Molitva za neosultana

Molitva za neosultana

12 januara 2014

slika-25-12-23-17-49_darkoPiše: Dr Darko Tanasković

U islamu postoje dve vrste molitve. Prva, koja se na arapskom zove salat, a za koju je među balkanskim muslimanima odomaćen osmanlijski naziv namaz, jedna je od pet osnovnih verskih dužnosti svakog muslimana. Namaz, čija su struktura i izvođenje strogo propisani, klanja se pet puta dnevno i predstavlja ritualno iskazivanje pokornosti Alahu. Pored salata/namaza, islam poznaje i dovu (od arapskog dua), individualan i neoobavezan ali bogougodan čin pobožnosti koji vernik, prema rečima poznatog bosanskog učenjaka Mehmeda Handžića, upućuje Bogu kao „molitvu i ponizno upravljanje molbi svome Stvoritelju“. Handžić opominje da dova ne sme da bude upravljena bilo kome drugom osim Bogu i da mora biti spontani i lični izraz najdublje vernikove potrebe da se ponizno obrati Alahu, onako kako je to činio verovesnik islama Muhamed. Handžić posebno naglašava da je nedopustivo arčiti dove na sve i svašta, jer to Alahu nikako nije po volji.

Ako je suditi po savremenoj praksi nekih muslimana, izgleda da Handžićevo shvatanje dove više nije u modi. U poslednje vreme dova kao da je postala omiljeni instrument propagande nekih političkih i ideoloških ciljeva, a sve je manje izraz smerne lične pobožnosti. Tako, recimo, devetnaestogodišnji Novopazarac Mirza Ganić, „šehid“ koji je pao na sirijskom ratištu, internetom poziva svoje zemljake da dove za uspeh džihada protiv tiranina Bašara al-Asada. Teško je poverovati da bi alim Handžić odobrio ovakve molitve jednih muslimana za što uspešnije ubijanje drugih muslimana. Najnovija pojava su dove za turskog premijera Erdogana. One se organizovano, uz saglasnost nadležnih islamskih zajednica, upriličavaju u Sarajevu, Podgorici, Novom Pazaru i drugim mestima u kojima žive bivši jugoslovenski muslimani. Jesu li one spontani lični čin pobožnosti?

U Sarajevu je, recimo, jedan od vodećih protagonista ove manifestacije odanosti turskom premijeru i Turskoj, profesor Međunarodnog univerziteta Turčin Metin Bošnak, prisutni baš mnogo ne liče na Bošnjake (ili im se izgled u poslednje vreme bitno izmenio?), a lokalnu nacionalnu verodostojnost i pravovernost događaju pribavlja učešće vremešnog Ismeta Kasumagića, saborca Alije Izetbegovića, zajedno sa njim osuđenim na procesu Mladim muslimanima 1983. godine. U sarajevskom nedeljniku „Dani“ Amila Kahrović Posavljak komentariše da je reč o „dovi za neosultana“, dok se jedan drugi komentator pita kakav je to islamski obred s velikim fotografijama jednog smrtnika. Neodova za neosultana! I u Sarajevu se među muslimanima koji sebe nacionalno doživljavaju kao Bošnjake, a ne kao neoosmanski milet, donedavno prokaženi termin neoosmanizam sve više koristi. Dovi hvala! A Erdogan? Njemu je svakako od balkanskih dova zanimljiviji jedan decembarski napis iz „Njujork tajmsa“.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *