Mogu li amerikanci da pomognu Miškoviću?

Mogu li amerikanci da pomognu Miškoviću?

25 decembra 2013

Miskovic MiroslavMnogi u Vašingtonu mogu da vam kažu šta vam se upravo dogodilo, a „Podesta“ pomaže da promenite ishod.

Možda je upravo ova krilatica najjače lobističke kuće u Americi privukla Miroslava Miškovića da ih angažuje. Jer, otkako je uz rekordnu kauciju pušten da se brani sa slobode, vlasnik „Delte“ uz pomoć pomenute agencije uporno pokušava „da promeni ishod“, a sebe u centrima moći predstavi kao žrtvu političkog obračuna.

Prvi pokušaj izveden je ne tako davno kada je „Njujork tajms“ objavio tekst o suđenju Miškoviću, ne zaboravljajući „usput“ da podseti da je „Srbija zemlja ucena“.

Upravo ovaj članak u uglednom listu smatra se pokaznom vežbom uigrane mašinerije braće Džona i Tonija Podeste, od kojih je prvi bliski prijatelj i savetnik Baraka Obame, a koja bi vrlo brzo mogla da dobije i svoj nastavak.

Koliko je ostvarljiva želja najbogatijeg srpskog tajkuna da s one strane Atlantika prikaže sebe kao političkog zatvorenika? I može li Amerika i na njegovom primeru da potvrdi svoju „teoriju“ dvostrukih aršina?

Ovu prvu opciju porodici Podesta donekle su otežale njihove diplomate iz Beograda. U depešama koje je 2007. iz srpske prestonice u Vašington poslao američki ambasador, piše da je „Delta“ nastala „na korupciji i na leđima naroda, koji je patio za vreme sankcija i hiperinflacije“.

– Postoje solidni dokazi da je Mišković učestvovao u nečuvenoj političkoj korupciji. On je dominirao u bankarstvu, sektoru osiguranja i prodaji potrošačkih roba, nakon što je stekao ogromno bogatstvo, kao učesnik u korupciji za vreme Miloševićeve vlasti tokom devedesetih godina – navodi se u dokumentu koji je objavio „Vikiliks“, a čiju autentičnost iz SAD nikada nisu negirali.

Prema tom tekstu, bivši direktor Carine Mihalj Kertes omogućio je Miškoviću specijalan tretman za kompaniju „Delta“, koja je imala grejs-period od 45 dana za plaćanje troškova carine, što je imalo velikog značaja u vreme hiperinflacije.

Navodi se, takođe, i da je Delta banka uzimala ogromne provizije za iznošenje državnog novca na Kipar. Amerikancima su ukazivali i na to da u Srbiji nije plaćen ni dinar poreza od prodaje pomenute banke Intezi za 300 miliona evra.

Osim toga, u domaćoj javnosti nikada nije do kraja osvetljeno da li je Mišković na „crnoj listi“ SAD. Početkom 2004. godine tadašnji predsednik Džordž Buš objavio je čuvenu proklamaciju 7750, čiji je cilj bio „da se spreči ulazak u Ameriku osobama umešanim u javnu korupciju koja ima štetan uticaj na američke interese“. Navodno, ova odredba obuhvatala je i najbogatijeg Srbina.

Bez obzira na ovaj „žig“, koji je vlasniku „Delte“ utisnula administracija SAD, ne treba potcenjivati domete „Podeste“, kojoj je Mišković, prema pisanju tabloida, platio 20 miliona evra.

Jer, u isto vreme kada i Mišković, braću Džona i Tonija angažovala je i vlada Iraka. Nedugo posle sklapanja ugovora irački premijer Nuri Kamal el Maliki objavio je autorski tekst baš u „Njujork tajmsu“, a potom je i seo na kanabe Baraka Obame u Beloj kući.

NASTAVAK SUĐENJA

Pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda u četvrtak se nastavlja suđenje Miškoviću i još desetoro optuženih za navodne malverzacije prilikom privatizacije putarskih preduzeća.

Pored njega, na optuženičkoj klupi su i njegov sin Marko Mišković i Milo Đurašković, a svoj trojici se na teret stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja.

Optužnica tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili putarska preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara.

OD GRUZIJE DO “HAJNEKENA“

Agencija „Podesta“ lobira za vlade Albanije, Gruzije, Egipta, Iraka, ali i za jake kompanije poput: Bank of Amerika, „Boing“, „Dojče telekom“, „Gugl“, „Dženeral elektrik“, „Volmart“, „Hajneken“, „Nestle“, „Džonson i Džonson“…

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *