МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Хрвати су наклоњени Русији

MIROSLAV LAZANSKI: Hrvati su naklonjeni Rusiji

9 aprila 2018

Piše: Miroslav Lazanski

Či­tam re­dov­no za­gre­bač­ki list „7 Dnev­no”, no­vi­ne ko­je kri­ti­ku­ju sko­ro sva­ku vlast u Hr­vat­skoj, na­pa­da­ju i HDZ, pro­zi­va­ju do­ma­će taj­ku­ne i lo­po­ve svih vr­sta, pro­zi­va­ju sve biv­še i sa­da­šnje pri­pad­ni­ke Ud­be. Ima­ju do­sta eks­trem­no de­sni­čar­skih tek­sto­va, plju­ju po Sr­bi­ma i Ju­go­slo­ve­ni­ma, JNA i SFRJ, plju­ju po Ti­tu, ve­li­ča­ju usta­še i An­tu Pa­ve­li­ća, pi­šu da je Ja­se­no­vac bio „kamp za iz­be­gli­ce”, uda­ra­ju po Ame­ri­kan­ci­ma, ali Ru­se, ru­sku spolj­nu po­li­ti­ku i ru­sku voj­nu moć hva­le iz bro­ja u broj na sva usta.

Što bi re­kli sta­ri Za­grep­ča­ni „za ne vje­ro­va­ti”, ili ku­mi­ce na Dol­cu: „Go­spi­ca, go­spi­ca kaj bu Ru­si do­šli?” Ili je to sa­mo re­likt sta­re Pa­ve­li­će­ve te­ze „da je bo­lja i cr­ve­na, ne­za­vi­sna, Hr­vat­ska, ne­go Hr­vat­ska u Ju­go­sla­vi­ji”. Mo­je ko­le­ge iz Za­gre­ba mi ka­žu. „Šta se ču­diš, pa to ti je list Ud­be.” Pri­zna­jem, ni­sam znao da Ud­ba u Hr­vat­skoj i da­lje po­sto­ji. Ud­ba, na­ša sud­ba…

Ipak, i da­lje me kop­ka ta na­klo­nost Hr­va­ta pre­ma Ru­si­ma, uosta­lom to po­ka­zu­ju i naj­no­vi­je an­ke­te u Hr­vat­skoj, dok je eli­ta zva­nič­no stro­go pro­za­pad­na. U oba­ve­štaj­nom kon­tek­stu, Za­greb je za Ru­se uvek bio va­žni­ji od Be­o­gra­da, jer eto Sr­bi pri­rod­no vo­le Ru­se, a za lju­bav Hr­va­ta tre­ba se iz­bo­ri­ti. A tu lju­bav ilu­stru­je jed­na isti­ni­ta pri­ča.

Ka­pe­tan fre­ga­te Zlat­ko Ja­zbin­šek, iz ma­tič­ne voj­ne po­šte 1122-6 Be­o­grad, bio je u no­vem­bru 1990. go­di­ne voj­ni iza­sla­nik Ju­go­sla­vi­je u Lon­do­nu, a ka­pe­tan pr­ve kla­se Dra­go Mar­ka­no­vić, iz iste voj­ne po­šte, nje­gov je po­moć­nik. Obo­ji­ca su Hr­va­ti, čla­no­vi SKJ, od­lič­ni ofi­ci­ri, do­bri voj­ni oba­ve­štaj­ci. U am­ba­sa­di SFRJ u Lon­do­nu či­ta­ju svu mo­gu­ću na­šu i bri­tan­sku štam­pu. Za­bri­nu­ti su, na pr­vim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u ma­ju me­se­cu u Hr­vat­skoj su po­be­di­li HDZ i Fra­njo Tuđ­man. Ipak, Ja­zbin­šek i Mar­ka­no­vić ni­su si­gur­ni da će to ta­ko i da osta­ne. Na ko­ju stra­nu da se opre­de­le i ka­ko da u Lon­do­nu us­po­sta­ve kon­takt sa „pra­vom” stra­nom?

Ka­pe­tan fre­ga­te Ja­zbin­šek od­lu­ču­je se za sa­mo­sta­lan i cen­tra­li u Be­o­gra­du ne­pri­ja­vljen kon­takt sa So­vje­ti­ma, pret­po­sta­vlja­ju­ći da nji­hov Ge­ne­ral­ni kon­zu­lat u Bo­san­skoj uli­ci u Za­gre­bu ima i naj­bo­lje pro­ce­ne po­li­tič­kih do­ga­đa­ja u Hr­vat­skoj. U pi­smu, ko­je je uba­cio u kuć­ni po­štan­ski san­du­čić sa­vet­ni­ka so­vjet­ske am­ba­sa­de Pa­ve­la Be­smert­ni­ka, ina­če ge­ne­ra­la KGB-a ko­ji je iz Va­šing­to­na do­šao na ne­ko­li­ko me­se­ci re­kre­a­tiv­nog ra­da u Lon­don, Ja­zbin­šek je pred­lo­žio si­stem ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ji bi tre­ba­lo da ga za­šti­ti od ra­do­zna­lih oči­ju i uši­ju bri­tan­ske slu­žbe MI-5. Kao do­kaz svo­je ozbilj­no­sti po­nu­dio je u sle­de­ćim kon­tak­ti­ma de­ta­lje o go­spo­đi­ci Ju­li­ji Šarp, agen­tu bri­tan­ske taj­ne slu­žbe MI-6 ta­da na ra­du u bri­tan­skom konzulatu u Ka­zah­sta­nu.

Ju­go­slo­ven­ski voj­ni iza­sla­nik napisao je ge­ne­ra­lu KGB-a da će u mu­škom to­a­le­tu na pr­vom spra­tu bi­o­sko­pa „Aka­de­mi”, u Oks­ford stri­tu, u ka­ni­ste­ru za­le­plje­nom is­pod vo­do­ko­tli­ća, pro­na­ći mi­kro­film sa pi­ta­nji­ma za So­vje­te, ali i nje­go­vom pro­ce­nom si­tu­a­ci­je. Ako ge­ne­ral KGB pri­hva­ti kon­takt, mo­ra to i da po­ka­že ta­ko što će na vrh de­snog kan­de­la­bra na iz­la­zu iz me­tro sta­ni­ce sa pe­ro­na 3 i 4 li­ni­je Pi­ka­di­li da za­bo­de rajs­ne­dlu bi­lo ko­je bo­je.

Ka­da Ja­zbin­šek ugle­da rajs­ne­dlu, on će osta­vi­ti svoj mi­kro­film u to­a­le­tu bi­o­sko­pa „Aka­de­mi” i ja­vi­će so­vjet­skom oba­ve­štaj­cu no­vim zna­kom da je osta­vio film: za­le­pi­će pla­vu le­plji­vu tra­ku na ži­ci ko­ja po­ve­zu­je slu­ša­li­cu sa te­le­fo­nom u pr­voj jav­noj te­le­fon­skoj go­vor­ni­ci u uli­ci Adam i Eva. To će zna­či­ti da će mi­kro­film bi­ti osta­vljen is­pod vo­do­ko­tli­ća pr­vog sle­de­ćeg po­ne­delj­ka iz­me­đu 12 i 15 sa­ti. Ako ga ni­ko ta­da ne pre­u­zme bi­će od­ne­sen po­sle 16 ča­so­va istog da­na.

Ja­zbin­šek je sle­de­ćeg da­na po­sma­trao vrh kan­de­la­bra na iz­la­zu iz me­troa na tr­gu Pi­ka­di­li, ali ni­je bi­lo rajs­ne­dle. Za­klju­čio je da So­vje­ti okle­va­ju, pa se od­lu­čio na dru­go pi­smo u po­štan­skom san­du­či­ću so­vjet­skog oba­ve­štaj­ca. Sa­da je pred­lo­žio da „mr­tvi san­du­čić” bu­de na pe­šač­koj sta­zi ko­ja ide uz uli­cu Hor­sen­den lajn u Grin­for­du – tač­no me­sto bi­lo je po­sto­lje jed­nog stu­ba za sve­tilj­ku. U pi­smu je do­dao da go­spo­đi­ca Ju­li­ja Šarp, ko­ja ima 28 go­di­na i di­plo­mi­ra­la je lin­vi­sti­ku na Oks­for­du, a kurs ru­skog je­zi­ka za­vr­ši­la u Vo­ro­nje­žu, upra­vo pro­u­ča­va ko­li­ko nu­kle­ar­nih bo­je­vih gla­va Mo­skva još kon­tro­li­še u Ka­zah­sta­nu.

Ja­zbin­šek je pred­lo­žio, da ako So­vje­ti pri­hva­ta­ju po­nu­du, on­da bi uz sve­tilj­ku, na ploč­ni­ku, tre­ba­lo da se na­đe ze­le­na li­men­ka pi­va „karls­berg”, u ko­joj bi se na­la­zio mi­kro­film. Rus će po­tvr­di­ti da sve to shva­ta ozbilj­no ta­ko što će svoj auto par­ki­ra­ti sle­de­ćeg da­na u 12 sa­ti na se­ver­noj stra­ni tr­ga Ha­no­ver.

Ni na ovu po­nu­du Rus ni­je od­go­vo­rio, pa je Ja­zbin­šek i tre­ći put osta­vio pi­smo u kuć­nom po­štan­skom san­du­či­ću so­vjet­skog di­plo­ma­te. Pred­lo­žio je no­vi si­stem sig­na­la, pr­vo te­le­fon­ski po­ziv u pr­vi sle­de­ći pe­tak uju­tro u 8.05, iz jav­ne go­vor­ni­ce sa lo­zin­kom ko­ja gla­si: „Ka­da će Mo­skov­ski ba­let go­sto­va­ti u Lon­do­nu?”

Tog da­na u ozna­če­no vre­me Ja­zbin­šek je zvao, ali ni­ko ni­je od­go­vo­rio na te­le­fon­ski po­ziv. So­vje­ti su mi­sli­li da ih to MI-5 pro­vo­ci­ra, ili da ima­ju po­sla sa lu­da­ci­ma. Sed­mog av­gu­sta 1991. ju­go­slo­ven­ski voj­ni iza­sla­nik u Lon­do­nu, ka­pe­tan fre­ga­te Zlat­ko Ja­zbin­šek i nje­gov po­moć­nik Dra­go Mar­ka­no­vić na­pu­šta­ju  am­ba­sa­du SFRJ i ne­sta­ju u ne­po­zna­tom prav­cu uzev­ši iz ka­se u am­ba­sa­di oko 50.000 fun­ti, a iz slu­žbe­nih sta­no­va sav in­ven­tar. U ka­si su osta­vi­li po­ru­ku: „Pa­žlji­vo pri­slu­šku­je­mo ka­ko nas pri­slu­šku­je­te da vas pri­slu­šku­je­mo!”

 

(Politika)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Velika Metla says:

    EvE gi naš "politički patrijarh"! Malo,malo pa mu rvati na pameti! Lazooooo,jesu li nam rvati najbliži? Tako reče onaj verski patrijarh! Ako nisu nama Lazo,onda su Rusima najbliži! Ako ti Lazo kažeš,kao "politički patrijarh",šta drugo nego da ti verujemo? Kad bi se zezali! Oslobodi se brozovštine i bratstva i jedinstva,nesrećniče! Ma ti si polutan,pa moraš tako! Razumem ja to! Ali ne odobravam!

  2. Željko says:

    Neosporna činjenica jeste da obični, prosječni Rusi mnogo više poznaju Hrvatsku nego Srbiju! Uz vizni režim, prošlo ljeto je Hrvatsku posetilo 135.000 Rusa!

    • Idi begaj:) says:

      Bwahahahahahaaaaaaaaaaaaaaaaa...LECI SE!!!

      • goran says:

        To je istina, Rusi više cene Hrvate nego Srbe, to se lako može proveriti. Barem su za njih čuli, Srbe niko ne ceni jer nemaju pravca, karaktera, nego se dovijaju prema potrebi, a ni to ne znaju. Hrvati su od početka za Nato, za Zapad, za Evropu. Koliko god to bilo suludo, oni ne menjaju kurs. A za koga su Srbi? Dobiju ruske Migove, a Migovi čame u podrumu. Da sam na Putinovom mestu, Srbima ne bih dao ništa dok se ne opredele. Ali to je nemoguća misija. Hrvati su ispred Srbije nekih 30 godina. Znam da će mnogi ovo pokušati da ospore pričama o prošlosti, zločinima, katolicizmu... Sve je to tačno, oni su lešinari i zločinci, a mi smo ništa. Štaviše, mi u našoj inertnosti i gluposti vidimo hrišćansku vrlinu. Imamo opravdanje za sve što radimo, a niti šta radimo niti umemo da uradimo. Samo kevćemo, kukamo, žalimo se, čekamo da dođe princ na belom konju. Tita smo najviše prihvatili mi, jer smo bolestan narod. Bili i ostali.

  3. vindfaker says:

    Ovaj put ih nece spasiti tito, kao u II ratu skrenuvsi Ruse prema Madjarskoj. Rascerupacemo tu smrdjlivu kokosku za sva vremena!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *