MMF osudio Evropsku uniju

MMF osudio Evropsku uniju

23 januara 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Prva međuvladina konferencija EU i Srbije koja je održana 21. juna, trebalo je da srpskoj i evropskoj javnosti pokaže da je sačuvan integracijski trend. I za birokratiju u Briselu, a posebno za vlasti u Beogradu, ovaj trend predstavlja uslov političkog preživljavanja. Redovni izbori za Evropski parlament već su raspisani za maj tekuće godine, a Srbiju najverovatnije očekuju vanredni parlamentarni izbori sa nepredvidivim rezultatima. U nastaloj situaciji potpuno je jasan optimizam Brisela i Beograda (u velikoj meri veštački), kao i svojevrsno poređenje koje je uoči konferencije EU-Srbija izložila šef srpske delegacijeTanja Miščević: “Imam osećaj kao da sedim za volanom Ferarija sa upaljenim motorom koji samo što nije krenuo”.

Srpskom “Ferariju” neće biti lako. Pre svega, na stolu Briselskih pregovora stoji pitanje Kosova, to je “noćni košmar” Beograda kako se slikovito izrazio Premijer Srbije Ivica Dačić. Štefan File, Komesar EU po pitanju proširenja, potvrdio je da bi “Beograd trebalo da bude posvećen normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavi sa izvršavanjem svih dogovora”.

Međutim, isto toliko je važna i činjenica da je socijalno-ekonomska situacija u Srbiji blizu kritične tačke.Neposredno pred početak pregovora Srbije sa EU, međunarodna agencija za rejting Fitchsnizila je kreditni rejting Beograda sa BB+ na BB-. Stručnjaci agencije okrivljuju za to nespremnost vlade Ivice Dačića da krene u nepopularne strukturne reforme, kao ni na takve objektivne pokazatelje kao što je budžetski deficit, koji je četvrtu godinu zaredom na nivou 7% BDP-a, i državnog duga koji iznosi 60% BDP-a.

Međutim, već u narednim godinama situacija u samoj EU može da pridobije ove negativne konotacije. Uoči tekućih pregovora Beograda i Brisela, MMF je obnarodovao novu “horor priču”. Kirstin Lagard, generalni direktor te organizacije, smatra da deflacija može biti ozbiljna pretnja oporavku svetske ekonomije. “U uslovima kada inflacija ne dostiže željeni nivo mnogih centralnih banki, mi vidimo narastajući rizik deflacije koji može katastrofalno uticati na oporavak privrede” – izjvila je direktorka MMF-a i dodala: “Ukoliko je inflacija džin, onda je deflacija ljudožder sa kojim se treba odlučno boriti”.

U skladu sa rečima gospođe Lagard, svetska ekonomija bukvalno mora da prođe između Scile i Haribde, tačnije – između džina i ljudoždera. A ukoliko verujete šefu MMF-a, onda je upravo ljudožder-deflacija u ovom trenutku mnogo opasnija pretnja, jer ona predstavlja smanjenje potrošačke tražnje i investicija, povećava realnu vrednost kredita i smanjuje efikasnost finansijskih poluga. Istovremeno, sudeći po statistici, najalarmantnija situacija u celini je ona u evrozoni, gde je inflacija prikočena do 0,8% u godišnjem obračunu. Za Veliku Britaniju koja ne ulazi u evrozonu, ovaj pokazatelj iznosi 2%. U ovom pogledu SAD zauzimaju srednji položaj, pa po zadnjim računicama godišnji nivo inflacije iznosi 1,2%. Posebnu opasnost predstavljaju kombinacije niskog tempa inflacije i visokog nivoa nezaposlenosti (12,1%), koje su registrovane u evrozoni.

Nije tajna da mnogi stručnjaci vide manje zlo u rastu cena i devalvaciji novca nego u “sabijanju” novčane mase i jačanju kupovne moći nacionalne (ili opšteevropske) valute. Glavni mehanizam deflacione politike jeste manja javna potrošnja državnih rashoda, povećanje kamatnih stopa, povećanje poreza, ograničenje novčane mase. Kao što se nije teško uveriti, upravo te mere je sve do nedavno sprovodila Evropska komisija i Evropska centralna banka u okvirima Antikrizne politike Eropske Unije.

Međutim, Britanac Džon Kejns, osnivač svojevrsne ekonomske teorije, smatra da takva politika može imati samo kratkoročne efekte. Dugoročno gledano, treba očekivati smanjenje investicija, usporenje ekonomskog rasta, suženja poreske baze i kao rezultat svega – umanjenje državnih rashoda. Na taj način se zatvara krug. Ako se obratimo današnjim evropskim realijama, onda pristalicama deflacijskih mera možemo smatrati Nemačku, Holandiju, Austriju i niz skandinavskih zemalja, a njihovim oponentima “problematične” zemlje, zajedno sa Francuskom. I rasprava o njihovoj ispravnosti daleko je od kraja.

U samom MMF-u očigledno preovladava pesimističko raspoloženje. Njegovi stručnjaci posebno se oslanjaju na referat stručnjaka AmericanEnterpriseInstituteDesmonda Lahmana koji konstatuje da je privreda Evrope upala u “deflacijsku zamku” i praktično “zamrla”. Po mišljenju Lahmana praktično zaustavljeni ekonomski rast 17 zemalja evrozone, povećanje nezaposlenosti i narastajuća kreditno-dužnička kriza vodi do stagnacije, deflacije i povećanja realne vrednosti i bez toga ogromnog državnog duga “problematičnih” zemalja, kao i evrozone u celini.

Ipak, jasan odgovor po pitanju preferencija inflacije ili deflacije ne postoji. I to po svoj prilici shvata i sama Kristin Lagard. Zalažući se za “puštanje” investicija i drugih rashodnih mehanizama sposobnih da oslobode inflatorni zamajac, ona ipak ne poziva na preterivanje. Nju brine nestabilnost finansijskih tokova, opšta nestabilnost na svetskim finansijskim tržištima, inflacija od spekulativnih finansijskih mehurića. Po mišljenju gospođe Lagard u poslednjem slučaju, efikasno sredstvo u toj borbi mogu biti mehanizmi finansijske kontrole, što opet predstavlja pre deflacionu nego inflacionu meru.

Što se tiče SAD – u kojoj mnogi čak i u samoj EU vide lokomotivu koja će povući globalnu ekonomiju iz njene duboke krize – sami Amerikanci će na sve načine izbegavati žurbu po ovom pitanju. Uzgred, generalni direktor MMF-a odapela je kritične strele i na račun Amerikanaca. Kristin Lagard smatra da Vašington treba da “normalizuje pitanja budžeta i plafon državnog duga” – što tradicionalno predstavlja jedan od glavnih problema uzajamnih odnosa administracije Baraka Obame i Kongresa SAD. Misao koja je u celini, koliko zdrava toliko i trivijalna…

Većina vodećih svetskih stručnjaka smatraju da je Sjedinjenim Američkim Državama pomogao program koji upravo realizuje Federalni Rezervni Sistem o kvantitativnom popuštanju, koji polazi od neophodnosti “napumpavanja” ekonomije “živim”, makar i sveže štampanim novcem. “Privreda SAD demonstrira pozitivne rezultate” – posebno ističe specijalni analitičar japanske kompanije MizuhoTrust & Banking Co. Hitoši Ataoka. Međutim, sada FRS ipak prelazi na novu ekonomsku politiku, pa Evropskoj Uniji koja je talac američke ekonomske politike, očigledno predstoje složena vremena. Ovakav razvoj događaja posebno bi trebala imati u vidu Srbija – u tom smislu da odmah ne prihvati zdravo za gotovo ne samo političke nego i ekonomske izjave, zahteve i preporuke koje stižu iz Brisela.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *