MIROSLAV LAZANSKI: Na Krimu svi spominju Srbiju i Srbe

MIROSLAV LAZANSKI: Na Krimu svi spominju Srbiju i Srbe

13 marta 2014

Crimea Referendum 0000578-79_634x422Piše: Miroslav Lazanski

Sve ide ka uspešno organizovanom referendumu o državnoj samostalnosti Krima. Birački spiskovi već su otpremljeni na biračka mesta, određeni su i nadzorni odbori i biračke komisije, a u Simferopolju je juče otvoren i moderan pres-centar, gde je prvu konferenciju za štampu održao vicepremijer Rustam Temirgalijev. U svom kraćem obraćanju osvrnuo se i na najavu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da neće priznati referendum na Krimu, jer je „nelegalan”.

U tom kontekstu Temirgalijev je podsetio da OEBS takav stav nije imao kada je Kosovo bilo u pitanju. Štaviše, Krim će imati referendum o samostalnosti, dok ga Kosovo nije imalo. Ustav Srbije od pre raspada SFRJ i Ustav SFRJ iz 1974. ovde su sada u medijima i među lokalnim političarima najčešće spominjani inostrani pravni dokumenti u kontekstu upravo donete Deklaracije o državnoj samostalnosti republike Krim od 11. marta.

Lokalni političari i stručnjaci za ustavno pravo naprosto pokazuju zadivljujuće poznavanje srpskog ustava i ukazuju na dvostruke standarde Zapada, naglašavajući da skupština Kosova po Ustavu Srbije nije imala pravo da proglasi samostalnost, te da je autonomija Kosova unutar Srbije pravno bila nižeg nivoa nego što je to autonomija Krima unutar ustavnopravnog sistema Ukrajine.Shodno tome, Krim, prema njihovom mišljenju, ima mnogo više prava na državnu samostalnost nego Kosovo.

Na stavove Vašingtona da je Kosovo „imalo pravo da proglasi samostalnost, jer je režim u Srbiji mučio, kinjio i diskriminisao lokalne Albance na Kosovu, a Kijev to nije činio Rusima na Krimu”, profesor međunarodnog prava u Simferopolju Aleksej Mironov odgovara mi pitanjima: „Ko je taj ko na međunarodnom planu ocenjuje šta je to mučenje, kinjenje ili diskriminacija cele jedne etničke skupine?Kako se to meri?Kako se procenjuju razmere kinjenja i koja je količina kinjenja dovoljna da bi secesija dela državne teritorije bila dozvoljena?”

Da li tu moć ocene i zaključivanja poseduje ekskluzivno samo Zapad? Ili je Zapad u jugoslovensko-srpskom slučaju prisvojio ulogu tužioca, sudije i egzekutora,pa je sada iznenađen što to ne može da primeni i na Krimu.

Vlasti su saopštile da će sve ukrajinske državne kompanije koje imaju sedište na Krimu preći u vlasništvo države Krim. To se pre svega odnosi na železnicu i naftno-gasne kompanije, dok će sve ostale posle preregistracije moći da nastave da rade.

S obzirom na to da Krim ima dobre prihode od turizma, kao i da istraživanja pokazuju da u morskom pojasu ima velikih nalazišta nafte i gasa, odvajanje Krima od Ukrajine biće i veliki ekonomski gubitak za Kijev.

Vlasti u Simferopolju su raspustile i celokupan dosadašnji aparat državne bezbednosti, a ujedno su do daljeg zabranile i prodaju ličnog naoružanja u prodavnicama. Tatarima na Krimu obećano je 20 odsto učešća u novoj vlasti posle referenduma i da će se više ulagati u njihov obrazovni sistem.

Na vojnom planu ukrajinska vojska se postavila na improvizovanom graničnom prelazu prema Krimu.Tamo je stacionirala jedan oklopni transporter BTR-80, na kojem se vijori i zastava vazdušno-desantnih snaga Ukrajine. Sa druge strane tog prelaza, u rovovima leže kozaci sa šubarama i „kalašnjikovima”. Čuvaju novu državu Krim.

Ministar odbrane Ukrajine Igor Tenjuh požalio se da od 41.000 pripadnika sa kojima raspolaže kopnena vojska, njih 20.000 je borbeno osposobljeno, ali je samo njih 6.000 u punoj bojevoj gotovosti. Tenjuh je izjavio da je na jugoistočnoj granici Ukrajine i na Krimu raspoređeno 220.000 ruskih vojnika, oko 2.000 tenkova, 400 helikoptera, 150 borbenih aviona, te 60 ratnih brodova.

Kijev je saopštio da nema nameru da vojno krene na Krim, jer je svestan da bi u tom slučaju ruska armija ušla u istočni deo Ukrajine. Moskva je odmah demantovala tvrdnje Kijeva o velikoj koncentraciji ruske armije na granicama Ukrajine, pa je po rečima Anatolija Antonova, zamenika ministra odbrane Rusije, jednom vojnom izviđačkom avionu ukrajinske avijacije dozvoljeno da nadleti područje uz granicu i snimi situaciju.

Medijski rat ne prestaje da se vodi. Kijev je ukinuo gledanje pet kanala ruske televizije. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je Rusiju da na aerodrome u Belorusiji rasporedi svoje lovačke i izviđačke avione, koji bi pratili letove američkih aviona u Poljskoj.

Pare slađe od sankcija

U Moskvi je objavljeno da u Rusiju stižu francuski ministri spoljnih poslova Loran Fabijus i odbrane Žan Iv le Drian. Tema razgovora biće situacija na Krimu i u Ukrajini. Iako je NATO zbog Ukrajine već objavio prekid svake vojne saradnje sa Rusijom,a Francuska je članica NATO-a, u Parizu su pre nekoliko dana najavili nastavak vojnih poslova sa Rusijom. Naime, Rusija je od Francuske pre nekoliko godina poručila ratne brodove klase „Mistral”. To su desantni nosači helikoptera, koji prevoze bataljon mornaričke pešadije, 16 helikoptera, ili 40 tenkova. To treba da budu komandni brodovi ruske flote. Rusija očekuje da uskoro prvi brod te klase, koji je dobio ime „Vladivostok”, stigne iz francuskog brodogradilišta u Sen Nazeru u Rusiju, gde će biti opremljen najnovijim ruskim protivpodmorničkim i protivavionskim sistemima. Drugi brod iste klase pod imenom „Sevastopolj” treba da bude isporučen 2015. godine, a oba broda trebali bi da budu u sastavu ruske Tihookeanske flote. Ugovor o prodaji tih brodova potpisan je još 2011. Vrednost posla je veća od milijardu evra. Rusija je kupila i francusku tehnologiju za te brodove, pa se očekuje da u domaćim brodogradilištima izgradi još dva takva nosača helikoptera. Pariz će teško odustati od tog posla sa Rusima, a onda će i druge zemlje EU naći opravdanje za nastavak ekonomske saradnje sa Moskvom.

(Politika)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Vera Nastasovic says:

    Pa zapad je vrlo dugo radio šta je hteo slabijima od sebe. Ni Srbija, ni Libija ni Irak nisu imali šanse protiv udruženog zapada i Amerike. Usladilo im se to pa su pokušali i sa Rusijom, samo ovog puta to ne prolazi. Nadam se od sveg srca da će Amerika i EU na Rusiji slomiti zube.

  2. Milisav Visnjic says:

    Super komentar,a i jasam istog misljenja,odnosno zelja da bas tako i bude,eto vidjecemo!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *