MIROSLAV LAZANSKI: Evo zašto Srbi vole Putina!
13 januara 2019
Piše: Miroslav Lazanski
Penzionisani američki general Dejvid Petreus izjavio je nedavno „da je Vladimir Putin najbolji poklon NATO-u od vremena hladnog rata”. Potvrdio je tako činjenicu da Amerika uvek mora da ima nekog protivnika: komunizam, terorizam, Rusiju, Kinu… I nije bio u pravu Mihail Gorbačov kada je u smiraj raspada Sovjetskog Saveza rekao Džordžu Bušu: „Učinićemo vam nešto strašno, ostavićemo vas bez protivnika.” Gorbačov je to zaista i uradio, ali to nije umirilo aspiracije SAD i NATO prema širenju na Istok, pri čemu je Zbignjev Bžežinski jasno poručio da „SAD više nikada neće dozvoliti da bilo koja država u svetu dostigne moć nekadašnjeg Sovjetskog Saveza”.
I bilo je tako sve do pojave Vladimira Putina. Njegov govor na Bezbednosnom forumu u Minhenu 2007. godine bio je proročanski, jer poručio je Zapadu: „Svet nije samo vaš”. Godinu dana kasnije dogodila se Gruzija, devet godina ranije Kosovo, pa Irak i Libija, i Moskva je shvatila da je svet 21. veka svet vojno jakih. Posle je stigao državni udar u Ukrajini, pa Krim, a onda i Sirija. Upravo je Sirija dovela do toga da Moskva i Vašington razmene stavove o tome ko je „izuzetna nacija”, a ko nije.
Može se reći da je kodeks ponašanja i mapa puta američke supersile 21. veka moderna imperijalna doktrina, to je najnacionalističkiji i najkonzervativniji plan još od vremena Ronalda Regana. Pojednostavljeno to znači da SAD nikome neće dozvoliti da pokuša da dovede u pitanje američku vojnu superiornost, niti da Vašington želi da toleriše stratešku pat-poziciju u kakvoj je bio za vreme hladnog rata sa Moskvom.
To je pokazatelj jedne imperijalne gramatike, koja svoj vrhunac dostiže u nacionalnoj fantaziji da SAD predstavljaju neku vrstu legitimnog naslednika Rimskog carstva. Vladimir Putin je pre nekoliko godina u svoj kolumni u „Njujork tajmsu” argumentovano osporio to nasledstvo, američka desnica bila je konsternirana.
„Nijedan narod 19. veka ne može da održi korak sa našim osvajanjima, našim kolonijalnim uspesima i našom ekspanzijom, ništa nas više neće zaustaviti”, izjavio je još 1895. senator Henri Kebot Lodž. Političari su, prema čuvenoj formulaciji Teodora Ruzvelta, sanjarili o jednom „splendid litl vor”, ili „sjajnom malom ratu”, koji bi pružio opravdanje za međunarodnu ekspanziju SAD. Teodor Ruzvelt se divio britanskom imperijalnom književniku Radijardu Kiplingu: „Hoću da SAD postanu dominantna sila na Pacifiku. Američki će narod ostvariti najveća dela jedne velike sile.” Novinar Mars Henri Voterson je ovaj imperijalistički duh devedesetih godina 19. veka rezimirao ponosnim, ali istovremeno i proročkim rečima: „Mi smo jedna velika imperijalna republika, pozvana da izvrši presudan uticaj na čovečanstvo i da svet oblikuje onako kako to do sada nije pošlo za rukom nijednoj drugoj zemlji, pa čak ni Rimskom carstvu”.
„Činjenica je”, pisao je pre sedam godina uvodničar „Vašington posta” Čarls Krauthamer, jedan od najuticajnijih ideologa američke nove desnice, „da od Rima nijedna zemlja nije posedovala takvu kulturnu, ekonomsku, tehničku i vojnu nadmoć”. Još 1999. u vreme bombardovanja Jugoslavije Krauthamer proklamuje: „Amerika štrči nad svetom kao kolos. Otkako je Rim razorio Kartaginu niko drugi nije dostigao takve visine.” Rimsko carstvo postalo je tako u Vašingtonu referentna tačka nove američke desnice. Analogija sa Rimom, kao i sveprisutnost reči „imperija” u američkoj štampi svedoče o izgradnji jedne imperijalne ideologije, jer Amerika nije slučajno danas vojno angažovana u zemljama gde su nekada bile angažovane britanske kolonijalne trupe: Avganistan, Bliski istok… Izgradnja danas „posrnulih” država i njihovih demokratija samo je nastavak posla nekada samosvesnih Engleza pod kolonijalnim šlemovima.
Još jedan ideolog američke desnice Dajneš DŽsouza, koji je radio kao istraživač na „Huverovom institutu”, objavio je pre 19 godina članak vrlo rečitog naslova „Pohvala američkoj imperiji”, u kojem kaže „da bi Amerikanci konačno trebalo da spoznaju da je njihova zemlja postala najuzvišenija imperija koju je svet ikada poznavao”. Ovim publicističkim palikućama nove američke desnice pridružio se i profesor Stiven Piter Rouzen sa Harvarda: „Naše vreme nije vreme borbe protiv nekog rivala, jer njega naprosto nema.”
To što ideja o imperiji radikalno protivreči klasičnom tokvilovskom samoopažanju Amerikanaca, uterujući pritom u laž i ideju da Amerika predstavlja demokratski izuzetak među modernim državama, to očigledno ne predstavlja nikakav nepremostiv problem za američku novu desnicu. U tom kontekstu Evropa ne figurira kao samostalna strategijska sila, već kao zavisna zona koja nema ni volje ni sposobnosti da brani svoj raj, njena zaštita zavisi od volje Amerike da vodi rat. Zbignjev Bžežinski je to lepo formulisao: „Naše evropske saveznike držimo u stanju zavisnosti, ostale evropske zemlje koja nam plaćaju danak su pod našim tutorstvom, ujedno sprečavamo i moguće udruživanje varvara”.
Krauthamer mu se, ne baš suptilno, pridružio: „Amerika je dobila hladni rat, stavila u džep istočnu Evropu, smrvila Srbiju, Irak i Avganistan i sasvim uzgredno pokazala da je Evropa ništa. ”
Onda se pojavio Putin i otvoreno rekao da to neće ići baš tako. Zato je i popularan u Srbiji.
(Politika)
KOMENTARI
31 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
SRBO says:
ne vole Srbi putina,već Ruski narod a putin je predstavnik KGB-A,ne Rusa.
ANAANA says:
Ne lupaj! Većina nas Srba obožava Putina i želi da ima takvog vođu!
Deda Micko says:
Odlicno si rekao, dodao bih da je Putin i predstavnik tajnih organizacija u koje ga je uclanio njegov gazda Jeljcin koji ga je (uz blagoslov Klintona) i postavio na danasnju funkciju. Srbija je bogata putnofilima koji ne razumeju razliku izmedju Rusije i njenog zvanicnog predstavnika. To je na nivou maloletnog deteta, sto Srbi kao narod zapravo i jesu.
Slobodanka says:
Au, deda od tebe ljubav se ni ne očekuje, od tebe ne bi bilo sevapa ni jednom godišnje. ... Kao poštuješ ruski narod, a ne poštuješ kad 76% ruskih birača kaže da Vladimir Putin treba da bude predsednik njihove države.
Pravda says:
Ma on je ustasa.
Deda Micko says:
A ti si verovatno jedini preziveli cetnik, javljas se iz sume uz pomoc kompjutera.
Deda Micko says:
Devojko, ti si najobicnija prostakusa koja je pobegla od sporeta u svetsku politiku. Daleko ti kuca.
Deda Micko says:
Volim rusku umetnost, izuzetne ljude koji inspirisu, da ih ne nabrajam, ruska kultura je dala dovoljno. Sta mene briga za ruske glasace, to je samo rulja, kao i srpska koja je glasala za Vucica.
Petar says:
deda Mićko, nemaš ti pojma... Govoriš o našem narodu isto što i debilni Vuk Drašković. Važno da ste Vi (predpostavljam prozapadni ili "neutralni") popasli svu pamet i mudrost a mi ostali kako reče "rusofili" maloumnici... E jesi budaletina i to žešća.
Deda Micko says:
Hvala na komplimentu, ali ako nekoga moras da vredjas da bi dokazao da si u pravu, mozda sa tobom nesto ipak nije u redu. Moras pronaci sam sta je to, ja ti zelim sve najbolje.
Velika Metla says:
Ja kao Srbin uopšte NE VOLIM Putina,ali ga poštujem dok god je saradnja i uzajamno poštovanje između dva naša bratska naroda! Isto kao što i poštujem sve ostale narode,države,koje mojem narodu nisu napravile ništa nažao! A VOLIM SAMO svoj srbski narod!
Deda Micko says:
Poslednja recenica ti je najlepsa.
Budi Bog s nama says:
Zašto Srbi vole Putina a ne volje Lazanjskog? Prosto, Srbu su prost, istinoljubiv narod otvorenog srca - znaju da prepoznaju dobrotu, pravdu i čojstvo. A osim toga i mi potičemo od majke Rusije. Putin je oličenje komuniste koji se obratio istini, Bogu, veri, pravdi i u tom smeru i deluje. Kažu da podseća na onaj ruski crtani film "Maša i Medved". Čovek se menja na bolje, dok Lazanski ništa, ali ne bi ni bilo interesantno da smo svi mi Putin. Putin će ostati do kraja ovog pokvarenog sveta, sve do dolaska Gospoda našeg i Spasitelja Isusa Hrista.
Deda Micko says:
Nemoj molim te, koliko god imao mana, Putin je bolji od Isusa, taj ce samo kukati i krvariti, od njega nema vajde.
Budi Bog s nama says:
Ako me već i moliš neću ti reći gde leži tvoje spasenje, a tek neznanje o tome nije ti malo jer to se vidi po tvojoj reakciji. Putin jeste bolji po tome što ne mora da prihvata na sebe grehe celog sveta da bi podneo pravednu žrtvu Bogu? Kad rekoh neznanje radi se o tome da je odveden na Golgotu kao nemo jagnje za zaklanje (prorok Isaija oko 700 g.pre hrista). Hristos je ispunio sve proroke i svu pravdu Božiju radi nas grešnih, dakle i te kako ima vajde od Njega i od vere u Njegovo delo u ime poslanstva Njegovog kao Sina Božijeg. Mislim da ti inače zastupaš mišljenje da je Putin jevrejin i cionista, zašto ga onda hvališ?
Slobodanka says:
U toku pokušaja najvećeg porobljavanja sveta velika je čast videti ko se sve nalazi na drugoj strani na čelu slobodarskog dela sveta koji se tome uspešno odupire. Plašeći se da to vidimo bivši američki general imao je potrebu da kaže: "Vladimir Putin je najbolji poklon NATO-u od vremena Hladnog rata". Nastoji da širi uverenje da ne postoje dovoljno jaki slobodari i oslobodioci koji bi se mogli odupreti američkoj izuzetnoj sili. Kao da je hteo da kaže da Putin je tek igračka za njegov NATO. Ujedno poručio je svim pripadnicima porobljenih naroda i država da im ne vredi da dižu glavu. Jedno od pravila njihove vojne sile je: Nikad ne dozvoli da poraženi i poniženi dignu glavu jer ako se to dozvoli njihova snaga biće višestruka - toga se plaše kao djavo krsta. Svesni su rizika od mogućih pobuna unutar američke imperije koja stalno raste što bi dodatno doprinelo raspadu njihovog carstva. Raspašće se, u to ne treba sumnjati.
punca says:
Raspašće se, u to ne treba sumnjati, definitivno. Kada se EU se raspada, i zbog Brexita , nemci ukidaju evro dolazi opet marka . Kada pukne EU, u istom trenu i NATO propadne .
Slobodanka says:
Vole da porede svoju izuzetnu imperiju sa starim rimskim carstvom, dakle danas vredi čitati uzroke pada starog rimskog carstva. Ali istoričari su uneli pometnju navodeći više od 210 uzroka, a čak se i spore oko datuma ili vremena kada je ono stvarno nestalo. Ipak mogu se prepoznati glavni vodeći uzroci. ... Poređenjem sa tim glavnim uzocima prepoznaje se da i sadašnje SAD-ističko carstvo već je ispunilo dosta uslova za raspad.
Stjepan says:
I ne samo Srbi,već i hrvati.....
Slobodanka says:
Vojska SAD i NATO - poredjenje sa slabljenjem rimske legije - "Rimska legija je dugo smatrana uzorom vojne efikasnosti i sposobnosti. Međutim, s vremenom, i nakon vojnih reformi, legionari su mogli postati Goti i pripadnici brojnih drugih naroda. Iako su se uglavnom pokazali kao vešti ratnici, oni su imali malo ili nimalo odanosti carstvu." Tu su izgubili kada je rimska vojska postala pretežno vojska stranaca. Tako je moglo da se desi da vodja varvarskih najamnika Odoakar 4. septembra 476. godine svrgne zapadnorimskog cara Romula Avgustula. Do pobune je došlo zato što je RIM odbio da dodeli zemlju germanskim plaćenicima. Odoakar više nije video korist u formalnom postojanju carstva niti je želeo da postavi novog marionetskog vladara a nije želeo ni da on lično preuzme carsku titulu. Tada ni postojanje carstva više nije imalo vrednost pa tako ni carska titula. - - Slične greške vidimo i kod savremene američke imperije. NATO se sve više oslanja na stranu vojsku. Već sada jasno je da okosnicu NATO-a čine: SAD, V.B. i Francuska, dok Turska, druga po snazi u NATO-u, praktično se već otrgla kontroli i samo je pitanje vremena koliko dugo će biti formalna članica alijanse. Širom Francuske ne obustavljaju se protesti a jedan od zahteva je da Francuska napusti NATO. Maršal De Gol na nekoliko decenija zamrznuo je aktivnosti Francuske u NATO-u, danas Francuska može nešto slično da ponovi. U poredjenju sa viđenjem da rimsko carstvo u V veku više nije imalo vrednost KOLIKO SVET DANAS OSEĆA POTREBU ZA POSTOJANJEM BAŠ OVAKVE AMERIKE? ... Piter Heater, oksfordski profesor, potcenio je unutrašnje uzroke za pad Rimskog carstva, ali je zato bacio svetlo na još jedan važan spoljni uzrok. Prvi znak ozbiljne krize bio je nastanak novog Persijskog carstva Sasanida (226- 651). "Sasanidi su bili dovoljno moćni i interno jedinstveni da odgurnu rimske legije sa Eufrata i iz većeg dela Jermenije i jugoistočne Turske. Koliko god da današnji čitaoci misle da su Huni flavni neprijatelji carstva, tokom čitavog perioda o kome govorimo, Persijanci su bili ti koji su privlačili pažnju i zabrinutost Rima i Carigrada. Štaviše, od kraja trećeg veka pa nadalje 20-25% vojnog potencijala rimske vojske je bio okrenut persijskoj pretnji, i više od 40% redova istočnorimskih careva". POKLAPA SE MESTO EUFRAT, DAKLE SIRIJA I BLISKI ISTOK, NA KOM MOĆNA VOJSKA NEKAD I SAD BIVA ZAUSTAVLJENA. DANAS OTPOR MOĆNOM OSVAJAČKOM CARSTVU NA TOM MESTU PRUŽAJU OPET POTOMCI SASANIDA, ALI I VEOMA MOĆAN POTOMAK ISTOČNOG RIMSKOG CARSTVA I JOŠ NEKOLIKO NARODA.
Miraš says:
SAD i Katar (državni sekretar Majk Pompeo i katarski šef diplomatija) upravo su potpisali sporazum o proširenju američke vojne avio-baze El Udejd u Dohi, navodno za izgradnju stanova za američke oficire, a ko bi znao šta sve planiraju. El Udejd je najvažnija američka vazdušna velika baza, a nalazi se na strateški dobrom mestu u Persijskom zalivu i na sever veoma blizu je Iran. U isto vreme Bela kuća, tj. Džon Bolton na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, zatražio je od Pentagona da iznese opcije napada na Iran. Povod za udar na Iran koji navodi Rojters je incident u septembru prošle godine, kada su tri minobacačke granate pale na diplomatski kvart Bagdada u Iraku, pri čemu niko nije povređen, ali bitno je da to povesuju sa susednim Iranom. Tramp je ranije govorio da na stolu drži otvorenu opciju za napad na Iran, a znamo da svaki američki predsednik mora da povede bar jedan rat. ... Izgleda da će za Iran ovo biti teška godina. SAD su zadale sebi za cilj da slome tu zemlju. Tramp će najverovatnije objaviti rat i bombardovaće avionima Iran. Nadam se da će Iran izdržati američki napad. Koliko znam Iran ima PVO sisteme S-300, a da li ih ima u dovoljnoj količini.
Petar says:
Svaka čast. Čestitam na kratkim i oštroumnim zaključcima.
Slobodanka says:
Car Tramp uveo je zabranu ulaska migranata iz nekoliko bliskoistočnih zemalja i želi da izgradi MEKSIČKI ZID da bi kako kaže sprečio opasnu najezdu, a car Hadrijan izgradio je HADRIJANOV ZID početkom 2 veka naše ere, u periodu od 117-138 godine, koji deli britansko ostrvo na dva dela. Taj zid štitio je rimsku Britaniju tj. današnju Englesku od napada varvara sa severa iz Albe tj. iz Škotske. Zid je obnavljan kasnije i za vreme cara Septimija Severa, ipak Rimljani su ga napustili početkom V veka kada su definitivno napustili čitavu provinciju Britaniju.
Slobodanka says:
"Sudbina Rimskog carstva delimično je zapečaćena krajem trećeg veka, kada ga je car Dioklecijan podelio na dva dela – Milano je proglasio prestonicom zapadnog, a Konstantinopolj istočnog. Međutim, sistem koji je ovaj vladar osmislio vrlo brzo se raspao. Naime, Istočno carstvo se širilo i bogatilo, a Zapadno sve više bivalo pogođeno ekonomskom krizom. Takođe, car Konstantin Veliki uspeo je da osigura opstanak Istočnog carstva, dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku." - Dugi uticaj SAD u Evropi posebno tokom Hladnog rata i zatim nastala je EU, današnja EU sve više liči na (istočno carstvo) u odnosu na SAD (zapadno carstvo) i sve više se međusobno neslažu. To nije sve, važno je istaći da SAD je otišla još dalje tražeči povoljniju zaradu i ekonomski se šireći u Kinu, Indokinu, itd., a istovremeno je opustošila domaću industrijsku proizvodnju. I tu postoje neslaganja te velika utakmica kroz trgovinske ratove je počela i krajnji ishod se ne zna, ipak u prvoj rundi pobednik je Kina a i države EU se sve više odupiru.
Slobodanka says:
Britanski istoričari Arnold Tejbi i Džejms Bjurk zastupali su mišljenje da Rimsko carstvo od svog nastanka bilo je truli sistem,i da je čitavo imperijalno doba bilo srozavanje institucija osnovanih u doba Rimske republike. PO NJIHOVOM MIŠLJENJU CARSTVO NIJE IMALO ŠANSE DA OPSTANE BEZ RADIKALNIH REFORMI. Rimljani nisu imali budžetski sistem i trošili su sve resurse do kojih bi došli. U svojoj osnovi, rimska privreda je bila Raubwirtschaft - privreda pljačke tj. države čija privreda se zasniva na pljački. Takve države su ili u stalnom ratu sa susedima ili jednostavno pomuzu svoje podanike sve dok oni imaju bilo kakvu oporezivu imovinu. Privrede pljačke tj. države pljačke zasnovane su na otimanju postojećih, a ne na stvaranju novih resursa. Carstvo se oslanjalo ili na plen sa osvojenih teritorija pri čemu je ovaj izvor iscrpljen sa krajem teritorijalne ekspanzije carstva (1), ili na prikupljanje poreza koje je teralo sitne zemljoradnike u propast ili u zavisnost od zemljoposedničke elite koja je uživala fiskalni imunitet. ... Sa druge strane troškovi vojne odbrane i raskoši careva sve više su rasli. Finansijske potrebe su nastavile da rastu, ali se na njih sve teže odgovaralo sa uspehom" - Ponavlja se da u SAD nikako da se slože oko neophodnih reformi. U SAD postoji budžetski sistem, ali koliko je njihova zemlja prezadužena. Na to treba dodati i korporativne dugove i lične dugove građana kod banaka. Na sve to planovima za nacionalnu bezbednost, a teritoriju države SAD niko ne napada, prave izuzetno visoke rashode za vojsku i predviđaju još veće. Ako pojam "zemljoposednička elita" iz starog Rima zamenimo sa "globalistička elita" onda dobijamo istu sliku jer to je deo društva koji državi SAD ne plaća porez na svoje prihode u inostranstvu, a itekako gospodari kod kuće. Ostale sličnosti prepoznaćete i sami. Veoma su bitni ti unutrašnji razlozi.uzroci za pad imperije, čak važniji su od spoljnih.
Deda Micko says:
Ne prepricavaj svoju lektiru, to je zamorno.
rajko says:
Malo razmišljanja u istom pravcu: Koren propasti rimskog carstva je u samoj koncepciji države kao poseda aristokratije (patricija). Država po shvatanju te iste aristokratije nije imala drugu funkciju osim da služi njima i njihovim potrebama. Tu nije bilo nikakvog patriotizma u pravom smislu reči. Ono što su oni podrazumevali pod patriotizmom bilo je zapravo ljubomorno čuvanje pozicija svog patricijskog staleža i grada Rima kao svog staništa. Rimljani su zapravo tradicionalno iz generacije u generaciju patili od neke otudjenosti, nezainteresovanosti, često prezira i gadjenja za državu i narod, što je i razumljivo kad se ima u vidu istorija Rima. Potpuni individualizam, pragmatizam bez vizije budućnosti, životi provodjeni u pljački od danas do sutra, od jednog cara do drugog. Medjutim, koliko je ova osobina bila štetna, toliko je i održavala rimsku imperiju, jer kad god je ona stizala do ruba propasti okupljao se dovoljan broj tih i takvih individualaca koji su zarad svoje lične koristi pleli čvrstu mrežu vojnih kapaciteta (svaki vidjeniji patricij je mogao imati svoju vojsku), zaverenika, doušnika, i svih ostalih resursa sa ciljem da sačuvaju svoje interese, što je automatski značilo i očuvanje imperije. Kad se ovo uporedi sa današnjim zapadnim državama vidimo da su one uglavnom kopije rimskog carstva. I ove današnje države pate od hronične sebičnosti i koristoljublja koje ih istovremeno i razara i održava, ali permanentno mic-po-mic vodi u moralnu, kulturnu i sveopštu društvenu dekadenciju.
rajko says:
Činjenica jeste da Srbi vole Putina i Ruse. Samo zašto bi to bilo važno Putinu i njegovoj političkoj garnituri? Kakav značaj ima raspoloženje naroda? Mislim da je njima mnogo važnije raspoloženje aktuelnih političara u Srbiji. Što je i logično u krajnjoj liniji.
Milan says:
Veliki značaj ima raspoloženje naroda, u suštini ono je najvažnije. Važnije je i od aktuelnih vlasti. Npr. bez pozitivnog raspoloženja većine naroda Rusi neće pristati ni da uđu u neku zemlju da pruže vojnu pomoć, bez obzira šta im priča aktuelna vlast.
rajko says:
Pa znaš kako. Ako se budu pitali Srbi, 95% njih će oberučke i sa cvećem dočekati rusku vojsku, ali to ne znači da bi ruski vojnici u Srbiji bili potpuno bezbedni. Ovde žive svakakvi... da ne kažem kakvi i koji. Ali stvar je u tome što murat maniti nikad neće ni pozvati rusku vojsku. murat ti je to i od njega takve stvari ne treba ni očekivati. Dakle, narod je samo deklarativno važan.
rajko says:
A ovo (samo)pitanje Lazanskog "zašto Srbi vole Putina" liči mi na slično luckasto pitanje koje zaljubljeni parovi postavljaju jedno drugim, a nikad ne uspevaju da dobiju nedvosmislen odgovor. Neko će pomenuti lepotu, neko pamet, neko karakter, ali sve to se čini nedovoljnim za toliki intenzitet osećanja koji bude jedno u drugom, sve se to iz dana u dan menja, ali i dalje ostaje nekako nedorečeno i pomalo besmisleno. Zato, Lazanski, preskoči ova pitanja na koja nema odgovora.