MISTERIJA: Šta sve krije arehološko nalazište na planini Rudnik

MISTERIJA: Šta sve krije arehološko nalazište na planini Rudnik

23 августа 2014

arheolosko nalazisteSve višedecenijske naučne sumnje i nagađanja oko nepoznanice gde se nalazio centar evropski značajne rudarske, trgovačke i političke varoši na planini Rudnik u predturskim vremenima, konačno su razrešene: jezgro te velike urbane naseobine zvane Staro Rudničište, sa trgom, crkvama, upravnim i zdanjima za velikodostojnike, upravo sada „izranja“ iz arheoloških lokaliteta „Nikića imanje“ i „Dvorište Slobodana Markovića“, koja arheolozi zajedničkim imenom zovu Drenje, po istoimenom predelu na planinskom obronku!

Istraživanja vrši Muzej rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca, a šestočlanom arheološkom ekipom rukovode dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Ana Cicović, kustos tog muzeja.

– Dosad otkriveni obim glavne varoši iz predturskog doba je oko 500 metara, ali je ona nesumnjivo bila mnogo veća – objašnjava dr Radičević. – Ranije se smatralo, da će njen centar biti iskopan na predelima zvanim Gradovi i Misa, gde je bila i turska varoš, ali je to bila pogrešna procena. Iako su na Drenju i tada bili poznati ostaci jedne pravoslavne crkve, ali nisu detaljnije istraživani, samo su konzervirani. Čuveni istraživač Janko Šafarik je u 19. veku smatrao da je tu postojala i druga crkva iz 14. ili 15. veka, što je naše istraživanje potvrdilo. Našli smo je pod zemljom. Bila je monumentalna. Istražili smo i mnogo grobova uz nju. Novac i drugi predmeti, nađeni uz sahranjene pokojnike, pokazuju da smo na Drenju stvarno „ušli“ u srpski 14. i rani 15. vek.

Za to groblje, sa više od stotinu skeleta, brzo se ispostavilo da je jedna od najvećih srednjovekovnih nekropola u Šumadiji! Tu su sahranjivani stanovnici ovog, za nauku sve do sadašnjih istraživanja potpuno iščezlog grada. Uz Srbe, nastanjivali su ga Grci, Dubrovčani, Kotorani, Barani, Ulcinjani, Vlasi, Mlečani, Firentinci, Sasi, Ugri… Nesrpski deo stanovnika Rudnika je tu živeo zbog poslova: trgovačkih, diplomatskih, rudarskih i drugih. I katolici su na Rudniku imali bogomolje za svoju veroispovest, ali su to bila manja zdanja.

– Građevine svetovnog karaktera kvalitetno su građene, ikonopisane, bogato ukrašavane freskama – kaže kustos Ana Cicović. – Po živopisu, to je kombinacija umetničke tradicije Istoka i Zapada. Mnogo je nalaza iz perioda gotike. Spratovi su bili oslikavani naročito u zgradama na „Imanju Nikića“. Sve nađeno svedoči da su žitelji bili vrlo imućni. Taj prostor sada je uglavnom prekriven savremenim objektima, pa će ga biti teže dalje istražiti.

Ova naseobina se širila prema lokalitetima Prlinski vis i Madžarsko groblje, koji u podzemnim slojevima takođe kriju brojne tajne.

– Nastavićemo sondiranje Drenja i tih susednih lokaliteta, da što tačnije odredimo veličinu urbanog Rudničišta i približan broj stanovnika – kažu sagovornici.

Starinski spisi govore, a najnovija iskopavanja potvrđuju, da je srednjovekovno Rudničište osim rudarske imalo geostratešku važnost.

– Ovde je bio najvažniji izvor prihoda tadašnje srpske države – veli dr Radičević. – Tu se kovao novac, izvoženi su strateški proizvodi i prerađivana ruda, a dovožena roba široke potrošnje, od tkanina do one luksuzne. Sa Rudnika su vodili frekventni putevi prema Beogradu, zapadnoj Moravi, Primorju, Nišu i Sofiji.

ARHEOLOŠKI PARK

NALAZI sa Drenja i arheoloških nalazišta oko njega biće predstavljeni na jesen, na velikoj izložbi u Muzeju rudničko-takovskog kraja. Inače, ostaci nađeni do sada, kao i oni za koje smatramo da ćemo ih još naći, mogu postati jedinstven arheološki park u Srbiji. Da posetioci vide sve te dokaze, od preistorije preko antike, srednjeg veka nadalje. Samo kad bi za to bilo novca – priželjkuje arheološka ekipa.

 

FINANSIJE

Istraživanje na Drenju, koje godišnje košta oko 700.000 dinara, finansiraju Ministarstvo kulture Srbije i Opština Gornji Milanovac, sponzorisali su ga „Svislajon Takovo“ i još neke firme. Taj novac nije dovoljan, a deo njega se opet vrati državi (!) kroz veliki porez – kaže Miloš Nikolić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Novosti.rs

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u