Mladi se sve više okreću folkloru

Tweet

Folklor ponovo popularan među mališanima. Pevaju tradicionalne pesme i sviraju gotovo zaboravljene instrumente.

Tradicionalne pesme iz različitih krajeve Srbije, zamalo zaboravljeni instrumenti i narodne igre – deo su kulturnog nasleđa koje privlači sve više dece.

Osim prilike da nauče nešto drugačije sebe, da se druže i putuju po svetu, sebe najčešće vide i kao čuvare tradicije.

U “Abraševiću“ najmlađi član ima četiri i po godine, najstariji je u sedmoj deceniji života.

Azra Aleksandra Ičanović je uporna. Kola iz Šumadije, Leskovca i Niša, pastirske igre iz Banata i Vojvodine za nju su lak zadatak.

“Imali smo ples u vrtiću i trener plesa mi je rekao da dobro plešem i ja sam izrazila tu želju da idem na folklor i eto, treniram već četiri godine. Sviđa mi se ta tradicija, kola, volim da igram“, kaže Azra Aleksandra.

Dva puta nedeljno po dva sata vežba i koreograf Dušan Tošić. Radi sa 25 najtalentovanijih mališana, sa kojima gostuje i na festivalima širom sveta.

“Nije da mi sad upalimo televizor i vidimo neke dečake i neke devojčice uhvatili se za ruke, pa nešto pletu. Nije samo to foklor, folklor je mnogo više. Ja vam to pričam zato što volim da igram. Ovde ima mnogo motorike, mnogo izdržljivosti, mnogo pesme, mnogo druženja, mnogo socijalizacije“, kaže Tošić.

Prva škola u Srbiji u kojoj je počelo da se uči i predaje srpsko tradicionalno pevanje i sviranje je “Mokranjac“. Deci koja ovde dolaze zajednički su dobar sluh, ljubav prema muzici i interesovanje za tradiciju.

Anđela Jovanović svira kaval. “Liči na frulu, malo je duži od frule i ima mislilm lepši zvuk“, kaže Anđela.

Jana Dimitrijević peva stare spske pesme. “Svi to shvate kao da je to nešto staro, seljačko, ali u stvari kada to nekom izvedete i kad se to čuje kažu – pa stani, to je baš dobro, zanimljivo“, priča Jana.

Radomir Laketić je gusle počeo da svira sa pet godina. Danas je jedan od najboljih mladih guslara.

“Dopada mi se naravno istorija gusala, dopada mi se zvuk i dopada mi se to što se prenosi sa kolena na koleno. To je tata nasledio od svoga oca od koga ja nasleđujem ime“, objašnjava Radomir.

Kada je pre 18 pokrenula odsek muzikologije Sanja Ranković je bila jedini profesor i imala je petoro učenika, danas devetoro profesora radi sa 60-ak đaka.

“Mnogo mladih ljudi u Srbiji se bavi tradicionalnom muzikom, to je sada postao jedan žanr. Kao što može čovek da se iskaže kroz umetničku muziku, kroz džez, kroz hip-hop, tako može da se iskaže svoje biće i kroz trradicionalnu muziku. Jedino je malo problem što mi kao društvo imamo malo kompleks od tradicionalne muzike“, osenjuje Rankovićeva.

Tradicionalna srpska muzika se izvodi na koncertima u zemlji i svetu. Samo u amaterskom kulturno-umetničkom društvu “Abrašević“ preko 500 mladih igra folklor.

(B92)

Tweet