kako bi delovao protiv Rusije. Slovensko-pravoslavne zemlje koje s njom razvijaju dobre odnose, kao što su Srbija, Srpska i Makedonija, destabilišu se ili drže pod pritiskom, te se, doduše zasad asimetrično, u njima radi na instaliranju na vlast totalno poslušnih vlastodržaca. Sada su pod udarom Dodik i Gruevski, a pre ili kasnije biće pokrenut juriš na Vučića, koji je i sada izložen akcijama slabljenja. Zapad je svestan da za njegovo rušenje još nisu sazrele okolnosti, ali onog momenta kada je 2014. dobio oko 50 odsto glasova (i to sada potvrdio), Vučiću je nacrtana meta. Za evroatlantsku elitu neprihvatljivo je da lideri zemalja za koje znaju da nisu naklonjene Zapadu budu jaki. Pogotovo kada imaju osnova da veruju da im i oni, uz svu pozitivnu retoriku, dubinski nisu skloni.

U Vašingtonu postoji strah da će oni iskoristiti priliku da se preorijentišu. Da postupe kao Dodik kada je shvatio da je Zapad nepokolebljiv u nameri da svede RS na puki administrativni entitet, pa nema drugu mogućnost nego da se oštro suprotstavi. To nije uradio samoubilački već racionalno, u trenutku kada je shvatio da se Rusija vraća na veliku scenu i postaje aktivnija na Balkanu, a u globalnim razmerama Kina je sve veći konkurent Zapadu. Tako su Dodik i RS opstali do današnjih dana. Ali ni evroatlantske strukture nisu odustale od njihovog rušenja.

U kontekstu zaoštravanja odnosa sa Rusijom, intenzivirale su ofanzivu na Balkanu. I to, da ponovim, ne samo da bi suzbile uticaj Moskve, već i da bi održavale svoju dominaciju tamo gde su je uspostavile protivno volji naroda. Zato se – ali i kako bi nemačka periferija bila što trusnija i time se Berlinu kresala krila – u RS i Makedoniji radi na organizovanju „obojenih revolucija“, dok se u Crnoj Gori sprovodi „obojena kontrarevolucija“. Održava se na vlasti Đukanović, koji je izgubio svaki legitimitet i predstavlja kriminalno-korupcionašku ranu koja ugrožava EU!

Nama ostaje da se solidarišemo sa ugroženom Srpskom i Makedonijom, odnosno srpskim narodom u Crnoj Gori. Beograd mora da bude aktivniji na planu podrške svima njima, kako zbog srpskog nacionalnog interesa u regionu, tako i stabilnosti same Srbije koja je sigurno sledeća meta. Dobar korak u tom pravcu je učinjen pružanjem podrške Dodiku, ali i nastojanjem da se on približi bar delu opozicije u RS (a vlasti na nivou BiH). Srpski narod zapadno od Drine, uz sve normalne političke podele, mora da bude što složniji oko odbrane RS. Tek na tim osnovama Srbija može efikasno da mu pomogne. Konačno, ne zaboravimo na srpski narod i u Crnoj Gori, gde je izložen identitetskom genocidu. Tu je Beograd pasivan, a nema pravo da se pravi da ne vidi šta se tamo dešava! U krajnjoj liniji, kao što je evropska geopolitika integralni mozaik, u kome se ceh plaća i van svoje kuće, tako stvari stoje i sa regionalnim odnosima. Toga moramo biti svesni i zbog „mirne Bačke“!

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Toma says:

    Za sada Vucic nema cega da se plasi sto se Zapada tice.Naivno deluje teza ovog "analiticara".Ovakvog premijera bi pozelela svaka zapadna okupaciona sila.Znamo zasto je Dodik postao "Veliki Srbin"?Radi vlasti. Dajte da vidimo sta je sve dao tzv.Zapadu od ingerencija koje su po Dejtonskom sporazumu pripadale Republici Srpskoj.Sada vec mogu da tvrdim da ce Vucic ostati najgori premijer u istoriji Srbije.Kako kazu:Zivi bili pa videli.Vratimo se malo unazad kroz nasu istoriju i uporedite one koji su na tacni davali srpske interese,kako ih danas zovu.Vreme je :majstorsko reseto"."Analiticar" ce tada da pise drugu pesmu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *