MIROSLAV LAZANSKI: O državi najbolje govori to što smo pre par godina vozove uvezli preko jednog butika odeće

MIROSLAV LAZANSKI: O državi najbolje govori to što smo pre par godina vozove uvezli preko jednog butika odeće

25 januara 2014

<a href=“http://www

intermagazin

rs/wp-content/uploads/2014/01/miroslav_lazanski_2_111109

gif“><img class=“alignnone size-full wp-image-54401″ alt=“miroslav_lazanski_2_111109″ src=“http://www

intermagazin

rs/wp-content/uploads/2014/01/miroslav_lazanski_2_111109

gif“ width=“225″ height=“300″ />Piše: Miroslav Lazanski

Prema optimističkom scenariju Srbiji predstoji šest godina da promeni sebe da bi ušla u EU

Pesimistički scenario neću ni da spominjem, jer u ovo vreme niko nema pravo na pesimizam

No, po cenu da me mnogi proglase za nepopravljivog jugonostalgičara, sada kada gledam radnike, koji su autobusima stigli da bi protestovali u Beogradu protiv predloženog zakona o radu, ne mogu a da se ne setim: nekada je metalska industrija Jugoslavije proizvodila tenkove, mlazne borbene avione, helikoptere, podmornice, dizel-električne lokomotive, vagone, generatore i turbine, delove za putničke avione „boing” i „erbas”, delove za svemirsku raketu „arijanu”, celokupnu lepezu aparata za domaćinstvo, televizore

Izvozili smo vagone u Švedsku, male podmornice klase „mala” takođe smo prodali Švedskoj, tenkove M-84 smo izvezli u Kuvajt, helikoptere „gazela”, koje smo proizvodili po francuskoj licenci, prodavali smo francuskoj kopnenoj vojsci, jer je proizvodnja kod nas u Mostaru bila jeftinija nego u Francuskoj

Avione „galeb” i „jastreb” prodali smo Libiji, „supergaleb” Mjanmaru, topove, Rumuniji, Indiji, Indoneziji, ratne brodove Sudanu i Bangladešu, višecevne raketne bacače Kipru, municiju SAD, generatore Nemcima i Francuzima, trgovačke brodove Norvežanima

Metalska industrija je radila ne samo po vojnim programima

Onda je došao raspad SFR Jugoslavije i umesto socijalizma posle deset godina od raspada nekada zajedničke države stigao nam je kapitalizam

U najgorem, neoliberalnom obliku

Sada gledamo posledice, što navodi na preispitivanja mnogih pretpostavki i očekivanja

Jer, iz Švedske smo pre nekoliko godina uvezli polovne putničke vozove i to, zamislite, preko jednog domaćeg butika odeće, što najbolje svedoči o stepenu pravne države

Naši političari kao da su svesno zaboravili činjenicu da je bilo potrebno uspostaviti vladavinu prava pre nego što nam je stigao ovakav predatorski kapitalizam

I da radni ljudi ove zemlje još pamte pojmove „socijalna država” i „društvo solidarnosti”

Nije slučajno baš u Kragujevcu godinama bio jugoslovenski „Barjak samoupravljanja”

Istina, sada se to u Kragujevcu malkice promenilo u korist Italijana, ali ako tamo nešto krene, ne daj bože, naopako zapevaće radnička klasa i „Bandijeru rosu”

Dakle, Srbija je u ekonomskom pogledu i dalje podeljena zemlja, nekoliko gradova, a posebno Beograd, nekako i životare, u provinciji i na selu je siromaštvo

S druge strane, javni sektor sve više troši, državna administracija je preskupa (šta je bilo sa onih 50

000 službenih automobila?), budžetski deficit raste do kriznih razmera, a srpski japiji dosledno sprovode politiku MMF-a i prezrivo gledaju na egzistencijalne probleme običnih ljudi

Nezaposlenost je postala realna politička pretnja, vlada se plaši da će ako progura sporne zakone, kojima se sindikati protive, biti uličnih <a href=“http://www

ibisclub

co

uk/“>online casino nemira, demonstracija i velikih političkih sukoba

Čini se da je taj strah i razložan, iako treba reći da je sadašnja vlast samo nasledila mnogobrojne ekonomske probleme od prethodne administracije

Glavni „majstori” tranzicione pljačke ove zemlje još nisu ni službeno prozvani, da ne pričam o procesuiranju

Štaviše, prvi politički ešalon tih „majstora” tranzicije spreman je da uđe i u sadašnju i u bilo koju novu vlast

I nikom ništa, što bi rekla bivša braća Hrvati, „ko je jamio, jamio je”

Da li je Srbija svesna da je liberalna ekonomska doktrina razvoja iz devedesetih godina prošlog veka – slobodnog tržišta i minimalne države – pretrpela neuspeh, od Argentine, preko Nigerije do Indonezije? Ljudi u oko 60 država sveta su zbog te doktrine tokom proteklih 15 godina postali siromasi

Drugim rečima, slobodno tržište, porobljeni ljudi

Ako hoćemo da izbegnemo takav ishod, da odemo dalje od prostog modela da „tržište sve rešava”, ka jednoj održivijoj definiciji kapitala kao neophodnog partnera vlade i naroda ove zemlje u omogućavanju privrednog rasta i smanjivanju siromaštva, potreban je jedan novi model opšteg angažovanja

Konačno, radnici i njihovi sindikati treba jasno da kažu vladi šta hoće, a šta neće

A vlast ne sme da zaboravi radnike

Jer će ih u protivnom sutra opet imati na ulicama

Negde baš u ovo vreme 1991

godine, pre izbijanja rata, po zakonu o preuzimanju, iz zagrebačkog lista „Danas” prešao sam u „Politiku”

Smatrao sam da novinari, u principu, pišu da bi bili čitani

Nije da me nisu čitali i u listu „Danas”, ali

Naime, nikada nisam imao iluzija da bi eminentni čitaoci eventualno neke moje stavove sprovodili i u dela, jer to je već viši stepen čitanosti

„Politika” je za mene uvek bila list srpskog javnog mnjenja

Koji se čita manje zbog običnih informacija, a više da bi se saznalo naše tumačenje događaja

Podsticajno, provokativno, analitički

Što se mene tiče, kada steknem utisak da sam uvek u pravu, znaću da je došao trenutak da odem

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Desanka says:

    Mišljenja sam da svaka država da bi opstala mora da ima svoju jaku ekonomiju,vojsku,policiju i obaveštajnu službu.Da bi to država postigla ona mora da ima jasnu koncepciju plana da stvara sopstveni kapital kako nebi pala u zavisnost od kredita i drugih nametanja u donošenju svojih odluka.Sve suvišne nepotrebne troškove treba eliminisati ili smanjiti na najmanju meru.Ako u jednoj Engleskoj razne vladajuće strukture idu gradskim prevozom zašto to nebi primenili i kod nas i tako izbegli suvišne troškove čija utrošena sredstva mogu da se upotrebe u poljoprivredi i u proizvodnji koja bi uvećavala stvaranje sopstvenog kapitala za ulagane u najneophodnije potrebe države.Raditi na tome da naša roba bude kvalitetna i po ceni proizvoda kurentna u odnosu na druge i time obezbeđivati prodor na tržištu.Mobilisati kadrove koji svojim umnim i fizičkim sposobnostima mogu da preuzmu obaveze u svakoj grani i vukle progresu i humanoj preraspodeli da ne bude ogroman raskorak u platama ali i da bude nagrađen svačiji doprinos u vojno tehničkom i istraživačkom delatnostima.Da se stanovništvo mobiliše na rad i stvaralaštvo moralnih principa.Sklapati saveze sa svim miroljubivim zemljama.Da država ima uvid u stvaranju kapitala kako se sredstva nebi odlivala u privatne svrhe.Jednom rečju sve raditi za dobrobit države i građana koji u njoj žive.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *