Modernizacija na nemački način

Modernizacija na nemački način

5 februara 2014

ana-filimonovaPiše: Ana Filimonova

U Beogradu je 30-31. januara 2014. godine održana konferencija “Srpsko-nemački građanski dijalog” koji su organizovali Evropski pokret Srbije i Evropski pokret Nemačke. Tim povodom je Bernd Hiteman, generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke, izneo čitav niz karakterističnih izjava povodom zahteva Srbije za prijem u EU. Navodimo njegove glavne teze: pregovori Srbije se “ni u kom slučaju ne mogu završiti za 4 godine. Na to zaboravite. Deset godina – to je maksimalan period za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji”. “Niko ne želi da Srbija ne bude u EU, ukoliko može da ispuni uslove”. Glavni izazov u Srbiji, za Nemačku je reforma pravosudnog sistema, modernizacija uprave i slobode medija. „Nova Vlada Srbije mora da nauči da ne kontroliše previše, nego da ostavi prostor za kreativnost građanima, nevladinim organizacijama i poslovnim ljudima u svim oblastima društva”. “Zabava (obratite posebnu pažnju na taj termin – A.F.) je počela otvaranjem pregovora, ali važno je istaći da ogroman posao tek predstoji”. “Srbija će biti suočena sa mnogo tehničkih zahteva, mnogo pravnika će govoriti šta je potrebno uraditi i doći će politički i tehnički savetnici koji će pomoći Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo”.

Geopolitički smisao delovanja Nemačke objasnio je Hand Vilhelm, ambasador Nemačke u Beogradu, ukazavši da njegova zemlja smatra Srbiju ključnom zemljom u regionu Balkana. Parafrazirajući reči ambasadora dolazi se do zaključka da onaj ko dobije Srbiju, dobija Balkan. Međutim, Nemačkoj nije potrebna suverena i nezavisna Srbija, njoj je potrebna maksimalno oslabljena Srbija, dezintegrisan protektorat neokolonijalnog tipa gde su funkcije upravljanja prenete na nadnacionalne organe. Zbog toga je glavni udar usmeren na suverenitet Srbije, upravo tu se pretpostavlja sprovođenje radikalnog loma – očigledno ne u korist srpske državne stvari. Predati svoj suverenitet u tuđe ruke – eto šta se realno traži od Srbije. Tako je Ursula Menl, član Uprave Evropskog pokreta Nemačke, doslovno istakla da put u EU “neće biti nimalo lak, u početku pregovora sledi entuzijazam, no posle dolazi do otrežnjenja”. “Promene koje treba da se ostvare, zaista su bolne”. Na taj način, cena koju zemlja treba da plati za mitsko pridruživanje EU može biti izuzetno visoka.

Oslanjanja na tzv. Evropske fondove potpuno su neosnovana, iz jednostavnog razloga što se sama EU nalazi u nepovratnoj sistemskoj krizi. Ruski ekonomista M. Hazin ukazuje na dužničke probleme EU i rast kreditnog duga evropskih domaćinstava, čiji rashodi premašuju prihod u proseku 20-25%, kao i odgovarajući rast socijalnih rashoda. Shodno tome, u skorije vreme stanovništvo EU će biti siromašnije za tih 20-25%. Međutim, pošto se sa padom potrošnje zatvaraju preduzeća, to realan pad životnog standarda Evropljana dostiže 50% što prevazilazi indekse iz vremena Velike depresije – istakao je ruski ekonomista. U ovom trenutku Evropa se nalazi u zoni sveopšte društvene katastrofe: u Španiji i Grčkoj nivo nezaposlenosti omladine iznosi 50-60%. Od zemalja Istočne Evrope u najtežem položaju našla se Bugarska – praktično na ivici gladi. Što vreme više protiče sve je teže voditi borbu za preživljavanje, uzimajući u obzir kategoričke zahteve Brisela zemljama koje žele pristup u EU, da zatvore sve proizvodne kapacitete, to jest, nacionalna ekonomija se podvrgava potpunom istrebljenju. Generalno, M. Hazin predviđa još 5-8 godina postojanja EU u današnjem obliku, jer ona ne može izdržati postojeći nivo nezaposlenosti.

Prema izveštaju Crvenog krsta iz oktobra 2013. godine, Evropa je pogođena talasom osiromašenja koji je pogodio 120 miliona ljudi, od kojih 43 miliona bukvalno gladuju. Istovremeno se (što je posebno važno) navodi: ekonomske mere koje su nametnule međunarodne finansijske institucije ne samo da nisu spasonosne, nego direktno vode u ekonomsku katastrofu. Upravo nekritički pristup kresanju nacionalnih budžeta u oblasti zdravstva i socijalne zaštite u dugoročnoj perspektivi – ukazuje se u izveštaju – dovešće do socijalne i moralne krize u čitavoj Evropi. Ipak, Nemačka i dalje nameće ostalim zemljama članicama EU kao i kandidatima za prijem, mere za skraćenje budžeta (koje sama Nemačka odbija da primeni), uvećavajući socijalni rizik do granice radikalnog kolapsa. Srpska vlada, poslušno sledeći trajektorij nemačkih zahteva, donela je Strategiju za period 2013-2018. godine čiji je cilj ubrzano sprovođenje reformi zemlje – koji su u okviru zadatih dvojnih standarda na koje smo ukazali, što samo dalje slabi srpsku državnost. Da navedemo i suprotan primer – u Islandu koji je krenuo putem obnove suvereniteta, nezaposlenost iznosi … 4%, premda je i to preveliki pokazatelj po mišljenju Premijera Islanda S. Gunlaungsona, koji smatra da je nivo nezaposlenosti u Islandu smanjen do nivoa 2,6%.

Da ne bi pomislili u Briselu da Srbija odstupa od kursa, na 50. Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 3. februara tekuće godine, Premijer Ivica Dačić i Hašim Tači su potvrdili: nije dovoljno učešće Srba sa Kosmeta na lokalnim izborima, sada je nužno da kosmetski Srbi (uključujući sever pokrajine) izađu na parlamentarne izbore “Republike Kosovo”. Glavno pitanje postavio je I. Dačić: “Glavno pitanje je kako ubediti Srbe sa severa Kosmeta da budu konstruktivni, kako ih ubediti da je ta saradnja u njihovom interesu?” Nije nimalo jednostavno to učiniti. Posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da je Oliver Ivanović, jedan od kandidata koji je pristao da učestvuje na kosovskim izborima za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, po nalogu EULEKSA uhapšen i određeno mu je mesec dana zatvora, zbog ratnih zločina koje je navodno počinio pre 14 godina. Nešto malo pre toga, Krstimir Pantić, prethodni srpski kandidat na to mesto, koji je dobio izbore, odbio je da položi zakletvu i stavi potpis na dokumente koji nose oznaku države “Republika Kosovo”. Još jedan kandidat ispred “kosovske” Nezavisne liberalne partije, D. Janićević, ubijen je 16. januara 2014. godine. To je realna, a ne deklarativna politika devijantno-kriminalne “Republike Kosovo” prema Srbima.

Raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora takođe se može posmatrati kao aspekt daljeg slabljenja suvereniteta Republike Srbije. Usko praktični cilj predstavlja formiranje vlasti Srpske Napredne Stranke bez Socijalističke Partije Srbije. Sveobuhvatni spoljnji i unutarpolitički zadatak jeste promena Ustava Srbije u pravcu priznanja otcepljenog Kosova i Metohije, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN, kao i decentralizacija zemlje i pristupanje NATO paktu. Nije slučajno sprovedeno izviđanje – uvođenje u rad državnog aparata mnogobrojnih stranih savetnika od kojih je jedan F. Fratini ќoji je predviđen za Generalnog sekretara NATO pakta. Tu je i spremnost ultraprozapadnih partija (LDP Čedomira Jovanovića i SPO Vuka Draškovića) da se ujedine sa SNS na osnovu zajedničke platforme, što predstavlja konsolidaciju ultraatlantističkog bloka.

Konstatujući nastalu situaciju, Skupština Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u zvaničnoj izjavi od 3. februara 2014. godine ističe:Zahvaljujući aktima republičke vlasti, uspostavljen je granični prelaz između južne srpske pokrajine i preostalog dela Srbije, protivzakonito su raspušteni organi vlasti jedinica lokalnih samouprava na severu Pokrajine, nakon čega je lokalno stanovništvo, pretnjama i prinudama primoravano da izađe na lokalne izbore raspisane od strane šiptarskih separatista. Raspuštene su bezbednosne institucije Republike Srbije, a gotovo svim zaposlenim u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosovo i Metohija je dat nezakonit otkaz. Donet je novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kojim se po prvi put novom mrežom sudova i tužilaštava ne pokriva teritorija AP Kosovo i Metohija, a prethodno je nezakonitim odlukama Visokog saveta sudstva i republičkog javnog tužioca zaustavljen rad tih državnih organa uz nalog da se većina predmeta preda EULEKS-u i dalje „organima“ koji su formirani od strane šiptarskih separatista. Zaposlenim u sudovima i tužilaštvima, kao i u drugim institucijama Republike Srbije na KiM se priprema ista sudbina kao i onim u Ministarstvu unutrašnjih poslova – nezakonit otkaz. Građanima Republike Srbije koji su ostali lojalni svojoj državi se svakodnevno krše osnovna ljudska i druga prava: ukinuto je pravo na lokalnu samoupravu, izborno pravo, pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, sloboda kretanja i nastanjivanja, pravo na rad, pravo na imovinu, pravo na jednako postupanje, opšta zabrana diskriminacije i mnoga druga ljudska prava, zajemčena Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine. Skupština Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije posebno ističe da je osnovni cilj promene važećeg Ustava, pre svega, naknadna legalizacija predaje jednog dela državne teritorije u ruke albanskih separatista, a zatim i dalja razgradnja i raslabljivanje Republike Srbije, sve do njenog potpunog razvaljivanja i uništenja. Umesto unitarne države – navodi se u saopštenju – pod izgovorom regionalizacije i decentralizacije bila bi izvršena suštinska (kon)federalizacija Republike Srbije. Štaviše – ističe se u izjavi Skuštine AP KiM – planirane izmene Ustava predviđaju ugradnju „integrativne klauzule“ tj. klauzule o prenosu dela suvereniteta Republike Srbije na institucije Evropske unije. To bi značilo mogućnost ulaska zemlje u odbrambene saveze, to jest, to bi suštinski otvorilo vrata za pristupanje zemlje NATO paktu. Na osnovu gorenavedenog, Skupština AP KiM je pozvala na opštenacionalnu zaštitu važećeg Ustava zemlje kao jedinog garanta zaštite nacionalnih, kulturnih, ekonomskih i svih drugih interesa građana Republike Srbije.

Na taj način građani Republike Srbije će u martu 2014. godine morati napraviti izbor između suvereniteta zemlje i slepog ispunjenja direktiva Nemačke. Druga varijanta neminovno dovodi do raspada zemlje i konačnog gubitka srpske državnosti.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *