MIROSLAV LAZANSKI: „Bondstil“ je jedina uspešna firma na Kosovu i Metohiji

Tweet

Da bi ste ušli u Bondstil, najveću vojnu bazu Kfora na Kosovu, nije dovoljno da ste najavljeni, da vas čeka američki oficir i da ste došli sa nemačkim potpukovnikom. Pripadnici privatne bezbednosne kompanije koja vrši spoljno obezbeđenje baze, opremljeni automatskim puškama, u uniformama, ljubazno vas zamole da izađete iz automobila iako ste stigli u vojnom vozilu Kfora, onda vas smeste iza betonskog zida da ne možete da gledate proceduru kompletnog pregleda vozila i prtljaga, ali sve to traje relativno kratko.

Bondstil o kojem su se u našoj javnosti poslednjih desetak godina ispredale takoreći prave bajke, jeste vojni kamp, koji je dobio ime po američkom heroju iz vijetnamskog rata, smešten u blizini Uroševca. Baza je na visoravni, manjem uzvišenju koje dominira okolinom, delom je na privatnom, a delom na društvenom zemljištu. Korišćenje društvenog zemljišta Kfor ne plaća, a privatnim vlasnicima, kojih ima oko 140, Kfor godišnje plaća rentu od ukupno 220.000 evra. Od jednog kraja baze do drugog ima oko pet milja, neki objekti i smeštajni kapaciteti u međuvremenu su demontirani, reklo bi se da Bondstil polako odumire. Na početku je misija imala 50.000 ljudi, a danas je na Kosovu oko 5.000 pripadnika Kfora.

Trenutno u Bondstilu boravi 720 američkih pripadnika Kfora, kao i 510 vojnika, podoficira i oficira iz deset država: Poljske, Ukrajine, Turske, Rumunije, Jermenije, Švajcarske, Slovenije, Hrvatske, Francuske i Nemačke. U bazi radi 50 američkih civila-oficira za vezu, 180 civila drugih nacija pod ugovorom, kao i 820 lokalnih stanovnika, takođe pod ugovorom. Baza sada može da primi 2.400 ljudi plus dodatnih 1.500. Izgrađeno je 146 tipičnih američkih drvenih baraka za stanovanje vojnika. Žene i muškarci smešteni su odvojeno.

Tu je i 30 zgrada od metala, ogromni specijalni hangari od plastike za remont helikoptera, šoping centar, kafići, restoran koji može da prihvati 800 ljudi, dva fitnes-centra, crkva, skladišta hrane i goriva, najmodernija bolnica, heliodrom sa 11 američkih „blek houk helikoptera, dva hrvatska helikoptera Mi-17, dva švajcarska helikoptera, jedan slovenački. Vojnicima su na raspolaganju i sportski tereni za fudbal, košarku, golf, kilometri saobraćajnica, parkirališta. Bodljikavom žicom opasani su i unutar baze specijalno čuvani objekti.

Struju daju generatori na dizel-gorivo, snage 16,9 megavata, dovoljno za grad srednje veličine, voda se dobija prečišćavanjem iz šest velikih bunara. Hrana se nabavlja u zemljama EU, jedino se hleb kupuje od lokalaca, jer kažu da je hleb na Kosovu odličan. Svi otpaci bilo koje vrste se recikliraju, strogo se vodi računa o ekologiji.

Bondstil je, zapravo, jedina firma koja uspešno posluje na području Uroševca. Plate lokalnog stanovništva koje radi u bazi su od 400 do 800 evra. A Kfor svojim boravkom puni budžet Kosova sa 15 odsto sredstava. Za sve zaposlene u Bondstilu hrana i smeštaj su besplatni, a da je hrana na nivou najboljih svetskih hotela uverio sam se lično: dvadeset vrsta jela, sedam vrsta ribe, ali nema piva niti bilo kog drugog alkohola.

U komandi baze dočekali su me američki pukovnik Dejvid Vuds, komandant multinacionalne borbene grupe „Istok”, poljski potpukovnik Remiguš Zielinski, zamenik komandanta i gospođa Dela Hodžis koja je zapravo civilna direktorka baze Bondstil odgovorna za logistiku i materijalnu podršku.

Vojnici pod komandom pukovnika Vudsa „pokrivaju” istočni deo Kosova, a njihov rejon se opet deli na sever, centralni deo i istok. Pukovnik Vuds je komandir jedinice od 1.500 vojnika, podoficira i oficira iz devet država. Nemaju nijedan tenk niti borbeno vozilo pešadije, nijedan „abrams” ni „bredli”, na Kosovu Kfor sada nema tenkove.

„To je super”, kažem pukovniku.

– Naravno, to pokazuje da je bezbednost bolja i da nam ovde ne trebaju ni tenkovi ni borbena vozila. Operativni smo 24 sata dnevno i bez toga.

– Ma, nisam mislio na tenkove u tom kontekstu.

– Nego na šta ste mislili?

– Pa, pošto ovde više nema tenkova, i kada vi jednog lepog dana odete sa Kosova, onda srpski tenkovi mogu da sjure do Đakovice za šest sati. Znate, nikad se ne zna.

– Ma hajte, to su srpska posla.

Pukovnik Vuds kaže da su odnosi sa lokalnim srpskim stanovništvom dobri i da njegova jedinica ima redovne sastanke sa predstavnicima vojske Srbije. Organizovane su zajedničke patrole duž administrativne linije, a on sam je nedavno bio u Novom Pazaru na sastanku s oficirima vojske Srbije. Tada je posetio i jedan srpski manastir i, kako kaže, impresioniran je srpskom prošlošću i kulturom.

– Je li neko od oficira Vojske Srbije bio u Bondstilu?

– Ne znam za raniji period, ja sam ovde tek 45 dana.

– Pa pozovite ih.

Pukovnik Vuds naglašava da se u Bondstilu u hitnim slučajevima pruža i medicinska usluga lokalnom stanovništvu, ali i da Bondstil nije najveća američka baza u Evropi, jer je Ramštajn u Nemačkoj veća. Šta će biti sa Bondstilom kada jednog dana Kfor ode pukovnik ne zna. Kako se smanjuju zadaci misije Kfora tako se smanjuje i Bondstil. Tamo gde je nekada bila spoljna ograda sada su prazni tereni bez ograde.

Vode me u operativni centar 525. američke borbeno-izviđačke brigade, poznate i kao „Munjevita”. Munja je simbol sposobnosti jedinice za komunikaciju i elektronsko ratovanje, a šahovsko polje je znak budnosti danju i noću. Brigada je jedinstvena kombinacija vojne obaveštajne službe, konjice, odnosno helikoptera, i mogućnosti izviđanja na daljinu, a vuče svoje poreklo iz tri jedinice iz Drugog svetskog rata: 525. tima za ispitivanje, odnosno obaveštajne grupe, kontraobaveštajnog odeljenja 218. korpusa i 38. konjičkog eskadrona. U vijetnamskom ratu poginulo je 60 pripadnika 525. vojnoobaveštajne grupe 525. brigade. Operativne snage brigade prikupljaju prvoklasne informacije, rade obaveštajne analize i nadzor na daljinu. Imaju veliko iskustvo iz svih ratova i intervencija u poslednjih 50 godina, posebno iz Iraka i Avganistana.

– Da li prisluškujete sve u regionu i zašto ste baš sada na Kosovu – upitao sam pukovnika Vudsa.

– Ma ne, ovde smo ne zbog neke posebne situacije, mi se rotiramo u inostranstvu na svake tri godine, dva bataljona su nam trenutno u Avganistanu, a jedan je ovde. Ali on nema obaveštajnu ulogu.

– Koristite li i bespilotne letelice na Kosovu?

– Da, imamo takve letelice ovde, to su „pume”, pokazaćemo vam ih.

– Pa šta gledate?

– Samo posmatramo šta se događa, osmatramo teren, puteve, neko veće okupljanje ljudi.

– Alternativne srpske puteve?

– „Puma” ima relativno mali domet, nekoliko kilometara, to je taktička bespilotna letelica, ali ostaje u vazduhu do tri sata i daje sliku terena u realnom vremenu.

Nisu mi dozvoli da iznutra slikam operativni centar 525. borbeno-izviđačke brigade u Bondstilu. Velika prostorija sa kompjuterima, kartama, šemama, operativci su smešteni na galerijama na četiri nivoa. Kao u Kejp Kenediju, klima-uređaji, prigušena svetla. Sve se osmatra i prati, možda i kako oni Srbi tamo na severu Kosova sada okreću jaganjce i tamane hladno pivo? Samo jedan telefon na stolu u podnožju galerija.

– Je li to za vezu s Obamom?

Pukovnik Vuds se samo nasmejao. Njegov zamenik, potpukovnik Zielinski u šali je dodao: „Nije za Obamu, možda jeste za Pentagon”. Inače, svi oficiri u Bondstilu naglašavaju da su oni oficiri Kfora, a ne nacionalnih armija.

Napolju je „blek houk” snažnom elisom uskovitlao pesak i prašinu. Vežu mi gurtne, sedim pored otvorenih vrata, vetar bije sa svih strana, helikopter se naginje. Kao u Vijetnamu. Prvo odredište je baza Kfora kraj Novog Sela. Bazu su Francuzi nazvali „Latr de Tasinji” po čuvenom De Golovom generalu iz Drugog svetskog rata. Pukovniku Vudsu raportira američki potpukovnik Erik Krajder, komandant baze. On „pokriva” Zubin Potok, Leposavić i Zvečane. U Mitrovici nemaju vojnike. Odnosi sa Srbima dobri.

Letimo dalje, odredište je baza Noting hil kod Leposavića. Tu je stacionirano 128 vojnika Kfora. Odnosi sa lokalnim Srbima dobri. Sledeća „stanica” je baza Kfora kod prelaza Jarinje. Vojnici su ovde smešteni u šatore. Pokazuju mi bespilotnu letelicu „pumu”. Kažu da ne koriste satelit za izviđanje terena. Mogu li da otkriju svaki srpski puteljak? Pukovnik Vuds se smeši.

– Ne postoji ništa bolje od očiju vojnika.

Preko reke Ibar je neka vrsta alternativnog puta. Šta je za Kfor alternativni put? Svaki onaj po kojem može da ide kamion teži od tri tone, kaže potpukovnik Krajder. Odnosi sa Srbima dobri.

„Blek houk” me dovozi do baze kod prelaza Brnjak. Tu su Francuzi sa oklopnim automobilima „panhard” i Austrijanci sa drvenim čamcima kojima po jezeru Gazivode kontrolišu administrativnu liniju. Austrijska ratna flotila na Kosovu vozi me po jezeru. Sa kosovske strane obale, mali brodić sa ogromnom srpskim zastavom. Nemački pukovnik Ginter Bon prati moj pogled na zastavu: „Mi smo neutralni, podržaćemo sve što se vi i Albanci dogovorite. Ali dogovorite se jednom.”

U sumrak „blek houk” me je vratio u Prištinu. Nad Kosovom pada noć…

(Politika)

Tweet