МОГУЋА ИНТЕРВЕНЦИЈА ИТАЛИЈЕ У ЛИБИЈИ: Да ли смо сведоци поновне колонизације

MOGUĆA INTERVENCIJA ITALIJE U LIBIJI: Da li smo svedoci ponovne kolonizacije

15 februara 2015

libija-1Italijanski ministar spoljnih poslova Paolo Gentiloni izjavio je u petak da bi Italija bila spremna da se pridruži snagama UN-a u borbi protiv “aktivne terorističke pretnje” posle skorih napredaka Islamske države. U intervjuu za SkyTG24 televiziju Gentiloni je rekao da Italija podržava pokušaje UN-ovog specijalnog izaslanika Bernardina Leona da zaraćene strane mirnim putem navede na primirje.

Međutim Paolo je rekao da će ako pregovori propadnu „Italija biti spremna da se bori u međunarodnoj misiji. Ne možemo prihvatiti činjenicu da postoji aktivna teroristička pretnja na samo nekoliko sati putovanja brodom od Italije“. Gentiloni je dodao da je situacija u Libiji haotična i da se pogoršava, dodajući da Italija ne sme da potceni mogućnost napada od strane militanata ID-a.

Ova izjava ministra spoljnih poslova Italije usledila je nakon što je grupa boraca koja tvrdi da pripada IDIS-u napala radio stanicu u Sirtu, gradu u kome je rođen Moamer Gadafi, i uspela da preuzme kontrolu nad televizijom i radiom. Sve do sada IDIS je smatran za ne toliko moćnu grupu, čiji je uticaj generalno bio ograničen na grad Dernu, centar Al Kaide.

Podsetimo se samo izjave ovog ministra prošlog decembra kada je povodom mogućih vazdušnih napada SAD-a na Libiju rekao da su napravili grešku što su uopšte intervenisali u Libiji 2011. godine, ali da je sada sasvim siguran da u Libiji treba ponovo intervenisati i da je to prioritet.

Dakle, on misli da će nastavljanjem svoje kolonijalističke nasilne politike uspeti da u jednom trenutku stabiliše Libiju. Iako su pogrešili prvi put, napavši državu čiji je narod uspeo da zadrži moral, organizuje otpor i uspešno se suprotstavlja svim okupatorima u zemlji, Italija a i druge kolonijalističke države neumorne su da potpuno unište Libiju.

Paolo Gentiloni pominje i Bernardina Leona, marionete koja vodi besmislene razgovore u Ženevi sa dvema frakcijama pobunjenika koji su izdali svoju zemlju 17. februara 2011., a sada su međusobno posvađani zbog nesposobnosti da organizuju državu. Zeleni Gadafijev otpor je dao izjavu prošlog meseca u kojoj je razgovore koje vodi UN, na čelu sa Bernardinom Leonom, nazvao beskorisnim jer ne učestvuju sve strane. Celu objavu Zelenog Otpora možete videti ovde.

Bez učestvovanja svih predstavnika Libijaca, nemoguće je uspostaviti mir u Libiji. Ipak, italijanski ministar uporno odbija da prihvati jedino normalno političko rešenje, razgovor svih Libijaca, što predlaže Zeleni otpor. Takođe deluje da ne primećuje izuzetno organizovanu armiju Zelenog otpora, što je dokaz da Paolo nastavlja sa licemernom politikom zapadnjačkih kolonijalističkih država.

Osvrnimo se na događaje u Sirtu. Sirt je rođeni grad libijskog lidera Moamera Gadafija, ali i grad u kome je i dalje dosta porodica plemena Gadafi (mnogi su ubijeni tokom rata ili su izbegli iz Libije). Gradom zvanično upravljaju misratske bande, koje su i posedovale radio i televiziju. Uzveši to u obzir, sukob Misraćana i militanata IDIS-a je potpuno nebitan stanovnicima Sirta, a čak i dobrodošao budući da se njihovi neprijatelji međusobno sukobljavaju.

Italija je i pre ovog događaja imala brojne probleme zbog nestabilne situacije u Libiji, te je prethodne godine 218.000 Afrikanaca brodom prešlo u Italiju, a 3500 je u tom pokušaju poginulo. Samo prošle nedelje je stradalo 300 imigranata. Oni nisu brojevi, oni su tragedija kolonijalističkih okova.

Pored toga, Zeleni otpor je spreman da izbriše IDIS sa lica Libije a i sveta, tako da je panika Italije pomalo prenaduvana. Oni navode da je Sirt tako blizu Italije, ali ni Derna prestonica Al Kaide u Libiji nije bila mnogo dalje od Italije.

Libija je 37 godina bila pod italijanskom okupacijom, i iz tog perioda vuče samo bolne uspomene. Italijanska vojska se prilično okrutno odnosila prema stanovništvu, koje se za slobodu ipak izborilo uz pomoć čuvenog Omara Moktara.

Kada to znamo, šta onda možemo očekivati od italijanske intervencije? Italija nema jaku vojsku. Ministar spoljnih poslova Paolo čak i kada priča o intervenciji govori samo o grupnoj intervenciji, jer zna da Italija nema snage da se sama suportstavi bilo kome u haotičnoj Libiji.

Pored toga, koji je uopšte cilj intervencija? U Libiji su doživeli neuspeh jednom, u Siriji je SAD prilično neefektivan u svojoj „borbi“ protiv IDIS-a.

U trenutku kada Zeleni otpor nudi rešenje i kada bi jedini kamen spoticanja bila intervencija Zapada, na izjavu italijanskog ministra možemo samo gledati kao na prenemaganje istrošene države.

Uputnice

http://www.voanews.com/content/reu-italy-ready-to-fight-in-libya-if-needed/2643899.html

http://rt.com/news/211883-italy-libya-conflict-mistake/

(Srbin.info Maja Orlić)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *