„Mој колега ђе си синоћ био кад је мене колац ударио“

„Moj kolega đe si sinoć bio kad je mene kolac udario“

6 jula 2016

vesna-veizovic 5676Piše: Vesna Veizović

Kapiram ja da je omladina puna energije, da hormoni bujaju i da većina baš u nekoj kafani, kafiću, noćnom klubu ili splavu pronalazi mesto za svoje pražnjenje, ili pak punjenje, ima nas raznih.

U Beogradu mi je recimo zadnji izlazak bio 30. decembra, možda pre dve godine. Suprug i ja bili smo u Irish pub-u. Kući smo stigli čak u pola četiri, ali ne jer smo se zadržali u kafani, nego jer smo propustili poslednji noćni bus pa smo od „Londona“ išli peške do Čukaričke padine.Neću sada ono „e da znate samo kako je bilo dok sam ja izlazila…“ i slične fraze. Pre svega jer još nisam potpuno odustala od izlazaka, iako su se nekako vremenom sveli na dva / tri godišnje.

Provod za pamćenje, nikad ga neću zaboraviti, sigurno.

No, zašto sve ovo?

Dođemo u Bajinu Baštu na odmor od buke, brzine, u mesto gde i dan i noć nekim čudom traju skoro duplo duže. I PUF!

Neko je otvorio kafić bukvalno preko puta naše kuće, koji, čini mi se radi i dan i noć, a da muka bude još veća sa druge strane kuće koja se nalazi na raskrsnici otvorena su još dva kafića za ljubitelje istih antimuzičkih pravaca. Tik uz kuću nalazi se i čuveni seljoteka radio nakon čijeg upražnjavanja posle nekoliko sati nećete ni najmanje misliti da je čudno kresnuti tetku, strinu, istući ženu, pobiti stare roditelje i sl.

Nakon dva, tri dana „ludih noći“ saznadoh da su meštani taj trojac u čijem se samom središtu nađosmo nazvali – „Bermudski trougao“. Stvarno nije čudo da sam svaki dan mislila da je petak. I to ne samo jerbo je u Bašti petak pijačni dan pa se braća od preko Drine skupe po čaršiji i lumpuju po ovdašnjim kafanama, nego jer su sada tu svaki dan.

I oni, i ovi ovdašnji, udruženim snagama, valjda od silne nemaštine i jada ne izbijaju iz kafana, a po nekoj slobodnoj proceni sa jako malo subjektivnosti rekla bih da od svih gradskih kafana ova „naša“ najbolje radi.

Već treće noći oko pola tri, kada se muzika „stišala“ ali dok su neartikulisani zvukovi i dalje uporno i vrlo glasno dopirali, shvatila sam sve one babe „satelite“ koje su me nekad nervirale dočekujući me u ranu zoru sa prozora. Uhvatih sebe kako im sada klimam glavom u znak razumevanja. Čini mi se da bih sa baba Savkicom mogla pod ruku pa u policijsku stanicu da ih pitam kad će „već jednom početi da rade svoj posao i spasiti nas poštene ljude od razularene omladine“, kako zna reći.

Inače, imam mogućnost da se koncentracijom na neku određenu stvar potpuno isključim od spoljnjeg sveta, ali kad na svaki 15 minuta neko zakuka, pukne flaša, čaša, krenu neki zvukovi za koje niste sigurni ni da li su ljudski, teško je isključiti se. Pogotovo što je sve nabrojano samo početak zagrevanja i to već oko 16, 17 časova popodne. Da ne govorim o „turiranju“ na krivini i vriscima koji se pri tom ispuštaju, tad već istrčavam na terasu užasnuta i sa najgorim pomislima. Oko 20 časova je „najveselije“ tad već horski pevaju.

Oko 22 časa kreće ječanje, horsko pevanje, kukanje, ječanje, plač, sve vrste plača, sve vrste smeha… I taman se malo situacija smiri kad se neki grlati delija koga su reči pesme o Mari koja je otišla u Nemačku zbog papira toliko pogodile pa poviče iz sve snage: AJOOOOOOOJ MAROOOOO!

I tu se haos počinje: u trenutku se bace tri četiri čaše, flaše, ne štedi se na ambalaži (valjda nije povratna), pa kad lom stakla preseče, oni svi grlati zakukaju uz Garu: „Ne znaju Švabe šta barabe rade, guraju babe uz tarabe.“

I to su samo delići stihova najodvratnijeg antimuzičkog žanra u narodu poznatog i kao „gara“, izvrnuti krajiški zvuci koji bez potrebe upotrebe subliminarnih poruka ili skrivenih nota, omladinu guraju u čist promoiskutitet i nagone na sve vrsta razvrata.

Osim što se vesele guranju baba uz tarabe, ništa manje ne uživaju ni u delovima te ili neke druge gare, ne znam na osnovu čega ih samo razvrstavaju, jer da su se nekad bavili Markiz de Sadom, jasno bi prepoznali da su u pitanju na malo gejački način prepevani njegovi romani. U „garama“ ima svega, od mladog mesa od 10 leta pa do baba od sto godina.

Svi mi imamo običaj da kažemo kako je Zapad najkrivlji kada je u pitanju iskrivljeni moral i promocija nekih antipatrijahalnih vrednosti. Nakon slušanja ovih reči koje teško mogu i na jedan zapadni jezik da se prevedu, moraću da to urušavanje vrednosti i to vrlo progresivnom metodom koja nije prošla ni kroz feminizam, ni gej paradu, ni promociju svih vrsta sloboda, pripišem tim gejačkim stihovima koje se nalaze u svim vrstama „gara“.

Omladina koja odrasta uz stihove poput:

„Ja sam iš’o i opet ću ići
tuđoj ženi, pa šta bude meni
volim plave, crne i garave
smeđe, riđe i sve što naiđe“,

ili

„Ne pitaj me garo đe sam bio
cijele noći u kafani pio
ala volim violine strune
pa mi mladost u kafani trune“,

ili pak

„Pijem pjevam ne spavam po noći
moj živote dokle li ću moći
pijem pjevam i pomalo lolam
nemam žene i ja tako moram“

kao i :

„moja mala oće da se uda,
sve spremila samo nema kuda!
sad se cure udaju na rate,
udaju se pa se kući vrate.“

vremenom usvaja navedene navike, od kojih su sve najblaže rečeno samoubilačke i ubilačke. Reči pesama gare obiluju razvratom, željom za pićem, samoubistvima, ubistvima, prevarom, tučom, seksualnim odnosima sa bilo kim, pa čak i homoseksualnim kada nema nikoga. Glavni likovi pesama su vazda neke barabe, švaleri i alkoholičari koji su glavne „baje“ u društvu i koji su poštovani upravo zbog svih mogućih negativnih osobina.

Takva omladina i ne može da ima poimanje o porodičnim vrednostima, braku o poštovanju porodice i žene. Između ostalog verovatno je da je i to jedan od razloga sve većeg broja raspalih brakova po manjim sredinama. Jer među Srbe se najbolje prima muzika, a ovaj pravac je za sada neprevaziđen po pitanju reči i poruka koje se time šalju.

Zanimljivo je da ovu vrstu muzike slušaju i devojke, pa čak i devojčice koje vrlo srčano pevaju pesme o nasilju nad ženama, pa kažu:

„Nemoj, garo, reci pa slagati
baraba će kose počupati
nemoj, garo, varati bećara
od bećara dobićeš šamara“,

ili

„Ispred kuće metar drva,
ti si moja ljubav prva.
Mala moja dođi da sviramo malkice,
ja dok sviram ti mi skini gaćice.“

Od velike konkurencije i sve više „pesama“ bukvalno svaki stih, svaka prosta rečenica odiše bezobarzlukom i pozivom na nešto promosikutnetno i nenormalno. Ipak, bez „krvavog“ alkohola, ništa:

„Gotov je, gotov je, ubiće ga žena
uš’o je u treći karton Hajnekena
Alkos, alkos nema perspektivu
dobar čovjek, donesi mu pivu

Drhte ruke oko moje plavo
oj rakijo odnio te đavo
Mlad sam momak velika je šteta
što po mozgu rakija mi šeta

Duni vjetre malo preko jetre
Umrijeću od bola
Izgorjelo sve od alkohola“.

Prvak ovog muzičkog pravca, koji najviše podseća na krajišku narodnu muziku, najprje je bio Baja Mali Knindža koji je kroz polupatriotske pesme radikalsko – gibaničarskog tipa iz BiH ušao u Srbiju i kasnije polako uvodio u svoje autorske pesme komercijalni nemoralni spoj svega i svačega, a koji su zatim poprimili mnogi drugi. Kao što su Goci benda, Zoran Kulin, Kalač i bezbroj drugih, a koji bez ikakvog opravdanja svoju „muziku“ nazivaju „etno srpskom muzikom“. Naravno, ništa manje ne odudaraju ni ostale malo poznatije „zvezde“ narodne i pop muzike u čijim pesmama takođe ima svega i svačega.

Valja napomenuti da ovaj antimuzički rang nije koncentrisan samo na male sredine, vrlo popularan je i većim gradovima, ali i u dijaspori. Pa zamislite sada kada neki izgubljeni Srbin povede prijatelja stranca na koncert nekog od nabrojanih „pevača“ i objasni mu stihove koje navodno izlaze iz usta devojke sa srbskog sela:

„Zašto mene savjetuju žene,
kad su žene još gore od mene.
Zašto mene savjetuje tetka,
kad je tetka šuplja ko rešetka.“

Opisa srpskih devojaka sa sela ima bezrboj, i uglavnom se u svet šalje sliku o našim devojkama kao o bezubim glupačama,nepismenim propalitetima i nimfimankama koje rado šire noge svakom ko ih pita, srljaju u inceste i slične užase, što se da pročitati iz nekoliko sledećih primera:

„Moja mala nema prednjih zubi,
kad je ljubim mene propuh ubi.“

zatim:

„Ti si mala ko i svoja nana,
dizala si noge do tavana.“

A da sva ova morbidnost dobije na težini, ovi zaostali mozgovi u svojim „pesmama“ obilno su pominjali Boga, svece, anđele, crkvu, i sve to u vidu nekih mini „molitvi“ koje se opet odnose na što više alkohola, što više žena, što više oružja, tuča, raskrčenih puteva do švalerki i slično.

U najmanju ruku sve ove pesme tipa „gare“ su bogoskrnavljenje i udar na porodicu kao osnovu ljudskog društva, žene, omladinu, jednom rečju na budućnost.

Nemojte se ni zavaravati da su ove reči “ samo muzika ko muzika“, naprotiv ovo je vrlo težak udar na psihu omladine ali i starih koji u ovim „pesmama“ vide obrazac ponašanja i usvajaju ga. I ne govorim u budućnosti, već u sadašnjosti, takav obrazac življenja i odnosa prema svemu ostalom je već usvojen.

I ko je kriv za to?

(Vaseljenska)

KOMENTARI



11 komentara

  1. kosovac says:

    Ova Vesna Veizović se buni bez razloga. Kada je ona bila mlađa, Srbi su pevali pesme Halida Muslinovića, Merlina....... Sada neke polupristojne, ali bar srpske. Mogu da zamislim kako bi joj bilo kada bi sada zapevali jednu pesmu koja je od kada ona još nije rođena: „Kad sam bila mala, tanko sam pišala, a sad bogu hvala, kao iz bokala“.

  2. krneta ilija says:

    bolje da gledate sto vucic radi od vas nego kafane omladino ludih godina

  3. Svetlo tame says:

    Pa šta ako i Vesna zna da pogreši, šta ako pogreši jer je besna što joj ometaju mir oko kuće? Ipak je revnosno slušala, a možda i pozvala nekog da joj narecituje ove "divne" stihove. Zato i promaši celu livadu i strmeknu se u potok. Uvek je bilo ovakvih pesmica, i nisu danas ništa ni šire ni bolje ni gore. Eto kosovac nam dao primer. Ali Vesna je Vesna. Oštro pero i oštar mozak, samo me zanima da li se desila neka promena kod anti-eu rodoljubive Vesne? Jel to na mala vrata opravdavamo rijaliti ili razorni uticaj zapada na Srbiju? Jel to pokušaj Vesne da se izvuče, tvrdeći otvoreno da nismo u pravu što optužujemo NATO države za raspad srpskog morala i rastur srpskog društva? Pratićemo Vesnu od danas malo sa rezervom.Jel to rezultat nekoliko privođenja kod EU srpskih inspektora specijalaca? Da li je Vesna ucenjena? Rekao bih da jeste.

  4. Lazar says:

    Vesna, džaba prosipaš bisere pred svinje. Pročitaj komentare pa će ti stvari biti još jasnije...

    • Luk i sendvič says:

      Lazare, pročitaj tvoj komentar a onda i vesnin tekst. Ako ne nađeš makar trunku javnog reklamiranja šunda koga vesna kritikuje,dakle kroz uvijenu formu kritike, onda si u pravu. Ovako detaljno pisanje kao što je vesna zaista iznenađujuće i neočekivano napisala, je ustvari jedna velika reklama baš za ono što kritikuje. Ja sam čitao mnogo od vesne ali ovaj članak je vrlo sumnjiv i vrlo čudan. A takve pesmice su uobičajene svuda u svetu. Kad se sakupe na jedno mesto, onda su čista propaganda. Eto, pre će biti da je vesna svesno ili ne, ipak napravila medveđu usčlugu svima nama. To što ste vi progutali ovaj tekst zdravo za gotovo, nije dobro za vas.

  5. Pitagora says:

    Mladu publicistkinju Vesnu pratim s vremena na vreme, neredovno dakle. Ovaj članak, na primer, tek danas sam pročitao. To sa čim se ona suočila, što je nju užasnulo, postoji u narodu oduvek, od dionizijskih svetkovina do današnjih dana, ne samo u našem, nego u svakom narodu. Ako ne verujete meni, uzmite pa čitajte Rablea, a to je već nekoliko stotina godina staro...Samo što sada, u vreme kada nam ozbiljno preti nestanak, najpre duhovni a zatim fizički, tim redom, nikako drukčije, sve te bahanalije imaju očajnički prizvuk, a nikako dionizijski, bahantski, pa čak ni orgijastički. "Gare" nam nije smislio zapad. To je naše. Odnosno, "njihovo" , a naše samo u meri u kojoj njih primamo kao deo nas (znate o čemu govorim; ne želim ovde da produbljujem već postojeću srpsku podelu na nas i one preko Drine). Slatko sam se nasmejao kada je moj novopečeni prijatelj i kolega komentator, "kosovac" naveo pesmicu, "kad sam bila mala...itd" Ne treba to tako srcu primati. Vuk Karadžić je skupljao erotske narodne pesme, i ta je zbirka dugo čamila u arhivama SANU, dok se neko osmelio da je ustupi Komneniću, koji je objavio pod nazivom "Crven ban" u Prosvetinoj ediciji Erotikon, čiji je osnivač bio ("Sve tičice lepo poju, ali kos, ali kos, i domaćin dobro j..., ali gos' ali gos'"). Nego, ostavimo to..Da bi se na ovu temu reklo nešto što ima smilsa, moramo se pozvati na ljude koji su dobro poznavali ovaj svoj narod a istovremeno su bili intelektualci od formata. Zato ću ovde podsetiti na Žiku Pavlovića, reditelja i pisca, i na Petra Džadžića. Žika je napisao knjigu eseja "O odvratnom", gde navodi i pesmu negde iz zaječarskog kraja, odakle je i sam poticao: "Popadija kozu muze, vidi joj se pola guze, i od pice trepavice"..To je narodno viđenje erotskog, a ako je praćeno urlanjem i lupanjem i razbijanjem cele noći, do svanuća, onda je to stvar javnog reda i mira a ne samo i ne pre svega primitivizma. Da li su autori "gara" čuli od naroda nemoralne poruke, ili su ih sami izmislili, pa ako ih narod čuje, on će se, nevin, time pokvariti? Mislim da na to nije vredno odgovarati. Petar Džadžić (eseji "Homo balcanicus, homo heroicus") kaže da sam narod pravi razliku između sebe, naroda, i izroda, dakle onoga što je iz njega, naroda, poteklo, ali ga se stidi, i hoće da naglasi distancu od njega.Žao mi je što nemam ni vremena ni interesovanja da opširnije pišem na ovu temu, ali sam samo nabacao nekoliko činjenica za moguće pravce razmišljanja. Mnogo pozdrava svima!

    • Logika možda says:

      Bravo majstore. Sasvim dovljno ste napisali, iako meni ne bi smetalo da čitam još bar toliko. Hvcala vam.

  6. 10 para says:

    Sa svim dužnim poštovanjem, gospodine kosovac, ja nikada u životu nisam pevušio pesme ni alida ni tog merlina. Za merilina nisam nikad ni čuo, dok nisam pročitao u nekim novinama pre desetak godina, a ne znam ni jednu jedinu pesmu od bilo kojeg od ova dva pevača. Malo grešite kada mislite da mas pevače nekad, pa čak i ove danas, SVAKO sluša. To nije bilo tačno ni pre ni danas. Zaboravljate da 2/3 ličnosti koje trebaju da budu popularne, ustvari najave mediji po programu i naredbi, a mladi kao mladi, bez formiranog ukusa, bar 1/4 mladih, onda navali ko mutava jer niko ne sme da im kaže da je to najobičniji šund. Dobro, tako slepo se ponaša samo 1/4 mladih, onda druga četvrtina već ima oformljen takav unakažen ukus, a druga polovina mladih, verujte mi, uopšte i ne sluša te kreacije. Uoštavanje je uzelo maha od kada smo krenuli tranzicijom, i to usmereno uopštavanje i jako je teško danas biti pametan kako zaustaviti udar na decu i omladinu svega što nam nameću. Eto, čak i vi ste, verujem u brzini, podlegli "trendu" uopštavanja rijaliti života.

  7. Željimir says:

    Tako sam se slatko nasmejao, svaka čast na tekstu. Ja to gledam na drugi način, jer to što su pesme takve, nakaradne, pa šta? Kao da ih nije bilo pre. Naravno, danas je muzički izbor dosta, dosta veći pa zato možeš naći svašta. Ja sam od onih koji može slušati sve u datom trenutku. To što se Vesna našla blizu nekog "BB trougla" pa draga Vesna, ako hoćeš da se menjamo, jer je kod mene tišina, tj. preko dana je uobičajena melodika prigradskog dela gde se čuju kola, graje dece i ljudi, ... al' zato veče kad me zakane miris štale, to je već milina :) Imam jednu komšinku, koja je iz Beograda i koja svako leto dolazi u B.Baštu da se odmori i sećam se da pre kada je dolazila dok sam ja bio mali, stalno nas je grdila zašto lupamo loptom, šutamo loptu, deremo se, hodamo, ... jer ona hoće da odmori pre podne, popodne, uveče, noću... Naučen sam da se ne svađam sa starijim, tako da se nisam svađao ali nisam ni prestao kako ona kaže sa bukom :) Evo, kao i svake godine ona i dalje dolazi, buka je i dalje tu ali se ona više ne buni, jednostavno se navikla. Draga Vesna, veruj mi da ćeš se navići, možda čak i pevušiti neki hit, kao što je i moja majka pevušila Vanzemaljac, pravi je muškarac, pa se ipak udala za mog tatu.

  8. Garašanin says:

    Kakvi idiotski komentari.Samo potvrdjuju opravdanost i pogubnost onoga o čemu je žena pisala.

  9. Aleksandar says:

    Članak je nedorečen. Izostala je poenta. Namerno ili ne, to je svejedno. I jedno i drugo je dobro. Ako je namerno nedorečen, onda se otvara polemika, što je dobro. Ovde je reč o primitivizmu najniže vrste i to u našem narodu. Sa primitivizmom nema pogodbe. Nema prećutkivanja, nema kompromisa. NARAVNO DA SVOJ NAROD NEĆEMO MANJE VOLETI ZBOG TOGA ŠTO NJEGOVO DNO, PONEKAD U OČAJANJU,KAKO REČE PITAGORA, POTRAŽI SEBI ODUŠKA. Treba videti i svetlu i plemenitu stranu naroda, i kada to nije lako. Navešću jedan primer, a voleo bih da ih je više. Taj primer stalno navodim. Kada su bile poplave, maja 2014, na jednom punktu su tražili,hitno, sto ljudi. JAVILO SE DVE HILJADE.Među njima je bio i jedan moj mladi rođak, student iz Pančeva, od njega sam to i čuo. Dakle, nije sve tako crno. Kada je reč o primitivizmu, dnu, vulgarnosti – zar politika nije pornografska? Ima li šta niže od rijalitija? Među noćnim galamdžijama većina verovatno nije pročitala ni jednu jedinu knjigu. Mislite li da većina političara čita više?! S druge strane, pogledajte samo kako na rasprodaji planu knjige s velikim popustom, koliko ima posetilaca kada su noći muzeja, koliko se sluša evergrin na programima radija – primera ima mnogo. „Gare“ su izliv narodne duše, tim mladim ljudima sledi osvešćenje jedino „kroz neizmerne patnje ljudske većine“ (Dobrica), nikako drukčije. Niste valjda mislili da se ljudi dozivaju pameti kreditima, investicijama,aktivnošću političkih stranaka itd. Strankama su oni potrebni takvi kakvi su. Ali sebi, i nama, nisu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *