МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: „Нисмо Југославија, нисмо ни краљевина Србија, али још нисмо ни ЕУ. Па ко смо ми онда?“

MIROSLAV LAZANSKI: „Nismo Jugoslavija, nismo ni kraljevina Srbija, ali još nismo ni EU. Pa ko smo mi onda?“

1 januara 2017

Miroslav Lazanski 3244

Piše: Miroslav Lazanski

Negde početkom 2001. godine tadašnji mađarski ambasador u Beogradu rekao mi je da u Mađarskoj tranzicija, zapravo, znači pljačku, a reforme su sinonim za anarhiju. No, Mađarska je i pored toga ušla u EU, jer živimo u svetu političara.

Možda i nije kraj istorije, ali svakako jeste kraj heroizma. Svi najveću pažnju poklanjaju anketama javnog mnjenja, samo najhrabriji idu protiv raspoloženja javnosti, umesto vizije imamo ciljne grupe.

Politika počinje i završava se stvaranjem koalicija. Naravno, događaji ponekad diktiraju da se skrene pogled sa svog anketnog rejtinga na okolni svet, ali u suštini radi se o vatrogascima, a ne o misliocima. Ne smemo biti naivni, veličanstvene vizije su sjajna stvar, ali politika se svodi na umetnost mogućeg.

Kraj godine oduvek je i vreme svođenja računa, ovakvih, ili onakvih. Mi već godinama nismo Jugoslavija, nismo ni kraljevina Srbija, ali još nismo ni EU. Pa ko smo mi onda?

Odnosno, najbolnija kriza sa kojom se naše društvo danas suočava nije ekonomska kriza, već kriza ideja. Sve dok Srbija ne reši problem kako gleda na svet, teško je rešiti bilo koji drugi problem.

Sve dok ne razvijemo u potpunosti svoj novi postjugoslovenski identitet, ne možemo voditi ozbiljnu, razboritu, logičnu i doslednu politiku.

Mi smo još uvek u potrazi za samim sobom. U tom kontekstu je i imperativ pronalaženje novog moralnog orijentira, političke lidere treba pozivati da javno i jasno saopšte svoje stavove o našoj prošlosti, umesto stalnih priča o svetloj budućnosti.

Jačanje desnice u Srbiji direktna je reakcija na nedostatak identiteta…

Želimo da uđemo u EU, no 27 godina posle pada Berlinskog zida, a EU se još muči da uobliči svet pun nereda, nasilja i nepredvidivosti. „Etika kažnjavanja“, tako draga Amerikancima, i toliko suštinska za američku kulturu, strana je Evropljanima.

Stah od evroskepticizma, bauk evroskepticizma kruži danas Evropom više nego ikada pre.

Jer, mi sada na pragu 2017. godine imamo, zapravo, jednu nazavršenu uniju, koja je, istina, ostvarila zajedničku monetu i nekoliko nadnacionalnih organa. I to je sve.

Zajedničko angažovanje na socijalnom planu ima karakter želje, Nemačka, koja više nema istorijski kompleks, ali u kojoj se ne mogu primetiti ni nekadašnje velike Kolove vizije, i Francuska, sa svojim etatizmom i alergijom na fleksibilnost na planu rada, pa italijanska levica, kao spoj engleskog liberalizma i francuskog etatizma, koji se nada da će izlečiti sve probleme francuskog društva otvaranjem 300.000 radnih mesta za mlade nezaposlene, pa najnoviji trendovi u Holandiji.

Od vremena, kada su lideri EU imali žestoke diskusije oko toga da li treba ukinuti „djuti fri“ prodavnice na granicama između država Unije do migrantske poplave i krize, i nije prošlo mnogo godina.

Unija, koja je toliko nepostojeća u spoljnoj politici, a jaka samo na rečima u pogledu nezaposlenosti, nesposobna da integriše jednu zajedničku Evropu koja se oslobodila komunizma i da usvoji odvažnu strategiju prema jugu, kojem preti islamski integralizam iz severne Afrike i sa Bliskog istoka.

Godinama se EU šepurila da je globalna sila s kojom treba računati. Da bi se potom u najvećoj meri klonila odgovornosti za događaje van svojih granica. Brži ekonomski rast, pomoć za Afriku, Aziju? Zaboravimo na to.

Gde smo mi u svemu tome, hoćemo li ući u EU 2025. godine, ili kasnije? Za sada, iz Brisela dobijamo utešne, ali ne i baš ubedljive odgovore.

Širenje EU sprečavaju egoistička introvertnost i škrtost bogatih zemalja, ali je to objektivno i težak poduhvat sa međuvladinim institucijama EU bez eksplicitno federalnih tela Unije.

Dalje proširenje EU, po mnogima u Briselu, dovelo bi do paralize Unije. Umesto toga pokušava se s konceptom zajedničke spoljne politike, eksperiment koji se upravo pokušava na Rusiji, dok se istovremeno Srbiji upućuju javni pozivi da se tom eksperimentu i pridruži.

Pa koliko nas to koštalo, za EU to i nije važno. Najvažnije je da proširenje EU na Balkan ne poremeti mir bavarskih farmera, sve dok EU ne sredi „institucionalna pitanja“, kao što su prava glasanja.

Čerčil je jednom rekao za plan Džordža Maršala za posleratnu obnovu Evrope „da je to najnesebičniji gest u istoriji“. Odnos EU prema njenim susedima jak je kandidat da ponese epitet i najsebičnijeg.

Možda sam preveliki pesimista. Ili političare možda više stvaraju okolnosti. Bivši papa Racinger jednom je rekao: „Kada društvo kao jedinu vrednost ima hleb, to društvo postaje prazno.

A u duhovnoj praznini, na kraju više nema ni hleba“.

Amin.

(Politika)

KOMENTARI



8 komentara

  1. kuka says:

    Kad se dete rodi, ono već ima identitet, ali ga identitet ne zanima, ono sebe prihvata u celosti i bez sumnjanja. Ono ima važnija posla od identiteta: da se izbori za hranu, presvlačenje, udobnost, da nauči da razume okolinu, da komunicira sa njom, da hoda, koristi ruke i tako redom. Identitet ga ni kasnije u životu neće zanimati ako ga okolina prihvata, ako njegov identitet nije predmet osporavanja njegove ličnosti, podsmeha, omalovažavanja. Ako se, pak, to desi, onda će dete pokušavati da promeni nešto na sebi da bi se prilagodilo. Ako njegovi napori ne pomažu, dete će postati neurotičar koji će glumiti razne identitete u različitim situacijama. To je otprilike kriza identiteta kod pojedinca. Za nju je uvek odgovorna okolina. Kod društava važi vrlo slično. Krizu identiteta doživljavaju nacije koje su se trudile da se prilagode, ali nisu uspele. Mi smo posle mnogo pokušaja prestali da se prilagodjavamo, što znači da polako savladavamo svoje unutrašnje krize i počinjemo da prihvatamo realnost. Ali sad imamo novi problem: ta realnost je toliko mračna i tragična, da je suočavanje sa njom za mnogo ljudi suviše bolna da bi je prihvatili i preboleli. Istina je da smo mi nacija koja kroz istoriju zapravo nije ni imala šanse za uspeh, bar u poslednjih hiljadu godina. Te šanse su nam brutalnim ili podmuklim metodama oduzimali oni koje smo mi smatrali svojim prijateljima, saveznicima, braćom (čast malobrojnim izuzecima koji su nam priskakali u pomoć kad nam je bilo najteže i zahvaljujući kojim smo se ipak izbavljali ili koji nam bar nisu podmetali). Sad se oni ljudi koji ne mogu prihvatiti takvu realnost dovijaju, pa je ili negiraju ili optužuju sebe/nas (ovakvi zapravo jedini još uvek pate od krize identiteta) ili beže u snove o svetloj evropskoj budućnosti itd, svako po svom ukusu i sklonostima. Ništa novo pod kapom nebeskom. Slažem se da je za promišljanje budućnosti potrebno da se prvo razume prošlost i sadašnjost, i to pravilno i precizno. Ali to ni malo nije jednostavno, jer protiv našeg osvešćivanja radi mnogo učenih glava i institucija u celom svetu, svi oni postavljaju prepreke, podmeću laži, stvaraju privide i dimne zavese, kriva ogledala i prizme kojim umanjuju ili uvećavaju probleme ili pojave. Na stotine metoda se na nama primenjuje svakog dana istovremeno. A mi imamo samo jedno sredstvo: svoj zdrav razum koji je, medjutim, bez rada, učenja i istraživanja beskoristan. Zato naš jedini put za bolju budućnost vodi preko istraživanja, saznanja i sticanja pojedinačne i kolektivne mudrosti.

  2. Lune says:

    Hm,hmm.." od evrokomunizma do evroskepticizma", tu smo negde,sa basibozukom na celu "monarhisticke kolone",sa ideologijom "bezlebice"...straha,ucenjenosti,nesigurnosti, sigurnom metodom diktatorskog rezima, stvaranje avisnosti od njega. Fasizam ?

  3. Jovan says:

    Madjar ti pametno kazao, tranzicija je pljacka drzave i naroda; od grupe krimosa koja je postala vlasnik drzave i robova koji sluze njima. Drzava bez drzavnih banaka koji je krvotok zemlje i drzavnih fabrika, rudnika i drzavne imovine - nije drzava- vec KOLONIJA. Legendarni predsednik Urugvaja je lepo rekao : Veci je zlocin osnovati (privatnu) banku, veci zlocin od pljacke te iste. Orban to vraca narodu i drzavi, nadam se udpesno. Srbija je okupirana i opljackana zemlja i zemlja robova koje pljackaju belosvetski krimosi uz. domacih kvislinga- olosa. Mi smo "africka kolonija"(koju polako i bukvalno naseljavaju afrikancima,shiptarima i cak turcima.)

  4. Trifun says:

    Covek koji je sa kalasnjikovom usao u drzavne banke i zauzeo ih, a posle opljackao i gurnuo u bankrot u isto vreme otvarajuci vrata bankama zemalja koje su nas bombama terorizma razorili, JE SAVETNIK DANASNJOJ VLADI. Covek koji je direktno komandovao oruzanim snagama druge po znacaju NATO drzave koja nas je razorila bombama je SAVETNIK DANASNJOJ VLADI. Ko smo mi onda? Masa kukavica sa veleizdajnicima na vlasti.

  5. Srb brb says:

    Ovako ću ti kažem Srbi su Parovi, Srbi su Vucic, Srbi su Seselj, Srbi su sve ono sta misliš da nisu, a najgore je ono sta ne želiš sebi da priznaš Srbi odlaze na zapad da zarade i da zive ko sav normalan svet i tamo ne žele vise da se idenifikuju sa Cecama, mafijašima, Parovima, ludacima, jednom reci i ne kažu vise da su Srbi jer to i vise nisu. Jer ne žele da dele kulturu Tijana Ajfon, Ceca i njene nebitne dece koja pune tabloide svojim selfijima i ne žele da ih Vucic ponižava i ne žele da ih Seselj zabavlja. Oni takvi Srbi nece da budu. Kad se i ako se stvari promene onda ce da se idenifikuju sa zemljom Branislava Nusica, Mihajla Pupina, Crnjanskog i takvih lepih Ljudi koje je zasada prekrio talog ljudske moralne bede.

  6. marinko says:

    srbija izgublena drzava 1946 g. kad su drazu ubili u jesenovu tito i usatase to je sad unija pod cizmom njemacke

    • Jovan says:

      Srbija je razorena 1939. osnivanjem Banovine Hrvatske( NDH)u Kraljevini Jugoslaviji, a 1946. samo to potvrdjeno! Nisu krivi ni ustase ni Tito, vec Srbi koji su bili i ostali sluge engleskih interesa od 1918. A TOTALNO unistenje srpskog naroda su uradili iste sluge (mia i cia) 2000-te kada je Srbija postala KOLONIJA a Srbi ROBOVI i sluge.

    • Lune says:

      Hm,hmm..neuki covece, Srbiju su unistili Karadjordjevici,isti ovi kojima se uvlacite u "supak",ulozili su serbije, kao "cip" u Jugoslaviju..a, 1941, kapitulirali, obranbenu moc, vojsku utovarili u stocne vagone za nemacku, i sirom otvorili vrata svabama, okupatorima, da je raskomadaju. 1945, je sloboda, koju ste 1989 ponudili "svetskoj baraberiji"...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *