Miševi su ipak, uprkos svemu, ostali miševi

Miševi su ipak, uprkos svemu, ostali miševi

21 marta 2014

cedomir-anticPiše: Čedomir Antić

Ishod vanrednih skupštinskih izbora sličniji je predviđanjima propagandista i spinera pobednika nego svim drugim relevantnim istraživanjima i stručnim procenama… Apsolutna pobeda SNS-a nema presedana u istoriji Druge republike (Srbije posle 1990. godine). Moguće ju je uporediti sa pobedom SPS-a na prvim posleratnim višestranačkim izborima. Marginalizacija opozicije je, međutim, bez presedana. Čak i 1990. ona je imala većinu u centralnim beogradskim opštinama.

Procene dometa ove velike promene su mnogobrojne, mada ne mnogo među sobom različite. Spominjan je „politički cunami”, „kraj 5. oktobra”, „poraz desnice u Srbiji”, „krah druge Srbije”…

Mislim da ishod ovih izbora možemo da uporedimo sa prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj aprila 1990. godine. Tada je jedna po imenu nova stranka uspela da posle samo nekoliko meseci legalnog rada na izborima stekne apsolutnu vlast. Formula uspeha HDZ-a bila je sadržana u njenoj prilagođenosti težnjama većine Hrvata i tadašnjih velikih sila. Takva stranka novog imena, jedva našminkanog starog, inače prilično notornog programa, prihvatila je ideje emigracije (čak i neke ustaško-fašističke), demokratskih disidenata, populističke tekovine i ljude komunizma, nasleđe maspokovskih nacionalista… I sve ih zajedno pobedila na izborima. Tako je stekla podršku naroda pa je ispalo da modernu Hrvatsku državnost nisu utemeljili komunisti, a bivše robijaše su iz prvog reda u katedrali oterali umirovljeni udbaši.

Nešto slično se dogodilo i kod nas. Program petog oktobra preuzela je stranka čije je vođstvo do pre pet godina u reformama videlo opasnost, pljačku i imperijalističku zaveru. „Pinki”, koji je nedavno video Helmuta Kola (veoma zaslužnog za uništenje naše jugoslovenske domovine), nekada je verovatno patio što vojvodine rakete imaju domet samo do Rima… Ipak, u savremenoj politici dela govore više od reči, a izborni uspeh predstavlja cilj sam po sebi i amnezičnu amnestiju…

Danas je u Srbiji apsolutnu vlast i lagodnu mogućnost promene ustava dobila stranka koja je preuzela program svojih protivnika, ime krvnih neprijatelja svojih adoptiranih političkih predaka, započela je reforme u kojima se o bolu samo govori, zaustavila zaduživanje tako što ga je povećala, partijsku državu pretvorila u stranačku, dok se protiv korupcije borila prvo u televizijskim studijima, a tek potom u sudnicama…

Ipak, a tu je sličnost sa starim HDZ-om takođe prilična, SNS je uoči ovih izbora potpuno poništio duh svojih protivnika. U ovoj izbornoj kampanji, on je sa mnogo više prava nego stari vanparlamentarni HDZ, mogao da za slogan uzme ono samouvereno „Zna se…”. Ostale stranke su se borile za drugo, i još više, za treće mesto. Pošto ih odavno savetuju marketinški stručnjaci i „kampejneri”, one nisu napadale opasnog nespornog pobednika nego su mu se ulagivale. Pošto ovde malo ko u nešto veruje, prihvatili su da se odreknu svojih programa, pa smo čuli korifeje druge Srbije kako bi želeli da budu kalfe kod Vučića, a jedan bivši reformista je tražio trošenje umesto štednje. Demokratske i reformske stranke dozvolile su, zbog slabosti koje naše elite i obrazovani svet imaju, da im jedna populistička stranka koja je izneverila većinu svojih izbornih obećanja s pravom zameri da su nedovoljno demokratični, neuspešni u reformama, korumpirani, bezidejni, međusobno posvađani…

Hrvati su 1990. želeli nezavisnost. Srbi 2014. žele izvesnost. SNS je pobedio zahvaljujući spretnosti njegovog vođstva da se menja i nespremnosti većine građana Srbije da bilo šta ozbiljno promene. U kampanji je bilo svega – predsednik je u izbornoj tišini pozivao na stvaranje vojske severnog Kosova, izvinjenje Đukanoviću je privremeno povučeno, a vojvoda Stanislav Pak je zatražio konstitutivnost za Srbe u Crnoj Gori, Angela Merkel je postala Klaudija Šifer, kredit – investicija, ikarbus – mercedes, bundeva – kočija…

Pred nama je promena ustava… U AP Vojvodini autonomaši nigde nisu dobili više od 9,5 odsto glasova (sa sve Borisom Tadićem). Ipak čekaju nas pritisci za uspostavu Vojvodine kao federalne jedinice. Pitanje priznanja nezavisnog Kosova samo je stvar forme – velika većina Srba sa KiM koji su glasali pokazali su da su spremni da ubistva, hapšenja i ostavke svojih vođa koje su posledica Briselskog sporazuma prihvate kao uspeh i glasaju za SNS (koji drži nož i pogaču). Iz poražene Demokratske stranke čujemo kako je Zapad prepoznao u Vučiću borca protiv pokušaja da Republika Srpska postane nezavisna… Žao im je verovatno što se sami neće baviti tim časnim poslom.

Pepeljuga je makar za kratko na ovim izborima postala lepa princeza… Miševi su ipak, uprkos svemu, ostali miševi.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. PETAR says:

    Odgovor o neuspehu demokratskog bloka je krajnje jednostavan, Gospodo demokrate sami sebe ste urušili vladanjem suprotnim od načela koja ste zagovarali. I prestanite da mislite da ste vi u politici najvažniji. Po prirodi stvari trebalo bi da su neuporedivo važniji oni koji su za vas glasali, pa čak i oni koji nisu glasali za vas. Dok to ne shvatite i ne postavite kao prvi postulat vaše politike nemojte se bavite politikom. Rasuli ste se kao niska od bisera, a biseri niste.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *