МОНАХ СА ОСТРОГА УЗБУРКАО ЈАВНОСТ: „Луднице и затвори су пуни, деца дрогирана, али можемо ми и горе…“

MONAH SA OSTROGA UZBURKAO JAVNOST: „Ludnice i zatvori su puni, deca drogirana, ali možemo mi i gore…“

24 avgusta 2016

monah-arsenije-jovanovic-foto-pintskrinyt-1472023635-977023Otac Arsenije Jovanović (56), monah Srpske pravoslavne crkve, prošao je dug put od Senjaka, elitnog dela Beograda u kojem je odrastao i proveo deo mladosti, do Ostroga, gde danas sa bratijom služi Bogu.

Kao mladić, koji je u vreme osamdesetih “imao sve”, a opet osećao neizrecivu prazninu i besmisao, bio je svedok tragične sudbine kruga vrhunskih umetnika, muzičara, slikara stare SFRJ koji su, zajedno sa njim, beg od tog istog besmisla potražili u još većem ništavilu – drogi. Većina je umrla. Ili su se predozirali, ili su ih pokosili hepatitis i sida.

O životu pre monašenja napisao je knjigu “Bog i rokenrol”, svedočenje i uspomenu na preminule prijatelje i poznanike. Neki su mu zamerili, nekima je knjiga spasila život.

Danas monah Arsenije odiše nenametljivim mirom čoveka koji je “probao sve i prošao svud” i na kraju se vratio u svoj dom, tamo gde je oduvek pripadao, a da toga u početku nije bio svestan.

Iako živi i moli se u ostroškoj vrleti, u kontaktu je sa mnogim mladim urbanim ljudima koji kod njega dolaze po savet, mučeni istim onim besmislom sa kojim se i sam kao momak borio.

– Sve je gore i gore. Ludnice su sve punije, zatvori prebukirani. Dileri, narkomanija, seksualne mutacije u odnosu na ono što je prirodno. Tu su i moderni komunikacioni uređaji, brzina, sve je na dugme, sve je dostupno, a opet smo prazni. Izloženi smo megaprilivu informacija, a kultura nam je nula. Do skoro su još neke vrednosti i postojale, ali ulaskom u Treći milenijum i one polako nestaju. Na delu je surovo robovanje megakorporacijama i manjini koja vlada svetom i pravi globalni biznis zabave. Potrebno je što banalnijim i lascivnijim sadržajem privući decu, mlade. Tu istu našu decu koja imaju sve površnije vaspitanje i sve manje opšte kulture. Takvi su prijemčivi za najbanalnije sadržaje koji stimulišu najniže porive – kaže sagovornik Ekspresa.

Na Pravnom fakultetu u Podgorici održavana je redovnatribina koja je zatvorena posle mog predavanja o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto?

Hedonizam se, objašnjava otac Arsenije, promoviše kao vrhunska vrednost.

– Ne prođe ni 24 sata bez stimulansa, od slabijih, poput kofeina i nikotina, preko alkohola, do droge i seksa. Moji preživeli prijatelji mi pričaju da je u Njujorku blam da kažeš da nisi imao barem jednu gej vezu. Neka si hetero, ali moraš da imaš i neku gej avanturu, makar i seksualnu da bi te smatrali za “civilizovanog”. Čovek ide ka materijalnom progresu, a propada duhovno. Sve više se govori o kraju sveta, ali mislim da ovo nije kraj. Čovek je sposoban i za gore stvari – kaže ostroški monah.

Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u – restorane:

– Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.

Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima našeg sagovornika, nedostatak ljubavi.

– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera – kaže otac Arsenije.

Nema ljubavi.Društvo odvlači roditelje van kuće, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti.

On objašnjava zašto se koplja najviše lome oko omladine i zašto se i na globalnom niovu pokušava perfidna kontrola mladih.

– Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je održavana tribina koja je zatvorena posle mog predavanja na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto? Zato što je omladina najzdraviji deo društva. Čovek srednjih godina je ucenjen poslom, decom. Omladina je rasterećena i može da pokrene promene. Sistem to zna i ne želi da se istina čuje. Sećam se mog vremena. Vođe najvećih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od sistema.Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko njih kontrolisao omladinu. Dođu klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, kažu: “Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu”, i ne bune se. Onda im još ubace drogu i završe posao.

Otac Arsenije kaže da u ovom vremenu naša pravoslavna crkva, odnosno sveštenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini.

– Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks – objašnjava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su već u Crkvi, nego kao onima koji su van nje.

– Kada sam objavio knjigu “Bog i rokenrol” neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku – konstatuje naš sagovornik.

Molitva menja zakonitosti vremena i fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks.

Ima, kaže, i savremenih, obrazovanih sveštenika, sposobnih da se urbanim mladim ljudima obraćaju njihovim rezikom.

– Moraš da znaš o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti znaš kroz šta on prolazi. Nedovoljno je samo da pričaš kako je Hristos vaskrsao – pojašnjava monah Arsenije.

Lek za sve je ljubav, poručuje na kraju sagovornik našeg portala.

– Ljubav se, nažalost, sve više poistovećuje sa pohotom. Ljubav je kada volimo čoveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga menjamo. Ljubav je žrtva. U ljubavi najviše treba da tražimo od sebe, ne od drugog. Treba više da razmišljamo kako se odnosimo prema voljenoj osobi i ona će ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voljenom osobom i sa decom i sa roditeljima, prijateljima. A, dešava se suprotno. Tražimo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono što mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos između dvoje ljudi koji se vole, onda je ljubav, po mom mišljenjum potpuna – poručuje otac Arsenije.

SAMI PRAVIMO PAKAO, A NE BOG

Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca.

– Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela – kaže otac Arsenije.

(Ekspres)

KOMENTARI



15 komentara

  1. Batina says:

    Svaka cast, sve receno je istina.

    • Bajurina says:

      Sveti narod hshahahahahaha a vi ste obicne propalice!!!!!

      • Mare says:

        opet ti kozojebac?! I ovde si se ugurao? Sta je ''sine tisucljetne povijesti'' cistacu stala iz Budima i Peste,vuku te koreni pa dolazis tamo gde ne treba da budes?

  2. ivan grozni says:

    lepo rečeno ako jednoj naciji uništiš omladinu nije potrebno da je osvajaš završio si posao bez borbe.Nažalost imamo toliko medija koji javno to rade poput Pinka ,Hepy,pa kad oni izreklamiraju da mlad čovek može preko noći da postane nekakva zvezda materijalno obezbeđena ,to mlad svet prihvati zdravo za gotovo,pa posle se čudimo što nam se mlad svet formira u moralne nakaze.

  3. Anđe says:

    Zaista vredi proučiti lik Arsenija iz grupe Ekatarina Velika. On je pevao i svirao klavijature. Njihove hitove i danas slušamo. Ušli su u muzičke legende ali je većina stradalo kako to opisuje Arsenije. Pa eto Božija promisao je spasla njega da bi ovaj spasao druge od takve propasti, a opet i svi mi ostali se spasavamo Božijom milošću kroz ime našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, sina Božijeg.

  4. Beli Medo says:

    Eh, coveka! Sta mu je? Onih godina kada sam se trudio, ucio, vezbao da budem dio sistema, branim steceno, sacuvam vrednosti, ovaj covek je sve to napustio i otisao preko bare. Sada se trudim da odem iz sistema a on se vratio, zeli ga, zeli eksponiranje umesto da je ostao tamo gde je bio. Cudna zamena uloga, rekao bih tako. Martin Buber je lepo rekao da se nakaznosti najlakse skriju ispod mantije i slicnih uniformi. Jedva cekam da sretneg ovog coveka. Voleo bih znati odgovor na pitanje sta je to kukavicluk, cemu osuda bilo koga ako su svi Bozje delo, vidi li bilo koga vrednog divljenja i paznje medju nama? Ja vidim mnogo ljudi vrednih divljenja... I niko od njih ne deli lekcije nepozvan. To se naziva VRLINA. Gde je tvoja vrlina, covece?

    • Bagro crvena says:

      Nisi klinac al nikako iz dupeta u glavu!? Derpe, a?

  5. Zdrav says:

    Vrlina je poklanjati i otvarati oci neukima i u zabludi kao ti . Covjek prica iz svog iskustva vodjen bozjom silom. Moli se da bi to shvatio

  6. Vasilije says:

    Izvještaj Amnesti- internešnala za 1993. godinu sadrži svjedočenje Gavrila Tripkovića (svjedok 259-94-6 iz Čapljine) o zvjerskom mučenju i likvidaciji petorice Nikšićana u Lori. Evo, kako je u tom dokumentu zabilježeno svjedočenje Tripkovića: „Jedno veče, ne sjećam se tačnog datuma, oko pola noći Tomo Dujić, koji je izgleda imao poseban pik na mene, izveo me je iz moje ćelije i odveo u drugu prostoriju. Tamo sam zatekao pet muškaraca koji su bili obučeni u standardne uniforme JNA. Po govoru sam shvatio da su to Crnogorci. Ovi ljudi su bili toliko izmrcvareni, polomljenih ruku i nogu, da je to na mene ostavilo jedan težak utisak. Koliko se sjećam svima su im bile odsječene uši, odnosno čini mi se da je samo jednom od njih ostalo jedno uvo. Oni su bili poređani po podu, tako što su neki bili naslonjeni na zid, a neki od njih u polu ležećem položaju. Nekima od ovih ljudi su već bile izvađene oči, a nekima su predamnom oči vadili. Sjećam se kako je jedan od mučitelja jednom od njih zabio nož u jezik i povukao nož- te mu je tako odsjekao jezik. Jednom od ovih Crnogoraca nisu izvadili oči, tako da je mogao da vidi šta se dešava, pa su zatim počeli da kolju jednog po jednog. Klali su tako što su ih rukama držali za kosu, a nožem sjekli u predjelu vrata. Tom prilikom svakom je glava bila odvojena od tijela. Ako je neko i pokušao da se odbrani brzo je bio savladan, pošto je mučitelja bilo pet, a oni su svi bili prebijeni i u jako teškom stanju. Na kraju je ostao živ samo onaj kome nijesu izvadili oči. Jedan od mučitelja je poređao tri noža, jedan pored drugog, i rekao da bira nož kojim će ga zaklati. Ovaj mučenik, kome je zaista bilo dosta muka i poniženja, upro je rukom u jedan od noževa. Jedan od mučitelja, nijesam tačno siguran koji, ali mi se čini da je to bio onaj koji je zahtijevao da bira nož, potpuno je pobijesneo, više je ličio ne zvijer nego na čovjeka, i munjevitom brzinom dograbio je taj nož i za delić sekunde prišao Crnogorcu i jednim zamahom odvojio mu glavu od trupa. Beživotno tijelo se prevrnulo, a glava je ostala u vazduhu, pošto ju je ovaj držao za kosu. Ovo je bio stravičan prizor koji se jedva može opisati. Dok je ubica držao glavu, oči zaklanog su bile otvorene, a takođe i usta i ona su se u takvom stanju otvarala i zatvarala nekoliko puta. Od ovog prizora su se i zlikovci uplašili. Kada je, posle izvesnog vremena , onaj koji je držao glavu došao k sebi- iz sve snage ju je tresnuo o zid, tako da se ona jednostavno rastavila i video sam mozak kako treperi”. Ovo svjedočenje govori da su po količini zla- nepočinstva hrvatskih policajca u Lori daleko prevazilazila čak i ritualna ubistva koja su pred kamerama vršili teroristi Islamske države, a potom pokazivali svjetskoj javnosti. Dakako, osim ovog svjedočenja o zvjerskom mučenju i teškim ubistvima zarobljenika nikšićko-šavničke grupe u splitskoj Lori, mora se napomenuti da je na sličan način ubijeno još četrdeset do pedeset logoraša u tom hrvatskom državnom zatvoru. Od onih koji su ostali živi, mnogi su postali invalidi i teški bolesnici sa trajnim poremećajima psihe.

  7. Batica says:

    Svet mu je cudan! I lik mrtvo ladan odbacujue Frojda!

  8. Miodrag Lukic says:

    Bog i rokenrol, djelo monaha Arsenija Jovanovića Dugo sam tragao za knjigom „Bog i rokenrol“ i da budem iskren očekivao više, ali nakon čitanja sam shvatio da je napisana onako kako je trebalo i moglo da bude napisana, pa je svima onima kojima Vavilonska bludnica još nije um zaposjela, toplo preporučujem. Autor se ne bavi temeljno vezom između rokenrola i narkomanije nego nam jednostavno prenosi svoja sjećanja kao svjedok vremena u kojem su čitave generacije mladih ljudi završile u paklu droge. On iskreno sa ogromnim emocionalnim nabojem govori o svom prijatelju Dušanu Gerziću Geri i pokazuje razumijevanje za posrtanje ovog talentovanog umjetnika kao i za posrtanje čitave svoje generacije, odnosno za sopstveno posrtanje. Na žalost u traženju opravdanja, gubi vrijeme i prostor koji se mogao posvetiti načinu na koji je rokenrol uveo drogu u naše društvo. Iako sam ovo zapazio kao propust, nije na meni da sudim monahu, čovjeku koji se iskreno pokajao i hvala Bogu izvukao iz pakla droge, ali zato moram da kritikujem srpske medije i srpske izdavače koji ne posvećuju prostor literaturi koja se bavim ovom temom. Nikad se niko u srpskom narodu nije ozbiljno bavio vezom između muzike i narkomanije, izuzev, čini mi se Vladimira Dimitrijevića, ali ni on nikad nije dobio prostor u medijima koji zaslužuje. Umjesto da njegova djela koja se bave ovim budu obavezna literatura u svim srpskim školama, njih je jedva moguće pronaći u knjižarama. Na kraju, ako mi Srbi nemamo dovoljno poznavalaca zla rođenog u braku između muzike i droge, ima dovoljno ruskih, ali i zapadnoevropskih i američkih mislilica koji odavno na njega ukazuju, koje bi trebalo prevesti i objaviti na srpskom jeziku. Umjesto što se prevodi sve od Elifasa Levija, Elistera Kroulija, pa preko Helene Blavacke, Alise En Bejli, Rudolfa Štajnera i na kraju do mnoštva indijskih gurua. Što se tiče srpskih izdavača, neupućeni ljudi će se začuditi da je daleko više satanističkih nego hrišćanskih dijela objavljeno u srpskom izdavaštvu. Na žalost mi smo narod koji nema imuni sistem pa našu čitajuću omladicu odavno zasipaju ezoterijom, satanizmom, Nju ejdžom, teozofijom, antropozofijom itd. Sve ovo je razlog više da toplo preporučim knjigu „Bog i rokenrol“ koja će zbog same autorove iskrenosti lako naći put do čitaočeve duše, a može lako da bude putokaz svima onima koji putokaz još pronašli nisu. Miodrag Lukić

  9. Paštrović says:

    Umjesto nekakvog mog "umnog komentara", prilažem ovaj 3-minutni video: http://tanjuginfo.rs/video-nase-propasti-sunovrat-srpske-kulture-drustva-u-3-minuta/

  10. tuzla says:

    svaka cast gospodinu Arseniju...sve je to istina sto on prica i sto misli...ali na zalost da nitko nece da slusa a jos manje da bar razmislja o svim tim vrednostima kao prvo ljudske duse i casti...sve se pokvarilo i pakao je ovdje na zemlji a mi to ne vidimo... Bog nam salje ljude da nas opominju a mi to ne vidimo...svjesno dusevno propadamo a mi to ne vidimo.. itd... moje veliko postovanje za gospodina Arsenija.....

  11. Lune says:

    Hm,hmm..briga Boru corbu i Daru bubamaru za Arsenija..

  12. Pitagora says:

    Eh, što ti je Beograđanin izvesne generacije! Kad god usvoji neku duhovnu doktrinu, mora prigodno da se kostimira. Duša mu bila i ostala estradna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *