Много је светла међу људима

Tweet

КОМАД Карола Чапека „Из живота инсеката“ спреман је за премијерно извођење у Београдском драмском позоришту: сценска алегорија о опасностима милитаризације и униформног мишљења за будућност цивилизације, настала је непосредно после Првог светског рата, али је њена сатира увек актуелна. Како данас „звучи“, видећемо 6. децембра, у режији Ивана Вуковића.

Пред гледаоцима ће се наћи прича о инсектима, чије „карактерне“ особине, сукоби и борба за власт, представљају метафору људског постојања. Изненада их посећује Путник и у њиховом понашању препознаје одлике друштва које, тих двадесетих година прошлог века, полако клизи у тоталитаризам… Улога Путника припала је Милошу Ђорђевићу, глумцу Народног позоришта с богатим комичарским опусом – сада у једној сасвим другачијој улози.

– Први пут гостујем у БДП и то у главној улози. Реч је о сјајном Чапековом тексту који није било потребно осавремењивати, сасвим су јасне његове реченице и поруке – каже Милош Ђорђевић. – Кроз алегоричан, бајковит и сликовит језик пише о великим и важним особеностима људског постојања. Верујем да је ово прави начин да кроз слике, наизглед наивне и безазлене, говоримо о суштинским стварима. И право је време за један овакав текст. Комад поставља питање смисла, куда иде цивилизација.

Ђорђевић објашњава да се његовом јунаку смучио свет у којем живи, па је зато одлучио да оде у шуму, мислећи да ће тамо пронаћи оно за чим чезне. Љубав, пре свега: пријатељску, родитељску, човека према човеку.

– Таква љубав данас нам је преко потребна. Престали смо да се волимо и бринемо једни за друге, зато нам се све ово и дешава. Али, Путник схвата да је у шуми још страшније него у људској заједници. Одлучује да се врати међу „своје“, нажалост, касно. Црви ће га одвући под земљу… Чапек је предосећао да цивилизацији тек предстоји тренутак велике трагедије и великих ратова. У међувремену, прошли смо толико тога а ништа нисмо научили. Зато су његове идеје актуелније него икада. Нажалост, човек никад не учи из својих грешака.

Већина представа нашег саговорника у матичном театру су комедије, а овај глумац је (за разлику од већине комичара) и приватно веома духовит и ведар човек. Ипак:

– Ово је један од мојих „озбиљнијих“ глумачких задатака. Као да сам у некој глумачкој транзицији, надам се на путу ка тематски још озбиљнијем репертоару. Иначе, мислим да духовити људи, пуни позитивне енергије, много боље могу да спознају мрак око себе. То што сам комичар по вокацији, помаже ми да уђем у улогу Путника из сасвим друге позиције. Верујем и да су духовити људи сензибилнији, јер могу да нађу прави начин да се суоче и носе са свим што их окружује. Уосталом, наша представа носи снажну антиратну поруку. После ње и актери и гледаоци могу да увиде колико је живот леп. И колико је светла међу људима…

Tweet