МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Да подигнемо Туђману споменик усред Београда и да му се захвалимо

MIROSLAV LAZANSKI: Da podignemo Tuđmanu spomenik usred Beograda i da mu se zahvalimo

9 decembra 2018

Piše: Miroslav Lazanski

Književnici veličaju „heroja nad herojima” i „kormilara nacije”. Političari porede ono što je on uradio sa delima Bizmarka i Čerčila. Slikari ga slikaju kako kao Bog silazi s neba ispred svetog horizonta. Bezbrojni umetnici veličaju ga na bezbrojnim proslavama: na Dan oružanih snaga, na Dan domovinskog rata, na Dan palih heroja, na Dan pobede, uvek postoji neki povod da se izrazi zahvalnost „velikom sinu hrvatskog naroda”. Istina, neki su ti datumi proslava sada ujedinjeni, ali Franjo Tuđman, bivši komunista i general JNA, prvi predsednik Republike Hrvatske izvan Jugoslavije, šef partije HDZ, vrhovni komandant hrvatske vojske, nekadašnji predsednik „Partizana”, počasni predsednik svih mogućih fondacija i udruženja i dalje je otac svih Hrvata. Ono što nije uspeo da uradi fašistički vođa, srbomrzac i zlikovac Ante Pavelić, šef hrvatske vazalske države po milosti Hitlerovoj  u periodu 1941–1945. godine, Tuđman je okončao.



Razmišljam ovih dana, posle 100 godina od osnivanja Jugoslavije i 100 godina kako smo ujedinjeni u veštačku državu Jugoslaviju, razmišljam kako nam je eto trebalo celih 100 godina da shvatimo kako smo se zaje… Što sada glasno i jasno na sve strane lamentiraju, posle 100 godina, gotovo svi naši istoričari, doktori nauka i mnogi akademici. Koji su se, naravno, rodili pre 100 godina i to su sve i tada znali. Samo nisu, siroti, imali priliku da to i javno kažu. Pa su, u međuvremenu, pozavršavali osnovne i srednje škole, fakultete i doktorate u toj veštačkoj državi Jugoslaviji, bavili se politikom i bili članovi KPJ, zauzimali razne fotelje po uglednim naučnim institucijama i lepo živeli. I tako to celih 100 godina. I sada su posle 100 godina odjednom svi progledali. A da vrate sve diplome sa žigovima te mrske države, ili su se možda školovali ilegalno i po šumama, ili samo u inostranstvu?

Dakle, da li igde u svetu postoji neka inteligencija, ili deo te elite, koja progleda posle 100 godina? Ili je to moguće samo u Srbiji? Na svakih 100 godina progledamo? Ko da dočeka sledećih 100 godina proviđenja neka javi? Ili, ko je to u nekadašnjoj Jugi prvi progledao?

Niko u vreme Tita, malo njih posle Titove smrti. Mnogi posle 1991. godine, najviše njih posle 100 godina od dana ujedinjenja. Recimo da je Franjo Tuđman, kod Hrvata popularni Francek,  od svih aktivnih i penzionisanih generala JNA prvi progledao i počeo sa rušenjem Jugoslavije, koja je eto bila velika srpska zabluda. Što znači da nam je Francek pomogao da progledamo i da se oslobodimo naših jugoslovenskih zabluda. Što znači da bi trebalo da mu budemo zahvalni na tom buđenju, koje je eto bilo i krvavo sa ubijenim i proteranim Srbima iz Hrvatske, ali bože moj, deo srpske inteligencije to uopšte ne spominje kada govorimo o 100 godina od veštačkog ujedinjenja. Odnosno da noviji srpski problemi i tragedije ne proističu iz veštačke Jugoslavije, već iz rušenja te veštačke prve i druge Jugoslavije. Da nije srušena kraljevina Jugoslavija nikada ne bi bilo Jasenovca, da nije srušena SFRJ ne bi bilo egzodusa Srba iz Hrvatske i sa Kosova. Sada razmatrati je li Kraljevina Srbija 1918. godine mogla teritorijalno drugačije da se zaokruži jeste pitanje šta bi zapadne države, pobednice, tada podržale: etnički ili istorijski princip? Ili kombinaciju jednog i drugog principa? Načelo narodnosti vladalo je u Evropi u prvoj polovini 19. veka i bilo je suprotstavljeno načelu kraljevina. Umesto Evrope kraljeva formirala se tada Evropa naroda. Teško je sada, posle 100 godina, sa sigurnošću reći da li bi saveznici 1918. dozvolili kraljevini Srbiji da se proširi i na BiH i na delove Dalmacije bez obzira na snagu pobedonosne srpske vojske. Jer, Italija je bila žestoko protiv teritorijalnog širenja Srbije na zapad. Naravno da su bivši delovi Austrougarske, Slovenija i Hrvatska, strahovali od statusa poraženih u ratu i da je to bio i jedan od razloga njihovog ulaska u državu SHS, a posle Jugoslaviju, ali svako je 1918. imao neku svoju računicu. Srpska je bila najpoštenija, svi jugoslovenski narodi napokon u jednoj državi. Da je među tim narodima bilo razlika u istoriji, veri, kulturi i motivima zajedničkog života, sve to stoji. Ali, postoje države u svetu koje čine različite vere, istorije i narodi, pa se ne raspadaju.

Da li je kraj jugoslovenske istorije, posebno na Balkanu i što se tiče Srbije, zamenjen sada ponovnim rađanjem geografije? Kosovo? Da razmisle o tome kritičari veštačke države. Potpuno razumem razočaranost srpske inteligencije prvom i drugom Jugoslavijom. Slažem se, dva propala braka i nikada više bilo kakva državnopravna veza sa komšijama i susedima. Ali ne treba sada tako surovo pucati u leš Jugoslavije. Ona je definitivno mrtva i seiriti, posebno posle 100 godina, nad mrtvacem nije pristojno. Osim toga, ako smo živeli u jugoslovenskoj zabludi, a Hrvati i Tuđman nas toga oslobodili, da ne pričamo više onda o secesiji severnih republika.  Da podignemo Tuđmanu spomenik usred Beograda. I da na njemu piše: „Zahvalnost za budućnost”…

(Politika)

KOMENTARI



12 komentara

  1. Cp6a says:

    Miroslave, nije ti neki štos. Uvredljiv je.

  2. Deda Micko says:

    Uh, al je duhovito? Kad samo ne bismo znali ko je autor.

  3. rajko says:

    Ne bih da branim nikog, pogotovu lenju, komformističku elitu, ali moram reći da je mreža oko Srba i medju Srbima toliko vešto ispletena da je bilo jako teško razlučiti istinu od laži. Čak i kad neki pojedinac progleda, pronadje se način da se njegov glas ne čuje. Protiv takvih su korišćene sve zamislive i nezamislive metode, na stotine, možda i hiljade njih. Najblaža je korumpiranje, onda idu uvijene pretnje, uzgredne ucene, razne sitne i krupne neprijatnosti na poslu, u autobusu i susedstvu, optuživanje za izmišljene grehe i greške, izvlačenje neprijatnih pojedinosti iz pojedinčeve biografije i podsvesti, ismevanje, izolacija, etiketiranje najrazličitijih boja i sadržaja, napadi na zdravlje pojedinca ili njegove porodice, nerazjašnjene saobraćajne nesreće u kojim pojedinac ponekad pogine, a ako i preživi izadje sa uganućem jezika i mozga. Ako ništa od toga ne uspe, nameste mu "zgodaciju", dobru ponudu ili šansu da ode u inostranstvo. Nesrećnik ovu ponudu zgrabi kao izlaz pobegne glavom bez obzira i u inostranstvu se zauvek utopi kao anonimni stranac bez "svojstva", prošlosti i autoriteta. Svako od nas je možda mogao da učini za nijansu više i onda bi nam sad verovatno bilo mnogo bolje, ali trebalo je unapred znati kuda sva ona politika ide. Plan je bio toliko čudovištan, satanistički, zlikovački da je normalan čovek čak i kad bi se našao na putu spoznaje pravih motiva njegovih tvoraca zaključivao da mora da je potpuno šenuo kad mu je tako nešto uopšte moglo pasti na pamet. I ponovo se vraćao u kolotečinu u kojoj je negovana velika tolerancija prema nepravdama, ludilima, naopakim odlukama i svemu ostalom štetnom i pogrešnom. Ni sad, posle toliko godina, nije lako objasniti ono vreme, a onda je to bilo gotovo nemoguće.

  4. Maksa says:

    Sve je lepo rekao, Jugoslavija je bila velika nesreca po Srbe, da nismo ispali budale iz II svetskog rata bi izasli u grupi pobednika a NDH kako Hitlerova miljenica bi potpala pod Ruse.

  5. Miraš says:

    Lazanski živi u svom ličnom procesu korisnih transformacija Jugoslavija - EUslavija. Nažalost nije jedini u tome. Smeta mu opasnost da sistem u koji se udobno smestio da ga naruše neki drugi ljudi u svom procesu potpunijeg progledavana.

  6. teoretičar says:

    Lazanski profesionalno teoretiše, mada je takvo teoretisanje lakše prihvatiti od mene, jer nisam profesionalac. Lazanski je poluslovenac i nema šanse da oseća kao Srbin 100%. I Ješić je poluhrvat i nema šanse da je za Srbe. Radio i pomalo otimao, ne znam da li još uvek, u Srbiji i pare odneo u Hrvatsku. Polutani su bili značajni oslonac Titove diktature... E, ali ja se sećam 1974 i svoga prvog kontakta sa diktaturom Tita, sećam se Rankovića i svega što nije prošlo. Moj otac komunista je tada kratko rekao da će nas Ustav 74. na kraju koštati mnogih tragedija. Jugoslavija je već tada bila dužna ondašnjih 18 milijardi dolara, Srbi su počeli da beže sa KiM, srpske fabrike u delovima gde žive Srbi u Hrvatskoj su počele da se zatvaraju...Nije tačno što Lazanski kaže da smo se osvestili posle 100 godina. Sve se to znalo, ali niko nije smeo ni da pisne, inače bi završio na Golom Otoku ako ne uspe da pobegne preko granice. Meni je brat proveo na Golom Otoku dveipo godine i vratio se da se nikad više ne oporavi. Ja sam bio samo malo "neprikladan" i znao sam da lanem nasuprot protivljenja i saveta moga oca. Zgromili su me baš onim metodama kako je rajko napisao i jedva sam žive glave izvuko. Lazanski je čedo titoizma i njegove reči su samo zloupotreba toga što niko nije hteo da ga penzioniše, a nije ni bio od nekog značaja. Diktatura tada je bila prekrivena sa mnogo jorgana, škole su ispirale deci glave sa "pioniri maleni" ali Srbi su u sebi nosili teški osećaj da su zajebani, samo jednostavno nisu smeli. Kao što reče "rajko" u gornjem komentaru. Tako je to bilo. A ne što Lazanski danas zahvaljuje nekoj Jugoslaviji i diplomama. Sačekajte malo i vi današnji intelektualci još bar jedno 50 godina. Onda ćete videti otrežnjenje, jer nije sve ni gotovo. Neće Srbi tek tako progutati baš celu žabu za čega nas trenira i Lazanski. Zapad to tačno zna i zato ne popušta pritisak. Ali ništa nije večno, pa ni Zapad a videli smo na primeru Turske.

    • Steki says:

      Znas ti gde zivis. Pa sve zemlje zive na principu jugoslavije. Pa mislis svugde vlada diktatura. A i kako su nemci nastali? Ujedinjenjem vise germanakih plemena. Rajnam je tekla krv tetonaca saksinaca bravaraca koji nisu hteli da se izjasnjavaju kao germani. Naknadna pamet je nesto najgore jeb#s curu pa ti sada ne valja. Ima Srpska poslivica ne pljuj bunar iz koga si pio i upravu je Lazanski svi tj koji kazu da je juga lahna drzava neka.vrate diplime jer su zavrsili u laznoj drzavi najgora osobina licemerstvo bilo km lepo u jugi jmali funkcije pare j sada odjednim ne valja pa ako.ti nije valjda sto sj uzivoa sto si uzkmao novac iz te lazne drzave...

  7. Kulak says:

    Problem je Srba što su se jedino oni (ne svi,ali znatan deo Srba) zalepili za to nekakvo jugoslovenstvo.Ostalima,a posebno hrvatima to je bio samo prelazni period da dođu do vlastite nacionalne države,etnički očišćene.Ja spadam među Srbe koji su one naše ljude koji su se izjašnjavali kao "jugosloveni" smatrali budaletinama.Poput bezveznog ljubiše ristića i sličnih "jugoslovena".Vreme je to nepobitno potvrdilo.

  8. Portopranco says:

    Da je Jugoslavija velika i opasna zamka za Srbe,meni je prvi rekao moj djed po ocu,Srbin iz Benkovca.U gradu u Dalmaciji u kome sam proveo djetinjstvo,kao jugoslaveni su se izjašnjavali jedino Srbi.A onima drugima to nije padalo na pamet.

    • ralence says:

      Hrabri četovođa Petar Sovilj iz Like gardista u Kraljevoj Gardi hrabro se borio protiv Ustaša i Komunista sa Verom u Boga,Kralja i Otađbinu. Posle svega što se dešavalo imao je pravo kad kaže da je Jugoslavija bila grob Srpskom Narodu.

      • Pastrovic says:

        Kojeg i cijeg kraja? Jugoslovenskog, a blentava Srbadija i dalje vice "za Boga, Kraja i Otadzbinu"!? Koju i ciju Otadzbinu, za ime bozije? Zato su se borci JKVuO trudili da uniste one istinske cetnike pod komandom vojvode Koste Milovanovica Pecanca. Niko da drekne i da kaze "kus stoko"!

  9. Kulak says:

    Sreća je da mlada generacija Srba nema veze sa jugoslovenstvom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *