Miš

Tweet

Piše: Čedomir Antić

Politika ne želi da objavi odgovor na paškvilu Prof. dr Miloša Kovića. Drže se pravila da objave po dva teksta suprotstvaljenih mišljenja. Ne obaziru se na činjenicu da Prof. dr Ković, baš kao i budući akademik Prof. dr Koprvica, za temu uzimaju moju malenkost a ne Kosovo i Metohiju i njihov budući status.

Profesor Ković mi zamera prenemaganje u odgovorima. Baš mi je žao što je stekao takav utisak. To je samo trema pred njegovim velikim autoritetom. Čitam evo već tri godine njegova brojna naučna dela i nisam stigao da se posvetim tomovima njegovih polemičkih članaka. Kada ih pročitam, njima se nadahnem i ponešto naučim ja ću mu svakako odgovoriti ispravno i dostojno. Možda se učlanim i u njegovu stranku, pa i ja počnem da pišem u dnevnim novinama o kolegama sa odeljenja i tome ko su i kakvi su…

Uvaženi Prof. dr Ković možda nije primetio da sam tako pišući, bez pretenzija, vređanja i šaljivo, pokušao malo da ga umirim i pomognem mu da prevaziđe prepreke koje očigledno postoje i sprečavaju ga da polemiše o temi a ne o mojoj nestručnosti i političkoj pokvarenosti. Nažalost, njemu očigledno ništa od toga ne ide od ruke.

Kako da uvaženom profesoru Koviću ukažem da sam na dva mesta tokom naše prepiske pokušao da mu pojasnim kakve su sličnosti između 1878, 1908. (1909) i 2008. (2018). On i dalje nastoji da me diskvalifikuje kao nekoga ko nema ni školsko znanje istorije. Stvar je utoliko gora što sam ja doktorirao istoriju i predajem je na univerzitetu.

Potrebu da me diskvalifikuje, i to u meri da dokaže kako ne zaslužujem da budem zaposlen, tamo gde već godinama radim, razumem kao strast. Kad strast nadvlada, razum je slab. Onda nam se deo nečijeg intervjua i interpretirana izjava mogu činiti kao naučni radovi ili makar kao autorski tekstovi objavljeni u novinama. Nisam nikada osećao tako snažne političke strasti, ali dozvoljavam da su one moguće i toliko uticajne. Više me je začudilo pozivanje isuviše uvaženog Prof. dr Kovića na moj prevod sinteze dr Stivena K. Pavlovića Istorija Balkana (1804-1945). Ja sam u svojoj neukosti mislio da prevodici prevode, umesto da pišu tekstove na kojima rade… Velika većina čitalaca greške koje spominje ne bi počinila ni da prevode tekst sa nepoznatog jezika. Prof. dr Ković bi verovatno moje stvarne greške pronašao u mojim knjigama, kada bi imao vremena da ih pročita. Verujem da ne stiže od pisanja sopstvenih naučnih monografija i sinteza.

Zaista mi nije bila namera da pod sumnju dovedem naučnu vrednost rada Prof. dr Kovića i budućeg akademika Prof. dr Časlava Koprivice. Morao sam da se našalim sa netačnom tvrdnjom da mi je bio „mlađani asistent“ (jer u vreme kada sam studirao nije bio ni jedno ni drugo), kao i oko knjiga koje sam propustio da čitam pola decenije pre nego što su napisane. Sada međutim, moram sasvim ozbiljan da primetim kako je premnogo poštovani Prof. dr Ković za moju mitsku nekompetentnost znao još 2002, od vremena kada je prvi put objavljena Istorija Balkana. Dakle, više od decenije pre nego što je, sada već davne 2013, glasao da budem izabran u zvanje docenta, te kada je pre dva meseca, krajem 2017, glasao i da budem izabran u zvanje vanrednog profesora!

Zašto ste tako glasali crni profesore?! Ovom Vašom intelektualnom bljuvotinom Vi ne štetite meni, mojoj porodici… Mada bi to svakako iz dubine svoje zatucane deesesovske duše želeli. Vi štetite fakultetu na kom radite. Ko će da upiše takav fakultet kada imate takvog profesora i još ga sa tim saznanjem birate u zvanja, unapređujete ga… Štetite i sopstvenoj reputaciji. Glasali ste za nestručnog, naučnika šarlatana, ludog skribomana koji čitav život neuspešno želi da objavi više knjiga od Vas… Uradili ste to sa punom svešću kakav je to naučnik. Iz razloga projateljstva, autodestrukcije, za inat… ? Sve bolji od boljeg razloga. ZAŠTO ? !

Pročitajte debelo poštovani Prof. dr Koviću komentare ispod Vaših tekstova. Vi inspirišete one koji odavno znaju ko je u ovoj zemlji izdajnik, ko mason, a ko špijun. To je takođe odgovornost. Ja nemam, ne želim, niti inspirišem podršku takvih.

Konačno, još jednom o amišima. Vaša jasna reč, Vaša hrabrost, činjenica da ste u svim borbama za slobodu, demokratiju i moderni univerzitet učestvovali (osim, možda, u jednoj – onoj sebičnoj, za sopstveni položaj na katedri i odeljenju)… učinili su da spoznam svoju pogrešku. Profesore doktore Miloše Koviću: Vi niste amiš. Za amiša je potrebno nekoliko vrlina koje nažalost nemate. Vi ste miš.

(Napredni klub)

Tweet