Моћ „Циглане“

Moć „Ciglane“

11 februara 2017

kul-moc-ciglane_620x0

SAMO godinu dana posle objavljivanja romana „Putnikova ciglana“ Radovana Belog Markovića, Srpska književna zadruga je, u saradnji sa Gradskom bibliotekom Lajkovac, štampala i u četvrtak predstavila zbornik radova o ovom delu.

Tekstovi su sakupljeni sa naučnog skupa na kojem je učestvovalo 15 književnih znalaca: Radivoje Mikić, Stojan Đorđić, Vesna Trijić, Natalija P. Jovanović, Jana M. Aleksić, Jelica Živanović, Milica Lazović, Olja S. Vasileva, Jasmina Tonić, Marija Blagojević, Aljoša Numić, Jelena P. Kovačević, Slađana Ilić, Daren Milivojević, Aleksandra P. Bjelić i Sonja Milovanović.

Ističući da je ovo prvi slučaj da je samo jedno delo ovog pisca bilo povod za raspravu, Mikić je rekao da odgovor treba tražiti u dvema činjenicama: da je Radovan Beli Marković jedan od najboljih proznih pisaca srpske književnosti s kraja 20. i početka 21. veka i da su njegove pripovetke i romani zasnovani na sasvim osobenom odnosu i prema žanrovskim konvencijama i prema nizu drugih elemenata važnih za strukturu proznog teksta.

Direktorka lajkovačke biblioteke Biljana Nestorović izrazila je veliko zadovoljstvo zbog saradnje sa SKZ, a dr Stojan Đorđić je istakao da su tekstovi u zborniku potvrda intenziteta naše književne misli. Prema rečima Slađane Ilić, Radovan Beli Marković je pisac koji se ne menja iz knjige u knjigu, ne osvrće se na ono što je trenutno moderno, ali to ne smeta ni čitaocima ni kritičarima. O zborniku su govorili i Sonja Milovanović i Daren Milivojević, a pisac je rekao da su u ovoj knjizi okupljene uglavnom mlade kritičarske snage, što pokazuje da srpska nauka o književnosti ima novu generaciju.

KAD SE KNJIGA „RAZROMANI“

– OVAJ roman je složeno književno delo, u kome se polazi od onoga što bi se moglo označiti kao nasleđe epohe realizma, a stiže do postmodernih poigravanja i sa samom pričom i sa pripovedačem koji dopušta da mu se roman „razromani“. Vraćajući se u svom desetom romanu u selo Ćelije, pisac ne oblikuje realističku sliku, on, kroz gustu mrežu citata i aluzija, pokreće čitav niz književnih i arhetipskih slika – rekao je Mikić.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Aleksandar says:

    Beli Marković je uveliko precenjen. Sa svojim nategnutim, pretencioznim jezikom koji veoma opterećuje čitaoca a u stvari krije oskudnost onoga što pisac ima da kaže, on nije prva liga srpske književnosti (Danojlić, Velikić, Pištalo) i nalazi se na njenoj stranputici. Kažu, takođe, da je vešt samoreklamer.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *