МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: „Свет се неповратно променио“!

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: „Свет се неповратно променио“!

20 децембра 2015

Lazanski 5Пише: Мирослав Лазански

„Свет се неповратно променио“, гласила је стандардна анализа политичких коментатора после 11. септембра 2001. године. И то се тада већином односило на Запад. Данас, на крају 2015, може се поставити питање да ли та реченица важи и за милитантне исламисте? Заправо, је ли Исламска држава, без обзира како и када ће завршити, већ постигла свој циљ? И да ли је 11. септембар 2001. променио и Запад и милитантни ислам? Где се сада налази главни фронт у борби против тог радикалног ислама? У Сирији, у Ираку, Нигерији, Јемену, Авганистану, на улицама америчких градова, у Паризу, на Кавказу, у Индонезији? И да ли су обе стране, и Запад и радикални ислам, прецизно дефинисале противника?

Заправо, велики је проблем што ниједна од двеју страна није јасно дефинисала свог противника. САД, са свим америчким институцијама и експертима, никада нису дефинисале ко је све тачно терориста. Када је својевремено председник Џорџ Буш млађи прокламовао свој кредо „ко није са нама, тај је против нас“, он то „против нас“ напросто није описао. Ни друга страна не дефинише јасно противника. У принципу, то је „Запад“, али сваки огранак тероризма, већ према свом географском положају и историјским искуствима, дефинише свој „сопствени Запад“. За терористе на Кавказу и оне у Сирији Руси су тај „Запад“, за индонежанске исламисте то је Аустралија, за мароканске радикалне исламисте то су Шпанци. Али нико од њих, вероватно, не би пропустио прилику да удари у центар Запада, у САД.

Муџахедини су својевремено доведени у Авганистан уз активну помоћ пакистанске и америчке тајне службе. Касније су се вратили у своје арапске државе да би се тамо борили против сопствених режима. После „Пустињске олује“ 1991. међу арапским режимима владала је нека врста саучесничког ћутања, јер тај рат не би био могућ да неке арапске земље нису америчкој војсци ставиле своју територију на располагање. Арапско јавно мњење, не само међу исламистима, део одговорности за све што се касније догађало и догађа у Ираку, приписује и сопственим режимима.

Крајем деведесетих година прошлог века имиџ милитантних исламиста у арапском свету био је углавном доста лош. После 11. септембра и рата у Авганистану и Ираку, углед им је порастао, као некој врсти „бораца за ослобођење“ од стране окупатора. Они се сада представљају не само као борци за остварење исламских принципа, већ и као национални покрет за ослобођење од окупације.

Припадници Исламске државе не долазе из средњег века, иако се то често управо тако описује. Њихова употреба интернета и друге информативне логистике показује да у неким аспектима функционишу модерније од неких политичких снага у арапском свету. Доста дуго се говорило о мрежи Ал Каиде – да ли је то организација, одређена идеологија, више група или ћелија различито територијално распоређених, са главним штабом, или без њега. Исто је и са Исламском државом, која се у међувремену развила у свејеврсну идеју која се ширила, односно ширио се њен модел све док Русија није одлучила да се у Сирији војно умеша. Уствари, догађаји у Паризу су показали да када је Исламска држава у питању постоји пуно огранака и власника лиценци, али само је један „јеловник”. Попут Мекдоналдса. Да би се добила лиценца, мора напросто негде да се нападне и да се после напада себи да неко маштовито име, које је на неки начин у вези са Ал Каидом. Тако је огранак већ створен.

Однос између исламског и западног света несумњиво је компликован. Разлог томе није толико у принципијелним супротностима колико у трауматичним дешавањима у муслиманском свету током прошлог века. Тада су колонијалне силе донеле у арапски свет своје концепте секуларних демократских држава и тржишне економије, а елите тих земаља биле су тиме одушевљене. Ипак, многе људе успех тих идеја није ни дотакао, они су имали потешкоће да нађу посао. Исламске радикалне и мање радикалне групе брзо су успуниле рупе, оне су посредовале у образовању и у медицинској нези, све у име ислама. Управо из тог мирољубивог доброчинства израсли су исламски радикали, као некада бољшевици у Русији.

Наравно да већина Арапа не одбија глобалне вредности као што су демократија, људска права и социјална правда. Но, раширио се осећај фрустрације и понижења због свега онога што се на Блиском истоку догађало и догађа, због тога што у арапским државама изостаје прогрес, а Арапи генерално сматрају да су искључени из благослова глобализације тамо где их има. Насиље користи мањина која користи дубоки осећај понижења у арапском свету. То није израз сталног сукоба култура, али ако у развијеној Европи нпр. крава живи са 2,5 долара дневно, а у неким арапским земљама човек живи са мање од једног долара, онда нема чуђења што има тероризма. И тај се осећај понижења шири и међу муслиманима на Старом континенту, у предграђима великих градова где екстремисти регрутују свој подмладак. Неофундаменталисти се боре против глобализације, али су заправо њен производ. Имами кажу: „Твој осећај изолованости је твој благослов, ти си сада спреман да научиш праву науку ислама“.

(Политика)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Ајдук Станко says:

    Шта наприча, мајке ти? Ко би реко да постоје анализе без анализа? Све више у моди. Те производ, те борци, те има свако своје јаје, те... Лаза нам све мање указује на непријатеље који дељу по Србији, а све више анализује свецку сцену. Ту од некако. Некад човек био јасан и оштар. Шта ћеш. Време тупи мозак, а свременом идеје одрастају, трансформишу се и имају све веће транспарентне потребе, па се морамо прилагођавати. Ипак, мислим да је наш Лаза написао обавезни састав. Оно - сваке недеље бар по једном. Као препоручени секс, макар и не био баш нешто сексуалан. Важно да се одради мир у кући.

  2. Лазар says:

    Шта значи када назови коментатор коментарише личност аутора а не сам текст. Не би било лоше да администратори посвете део времена том проблему. Неки маше тему, неки користе само велика слова, без знакова интерпункције. То отежава читање текста до мере да се не може докучити смисао коментара. Ово схватите као добронамерну сугестију. Не желим никоме да солим памет.

  3. Ајдук Станко says:

    Па кад "не желиш никоме да солиш памет" зашто онда солиш памет већ на два места? Мени и интермагазину.(Ја се не поистовећујем са интермагазином, јер ја употребљавам све што они пишу и јављају. Дакле, ја нити имам ту важност нити сам у стању да је имам) Колико ја схватам, а очигледно ви то тако не схватате, ја сам се осврнуо на чланак савим довољно и рекао да је блед и да прича о тамо неким стварима изван Србије, а све мање о српским проблемима. И то што је тамо "анализирао" је површно, потпуно уопштено и са пажљивим избегавањем да погоди "право у мету". Ко киша око Крагујевца. Сам његов коментар је вама отежао и читање и разумевање, а не мој безначајни коментар после. Зашто се нисте упитали шта вас је уствари више изнервирало? Бледа и испразна анализа Лазанског или мој помало за вас незгодан коментар? Ја верујем и једно и друго, али да је његов коментар јасан, ви би разумели врло једноставно, као што је он и писао до пре пар година, а мој коментар не би био ни написан. Према томе, не солите ми памет. Ако немате шта да кажете о анализи Лазанског, нисам ја крив. Ја сам рекао шта сам имао, а ви сте рекли да вам је то отежало читање текста и све што сте били у стању да напишете се ослања на мој коментар. Дакле, ништа ваше. Никакво мишљење о анализи Лазанског. Размислите зашто вам је то било тешко! Није тешко размислити. Ја се иначе никад не осврћем на туђе коментаре, јер сматрам да сви имамо право да кажемо како смо схватили, имам свој став и мени се "паљење сијалице" врло ретко догађа на основу туђих коментара, али ако коментар мени одговори, онда немам разлога да се уздржавам.

  4. role zarolaj says:

    "Ja se inače nikad ne osvrćem na tuđe komentare":rece covjek i napisa komentar na komentar. Ajduk Stanko Says: decembar 21st, 2015 u 3:15 am Pa kad „ne želiš nikome da soliš pamet“ zašto onda soliš pamet već na dva mesta? Meni i intermagazinu.(Ja se ne poistovećujem sa intermagazinom, jer ja upotrebljavam sve što oni pišu i javljaju. Dakle, ja niti imam tu važnost niti sam u stanju da je imam) Koliko ja shvatam, a očigledno vi to tako ne shvatate, ja sam se osvrnuo na članak savim dovoljno i rekao da je bled i da priča o tamo nekim stvarima izvan Srbije, a sve manje o srpskim problemima. I to što je tamo „analizirao“ je površno, potpuno uopšteno i sa pažljivim izbegavanjem da pogodi „pravo u metu“. Ko kiša oko Kragujevca. Sam njegov komentar je vama otežao i čitanje i razumevanje, a ne moj beznačajni komentar posle. Zašto se niste upitali šta vas je ustvari više iznerviralo? Bleda i isprazna analiza Lazanskog ili moj pomalo za vas nezgodan komentar? Ja verujem i jedno i drugo, ali da je njegov komentar jasan, vi bi razumeli vrlo jednostavno, kao što je on i pisao do pre par godina, a moj komentar ne bi bio ni napisan. Prema tome, ne solite mi pamet. Ako nemate šta da kažete o analizi Lazanskog, nisam ja kriv. Ja sam rekao šta sam imao, a vi ste rekli da vam je to otežalo čitanje teksta i sve što ste bili u stanju da napišete se oslanja na moj komentar. Dakle, ništa vaše. Nikakvo mišljenje o analizi Lazanskog. Razmislite zašto vam je to bilo teško!

  5. Ајдук Станко says:

    роле зароле, баш си зароло Ајдук Станко је јасно рекао: "meni se „paljenje sijalice“ vrlo retko događa na osnovu tuđih komentara, ali ako komentar meni odgovori, onda nemam razloga da se uzdržavam." E, ali! Roletov mozak na roletne se zarolo. Pokušao je malo da izmeni stvar i ubedi me, a i ostale, da sam ja slagao iznoseći isečeno delove mog komentara a isekao ono što mu ne odgovara. A onda se uživio u ulogu pametnog čoveka, koji vrlo inteligentno primećuje kako ljudi sami sebe opovrgavaju. Bezuspešno role. I tebi se sijalica pali na tuđi komentar, ali osvetljava pomr(a)činu na pogrešnoj strani. Drugi put se potrudi da bar primetiš. Malo sam se nasmejao, jer takav stil "izvlačenja iz konteksta" koriste svi kada hoće nekog da okrive ili ismeju. Ali dobro. Ima onih koji neće pročitati moj komentar do kraja, i eto roletu radosti. Ni da te je BBC učio kako da objašnjavaš. I oni da su hteli mene da kritikuju isekli bi deo mog komentara "...ali ako komentar meni odgovori, onda nemam razloga da se uzdržavam." Role, roletne su ti napravljene negde u BBC fabrikama, ali kod nas nisu više omiljene. I ti si pisao komentar, ako je to uop[te komentar, isključivo inspirisan mojim komentarom. Ja sam komentarisao Lazanskog, a vi komentarišete mene. Ni da sam ja Lazanski. Inače tog čoveka cenim izuzetno, ali me to ne sprečava da primetim koliko se izmenio. Nije on moj brat ni komšija pa da ja oćutim njegove promene. On je javna ličnst koja manje ili više utiče na sve nas, obbraća se svima nama i zato ga mi komentarišemo. Његов текст је мени "упалио сијалицу", зато што нам се свима обраћа. А вама двојици сам ја упалио сијалицу. Свако је на неком нивоу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u