Млади Американци не желе у војску!

Mladi Amerikanci ne žele u vojsku!

23 oktobra 2015

MM-Drill-Sgt_132376aNeuspesi u Iraku i Avganistanu povećali su provaliju između većine Amerikanaca i njihovih oružanih snaga – objavio je The Economist.

Pritom je ocenio: „SAD u budućnosti više neće moći da mobilišu potreban broj vojnika za moguće nove ratove“.

Isti list je u istom tekstu citirao narednika armije SAD Rasela Hejnija koji je upozorio: „Većina Amerikanaca voli prazne reči o svom respektu prema vojnoj službi, ali ne žele da služe u nacionalnoj armiji“.

The Economist je Hejnijevoj proceni dodao: da su četiri roda armije SAD – kopnena vojska, ratna mornarica, ratno vazduhoplovstvo i pomorska pešadija – planirali da do kraja septembra u svoje redove privuku 177.000 mldića od 17 do 21 godine starosti, ali da su to uspela tek u poslednjem tranutku „uz žrtvovanje vlastitih rezervi“.

The Economist tvrdi da ć se broj rezervista u SAD naći na najnižem nivou nakon završetka Drugog svetskog rata. Situaciju je prokomentarisao general Džefri Snou koji rukovodi privlačenjem dobrovoljaca u oružane snage:

„Učestvovali smo u dve duge vojne kampanje, ali se američka javnost i dalje veoma pozitivno odnosi prema svojim oružanim snagama. Međutim, većina naših građana je potpuno izgubila vez sa orućanim snagama. Jer, manje od jednog procenta Amerikanaca želi da služi u nacionalnim oružanim snagama i može da u njima služi“.

SAD su obavezno služenje vojnog roka ukinule 1973. godine, a posledice su ubrzo stigle: 1990. je 40 odsto mladih Amerikanaca imalo oca koji je služio vojni rok, a 2014-te je takcih bilo samo 16 odsto.

Još 1981-ve je 64 odsto američkih kongresmena prošlo vojnu službu, a takvih je danas – samo 18 odsto.

U vreme Korejskog rata je oko 70 odsto Amerikanaca, koji su bili u odgovarajućim godinama, služilo vojni rok. U vreme Vijetnamskog rata – taj procenat se smanjio na 43 odsto, a danas – i kad bi svi mladi Amerikanci hteli da služe vojni rok – fizički i mentalno spremnih za to je manje od 30 odsto!

The Economist naglašava da SAD sada imaju 21 milion stanovnika do 21-ne godine koji bi hipotetički mogli služiti u oružanim snagama, ali da 9,5 miliona mladih Amerikanaca nije prošlo test elementarne obrazovne pripremljenosti za to jer su ili ostavili školu ili nisu u stanju išta da izračunaju bez digitrona.

Još 7 miliona je proglašeno za nesposobne za služenje vojnog roka zbog debljine, kriminalne prošlosti ili tetovaže na licu i rukama.

Tako se ispostavilo da bi u oružanim snagama mogla da služe samo 4,5 miliona, a da samo njih 390.000 to zaista i želi.

A pritom – naglašava The Economist – najbolji među njima daju prednost daljem školovanju ili poslu u privatnoj firmi.

Ovo znači – upozorio je list – da Amerikanci u slučaju kakvog većeg rata neće imati dovoljno vojnika. Ako ponovo ne uvedu obavezno služenje vojnog roka…

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *