МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Србија може да остане војно неутрална само уз један услов!

MIROSLAV LAZANSKI: Srbija može da ostane vojno neutralna samo uz jedan uslov!

6 maja 2018

Piše: Miroslav Lazanski

Kada sam 23. maja 1985. godine posetio u Hamburgu „Fuhrungsakademie der Bundeswehr”, odnosno Višu vojnu akademiju Bundesvera, razgovarao sam sa komandantom akademije generalom Hermanom Hagenom. Mi smo tada kao JNA školovali godišnje obično po dva oficira, u činu majora, u toj najprestižnijoj vojnoj akademiji SR Nemačke i general Hagen je tog dana na svoju uniformu stavio srebrni letački znak jugoslovenskog RV i PVO, koji je dobio prilikom posete našem Ratnom vazduhoplovstvu godinu dana ranije. U laganom razgovoru malo smo se dotakli i politike, naravno general je zamolio da to ne ide u štampu, interesovalo me je kako on gleda na zbivanja na Balkanu.

General je bio vrlo precizan: „Naš jedini interes je buduće ujedinjenje dve Nemačke i ništa drugo nas ne interesuje sada”.

Dobro generale, ako se i kada jednog dana ujedinite, šta onda? Kako će Nemačka nastupati prema Balkanu, prema Jugoslaviji? Samo me je pogledao i tiho procedio: „Neka vam tada Bog pomogne.”

Pet godina kasnije, u maju 1990, Les Aspen je izjavio „da se NATO neće pomerati izvan granica dosadašnje Savezne Republike Nemačke, odnosno nema pomeranja vojne ravnoteže na štetu Sovjetskog Saveza”. U međuvremenu se Sovjetski Savez raspao, Jugoslavija je ubijena, a NATO je na granicama Rusije. Ako je još te 1990. godine politički i vojni status ujedinjene Nemačke bio ključno evropsko pitanje, stara igra političke moći 19. i sa početka 20. veka u Evropi opet je u toku. Naime, Evropa nije doživela „kraj istorije”, već samo novi početak. Liberalizam i demokratija nisu prevazišli nacionalizme, zajednički sistem bezbednosti, koji bi se zasnivao na saradnji od Atlantika do Urala, dalje je od onoga što je bio 1990. godine.



Gde je u tom kontekstu, u Evropi sa samo jednim vojnim paktom, današnja Srbija? Kako održati politiku vojne neutralnosti kada nam svako malo sa samita NATO-a onako dobroćudno poručuju „da NATO poštuje našu poziciju vojne neutralnosti”, što treba čitati da bi nas poštovali još više da nismo vojno neutralni, odnosno da smo članica NATO-a.

Dakle, ako želimo da ostanemo vojno neutralni za Srbiju pitanje odbrane mora biti tek na drugom mestu. Nas treba da interesuje sprečavanje bilo kakvog napada na Srbiju, sprečavanje rata na našem prostoru, mi treba da težimo da ne dođemo u situaciju da moramo da se branimo. Mi moramo jasno da stavimo do znanja svim potencijalnim ratnim avanturistima da napad na Srbiju nema nikakvog smisla. A za takvu poruku potreban nam je minimum oružja koje odvraća, čije posedovanje u odbrambenom sistemu Srbije čini svaki napad na Srbiju besmislenim. Odvraćanje nije upereno protiv nekog konkretno, ono je upereno protiv rata. Odnosno naša strategija više ne treba da bude umetnost vođenja rata već umetnost sprečavanja rata. A to je moguće samo ako ste ekonomski, politički i vojno jaki.

Vojnu neutralnost Srbije karakteriše geografski položaj i istorijsko iskustvo. U Srbiji ne postoje nikakvi strateški ciljevi koji bi mogli da budu neki značajniji razlog za napad, bilo sa Zapada bilo s Istoka. Političko-vojni značaj Srbije zavisi, gledajući iz vizure NATO-a, od toga u kom obimu bi mogla da se koristi naša teritorija da bi se dospelo do strateških ciljeva lociranih u blizini ruske teritorije. NATO već ima pod potpunom kontrolom teritoriju Kosova i Metohije, ima svoje vojne baze u Bugarskoj i Rumuniji, a koristi i teritoriju Ukrajine. Dakle, potpuno se primakao granicama Rusije, pa tako naše lamentiranje o velikom značaju moravsko-vardarskog pravca pripada geostrategiji prošlog veka. Takvi se pravci u savremenim borbenim dejstvima jednostavno preskaču. Iz razloga vojne geografije nema izgleda da bi Srbija mogla da postane bojište za kopnene operacije većeg obima između NATO-a i Rusije.

Uloga politike odbrane Srbije jeste da sačuva poverenje u našu vojnu neutralnost, pri čemu je snaga odbrane samo jedan od kriterijuma po kome se prosuđuje, u slučaju krize ili konflikta, srpska sposobnost da se pridržava svoje proglašene vojne neutralnosti. Odbrana zemlje, naravno, u nadležnosti je političkog rukovodstva koje je zaduženo da izbegava sukob dokle god se to može, a kada se to više ne može da rukovodi odbranom i odbije napad. Značaj vojske Srbije, kao instrumenta za upravljanje krizom, raste srazmerno našim sposobnostima da uzvratimo na vojne operacije protiv Srbije.

Za bezbednost Srbije od vitalnog je značaja to što ni NATO ni Rusija našu teritoriju i naš vazdušni prostor ne smatraju prečicom za mogući iznenadni strateški napad. Odsustvo strateških ciljeva na teritoriji Srbije znači da nema nikakvih ciljeva ni za nuklearno oružje. Naravno, ulaskom Srbije u NATO to bi se sigurno promenilo, jer ne ulazite u dečji vrtić već u vojni savez koji ima svoje trupe na granicama Rusije. Ako ste član nekog vojnog saveza, automatski ste legitiman cilj za onu drugu stranu. Jer možda trenutno nemate na svojoj teritoriji strateških ciljeva, ali ako ste član nekog vojnog saveza možete da ih „dobijete” za nekoliko sati. Druga strana onda može i preventivno da deluje i imate problem.

Najvažnije za Srbiju, u vremenu koje je pred nama, jeste da i dalje gradimo poverenje u našu politiku bezbednosti i vojne neutralnosti. Za sada nam to i uspeva.

(Politika)

KOMENTARI



8 komentara

  1. goran says:

    A taj uslov je da Vucko ostane na vlasti, a ti njegov najveci poltron.

  2. Milan Blagojević says:

    Pitanje za gospodina Lazanskog: Da li država, koja nije politički neutralna (uz veliko pitanje da li Srbija uopšte može biti politički neutralna), može biti vojno neutralna, a posebno imajući u vidu Srbiju i njen geopolitički položaj?

  3. Miros says:

    g.Lazanski je u pravu jer znam coveka jos sa pocetka 80-ih god.Za sve sto je ovde rekao to stoji 100%.Mislim da ga mnogi neopravdano kritikuju za nesto sto apsolutno nema nikakve veze sa njegovim kompetencijama konkretno rad sa vojskom i sve u vezi toga.Voleo bih da ga vidim u ulozi resp. na nekoj od jacih funkcija u V.S pa bih onda na osnovu postignutih rezultata u periodu od recimo 2 god. mogao da kazem moj sud o njemu kao kadru i coveku.Ovako suvise ja lako blatiti nekoga samo zbog toga sto je zeleo neku funkciju u vladi gosp.Vucica!?...

    • goran says:

      Kako da ne, treba mu dati Nobela jer je rezimski covek. Da li je moguce koliko su Srbi izgibili morala?

  4. miros says:

    Odgovoricu Ja gosp. Blagojevic ako se ne ljuti naravno ?! Pogledajte primer Svajcarske konfederacije i shvaticete o cemu se radi!? Da bih bio jasniji Ch igra na loptu dobrog susedstva sa svima u okruzenju u Evropi,a spremaju se za rat kao da ce sutra da izbije.I mi smo to radili tako za vreme TITA, civilna zastita mobilizacije vojne vezbe svake godine i da ne nabrajam puno ,bili smo jaki u toj prici ,sada to isto rade i svajcarci i dobro m to ide .Sa svima lepo ali svoju kucu uredjuj po tvojoj zelji.mi smo takodje mala zemlja (veci)od CH ali imamo mnogo veci prirodni resursa i mozemo uz dobar i posten rad daleko da doguramo nar. uz jaku politicku elitu

  5. evangelist says:

    Sjrbija je vojno neutralisana, nema ona vojsku a naoružanje tek, kao što se i pokazalo u nato odbrani zemlje. Nego dajte tog Putina za pretsednika Srbije i Rusije.

  6. Miros says:

    Goran : Sta imas tolliko protiv Lazanskog i STA je po tebi njegova greska kad mu toliko zameras ako mozemo znati i mi ostali????!!!!

  7. rajko says:

    Državu čuva zakon, oružje i vojska su samo sredstva da se zakon poštuje. Npr. da je poštovan zakon u vreme raspada Jugoslavije, odmah na samom početku je trebalo streljati desetak ljudi što je trebala vojska da uradi i da preuzme na sebe ostatak posla. Potom bi se republike odvajale jedna po jedna bez velikih žrtava. Jugoslaviju je izdao vojni vrh a strado je nedužan narod. I danas je slična situacija iako je vojska plaćena da čuva zemlju kako od unutrašnjeg tako i os spoljašnjeg neprijatelja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *